TERORIZAM – Kontrolisani haos ili progresivna nemoć?

Moderna iskustva u suprotstavljanju međunarodnom terorizmu sa islamskim predznakom, pored ostalog, ukazuju na potrebu osmišljavanja novih koncepata šireg uključivanja građana, drugih javnih institucija pored onih bezbednosnih, kao i civilnih asocijacija i organizacija, u različite aktivnosti preventivnog delovanja, koji bi trebalo da doprinesu smanjenju rizika od terorizma uopšte. Primarni ciljevi terorizma jesu politički, ali u svojoj genezi, svaki terorizam korespondira i sa drugim sferama društva, poput kulture, obrazovanja, religije, ekonomije, socijalne politike itd. Dinamika globalizacije, posebno drastičan tehnološki skok na polju informatike, su skratili rokove za adaptaciju društva na nove, ili akumulirane protivrečnosti i konflikte, kao i za adekvatnu reakciju. Kada je u pitanju islamski terorizam, nove dileme sustižu jedna drugu kao npr. „Da li imamo problem sa islamom, ili samo sa islamskim terorizmom“, ili da li je npr. „al-Kaida“ ideja, ili organizacija ?.. Sa druge strane, Papa Franjo kaže: „Znam da je opasno reći, ali terorizam raste onde gde nema drugih opcija i gde je novac Bog, a ne osoba u središtu svetske ekonomije…“. Penzionisani američki general, Vesli Klark je prema pisanju srpskih medija 2015. godine, navodno, izjavio sledeće:  „ISIS je nastao zahvaljujući novčanoj i organizacijskoj podršci američkih saveznika i prijatelja u cilju borbe protiv „Hizbulaha“. Ako neko želi da uništi „Hizbulah“, neće to učiniti reklamiranjem i pozivom u vojsku, već će regrutovati zlikovce i religijske fundamentaliste, kako bi oni odradili prljavi posao…“. Ovakve izjave i dileme ukazuju na svu kompleksnost novih bezbednosnih fenomena i na neophodnost šireg pristupa problemima njihove kontrole i neutralisanja. Neuspesi u suprotstavljanju savremenim obilicima terorizma, ogolili su konfuziju hiperbirokratizovanih bezbednosnih sistema, koja dobija tragične razmere. Stereotipi u bezbednosnim konceptima često idu na ruku planerima terorističkih akata. Tako npr. prenaglašena upotreba klasičnog represivnog aparata (uniformisanog dela policije i vojske), postaje poželjna scenografija ritualnog samožrtvovanja neposrednih izvršilaca terorističkog akta. Šokantne su procene koje se odnose na brojnost ekstremnih muslimana u nekim zemljama Zapadne Evrope. Bezbednosnom sektoru je, čini se, nametnut jalov posao prikupljanja pirinča bokserskim rukavicama !!!!…

Umesto priznanja potrebe da bi dosta toga trebalo promeniti, dolazimo do teorija o „savremenim oblicima ratovanja“, u okviru kojih nevine ljudske žrtve terorizma, čini se, postaju zapravo parametar u merenju prihvatljivosti ukupnih gubitaka. Rasprave o odgovornosti političkih elita za stanje bezbednosti izostaju, a zamenjuju ih dramatična saopštenja,ili upozorenja, da opasnost od terorizma postoji.

U srpskoj javnosti u dužem vremenskom periodu dominiraju teme kontrole bezbednosnog aparata, umesto stručnih rasprava o podizanju njegove efikasnosti. Jedan od faktora u efikasnom suprotstavljanju aktuelnom islamskom terorizmu je stepen postignute bezbednosne kontrole nad potencijalnom teritorijom pripreme i neposrednog izvršenja terorističkog akta. Kada su u pitanju veće urbane, ili gradske sredine, stepen realne operativne kontrole teritorije od strane bezbednosnog aparata je, do danas, bio  nizak i kao takav bio je razlog, ne i jedini,  visoke efikasnosti terorističkog delovanja, kako u fazama pripremanja i neposrednog izvršenje, tako i bezbednog izvlačenja logističke podrške. Broj potencijalnih izvršilaca terorističkih akata, njihovih saučesnika kao i načini njihovog organizovanja, jednostavno prevazilazi angažovane potencijale bezbednosnog sektora. Dinamično i kontinuirano procenjivanje realnih bezbednosnih rizika od terorizma, mapiranje potencijalnih zona njegovog ispoljavanja moraju biti prioritetan zadatak svih stručnih potencijala društva i polazna osnova u formatiranju budućeg ukupnog društvenog odgovora.  Pored ostalog, aktivnije učešće građana i njihovih udruženja i asocijacija, kao i značajnija uloga sistema civilne zaštite, kao podrška klasičnim bezbednosnim institucijama, mogli bi da značajnije doprinesu podizanju potencijala društva, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu.

 

Rastko Đurašinović

Član Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

More Stories
PRVI PUT