U predhodnih par dana uhapšeno je 22 osobe za koje se smatra da su pripadnici organizovane kriminalne grupe pod nazivom Balkanski kartel. Njima se stavljaju na teret dela vezana za trgovinu narkoticima. Šta je Balkanski katel i kakve su veze ove grupe sa drugim kriminalnim organizacijama u regionu i Svetu? Te kakva je njegova budućnost?
PROLOG: Kuda ide Evropska unija, pitanje je koje se postavlja duže vreme, a posebno nakon izlaska Velike Britanije. U sklopu iuzveštaja sa 78.zasedanja Generalne skupštine UN, koje je održano u Njujorku, nekako se prikrio „vapaj“ Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozepa Borelja. U izjavi za „Gardijan“, a govoreći o tzv. Globalnom jugu, Borelj je istakao da su oni okrenuti „jedan dan prema Rusiji, a drugi prema Kini“. Osvrćući se na poziciju EU u savremenom svetu, Borelj je podvukao da živimo u svetu sile, gde je Unija „boljojed među predatorima“, te da se Unija „kasno“ okrenula sopstvenoj odbrani koja je dugo bila „pod nuklearnim kišobranom SAD (NATO)“. Ovde bismo mogli zastati, jer gotovo sve je jasno, ali!
PROLOG: Postoji u nas izreka „Svak’ se češe, gde ga svrbi“. Prevedeno na govor, moglo bi se protumačiti da svako priča o onome što se njega (do)tiče. U takvoj atmosferi se očekivalo i započelo 78. zasedanje Generalne skupštime UN. U formalnom smislu, primećeno je da među prisutnim svetskim liderima, samo je američki predsednik iz sastava stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Francuski predsednik „ima preča posla“, jer mu je u poseti britanski kralj. Britanski prajministar ne može u GS UN, kad mu je kralj u Francuskoj. Putin je, kako kažu, izbegao testiranje podignute optužnice za hapšenje, a kineski predsednik SI Đinping, inače, ne dolazi na ovo zasedanje. Ipak, na zasedanje je stiglo oko 140 šefova država ili vlada.
Kolumne
PROLOG: Kuda ide Evropska unija, pitanje je koje se postavlja duže vreme, a posebno nakon izlaska Velike Britanije. U sklopu iuzveštaja sa 78.zasedanja Generalne skupštine UN, koje je održano u Njujorku, nekako se prikrio „vapaj“ Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozepa Borelja. U izjavi za „Gardijan“, a govoreći o tzv. Globalnom jugu, Borelj je istakao da su oni okrenuti „jedan dan prema Rusiji, a drugi prema Kini“. Osvrćući se na poziciju EU u savremenom svetu, Borelj je podvukao da živimo u svetu sile, gde je Unija „boljojed među predatorima“, te da se Unija „kasno“ okrenula sopstvenoj odbrani koja je dugo bila „pod nuklearnim kišobranom SAD (NATO)“. Ovde bismo mogli zastati, jer gotovo sve je jasno, ali!
PROLOG: Postoji u nas izreka „Svak’ se češe, gde ga svrbi“. Prevedeno na govor, moglo bi se protumačiti da svako priča o onome što se njega (do)tiče. U takvoj atmosferi se očekivalo i započelo 78. zasedanje Generalne skupštime UN. U formalnom smislu, primećeno je da među prisutnim svetskim liderima, samo je američki predsednik iz sastava stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Francuski predsednik „ima preča posla“, jer mu je u poseti britanski kralj. Britanski prajministar ne može u GS UN, kad mu je kralj u Francuskoj. Putin je, kako kažu, izbegao testiranje podignute optužnice za hapšenje, a kineski predsednik SI Đinping, inače, ne dolazi na ovo zasedanje. Ipak, na zasedanje je stiglo oko 140 šefova država ili vlada.
PROLOG: Na fakultetu na kome sam zaposlen grupa studenata završne godine smera bezbednost mi se obratila s molbom da im budem mentor i da im predložim teme za diplomski rad. Svakako da sam prihvatio poverenje i zahtev studenata, te im predložih desetak tema, od kojih se većina odnosila na tzv. nevojne pretnje (bezbednosti). Jedna od studentica, koja je odabrala temu NEVOJNE PRETNJE BEZBEDNOSTI U SAVREMENIM MEDJUNARODNIM ODNOSIMA, obrati mi se sa dodatnim pitanjem – profesore, a o čemu to ja treba da pišem, možete li mi dati konkretnu literaturu?
Poslednja decenija prošlog veka predstavlja jedan od najvećih lomova u medjunarodnim odnosima. Ujedinjena je Nemačka, formirana je Evropska unija, opstao je NATO. Na drugoj strani, raspušten je Varšavski ugovor, raspao se SSSR, razbijena je SFR Jugoslavija. Bio je to, kako kažu – kraj Hladnog rata. A sve je počelo rušenjem Berlinskog zida 1989. godine. Zapadni lideri (SAD i vodeće zemlje Evrope) ubedjivali su tadašnjeg sovjetskog predsednika Gorbačova da se prijemom ujedinjene Nemačke u NATO, Alijansa NI ZA CENTIMETAR neće pomeriti na istok. Tada je NATO brojao 16 zemalja članica. Posle raspada SSSR-a NATO ne da se nije pomerio za centimetar na istok, nego je sa 16 država članica narastao na 32, dakle 100% proširenje (računajući i Švedsku, za koju je Turska odblokirala put ka Alijansi). Trenutno, dok bukti rat u Ukrajini, za koji je jedan od razloga upravo širenje NATO ka Rusiji, Alijansa je otvoreno pozvala Ukrainu da joj se pridruži nakon rata. ŠTA JE TO DONEO POSLEDNJI SAMIT NATU U VILJNUSU (LITVANIJA) JUNA MESECA OVE GODINE?
