EKSKLUZIVNO-PRIKAZ NAJNOVIJE STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI SJEDINјENIH AMERIČKIH DRŽAVA -Prof.dr Božidar Forca

Na procese u međunarodnim odnosima, istorijski posmatrano, najveći uticaj imale su i imaju velike sile. Posle Hladnog rata, opšta je konstatacija analitičara međunarodnih odnosa, svet se kretao ka unipolarizmu, koji su diktirale SAD. Međutim, u prvoj, a posebno drugoj deceniji ovog veka sve značajniji globalni uticaj imaju Rusija, Kina i Evropska unija (EU). Svet se kreće ka multipolarizmu.

Od 2009. do 2016. godine sve svetske sile se suočavaju sa značajnim problemima uspostavlјanja sopstvene pozicije u svetskom poretku, sa jedne i, nastojanju da tu poziciju determinišu i zvaničnim dokumentima, sa druge strane. Rusija 2009. godine po prvi put u svojoj istoriji donosi strategiju nacionalne bezbednosti. Kina 2013. godine obznanjuje dugorčnu (za naredni vek) strategiju poznatu pod nazivom „Jedan pojas – jedan put“. Evropska unija 2016. godine donosi Globalnu strategiju za zajedničku spolјnu i bezbednosnu politiku. U SAD 2016. godine na izborima pobeđuje Donald Tramp, koji najnoviju strategiju nacionalne bezbednosti SAD obznanjuje 18. decembra 2017. godine. Veliki su se pozicionirali.

Ovaj rad daje prikaz najnovije strategije nacionalne bezbednosti SAD. Naime, od vremena predsednika Regana (1981-1989), u SAD je uvedena obaveza da svaka administracija na vlasti obavezno donese dokument pod nazivom strategija nacionalne bezbednosti. U predizbornoj kampanji, a i prvim nastupima na javnoj sceni kao predsednik SAD, Donald Tramp je najavlјivao značajne zaokrete u američkoj politici, pa i u oblasti bezbednosti.

U skladu sa navedenim, sadržaji ovog rada uslovlјeni su sadržajima najnovije Strategije nacionalne bezbednosti SAD. Prikaz te strategije jeste originalan pristup autora ovog teksta.

FORMALNI ASPEKT SADRŽAJA STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI SAD

Izrada dokumenta kakav je strategija nacionalne bezbednosti, kad su u pitanju SAD, ima poseban pristup, koji se, po formi, razlikuje od brojnih dokumenata te vrste u svetu. To je, u suštini, tekst otvorenog sadržaja, sa najavom od strane predsednika SAD i stavovima iskazanaim u trećem licu („mi“). Može se konstatovati da u SAD ne postoje dve strategije koje imaju sličan opšti sadržaj.

Najnovija strategija nacionalne bezbednosti SAD napisana je na 55 strana, koja je grupisana u sledeće opšte sadržaje (celine):

Obrazloženje strategije (svojevrsni predgovor)  od strane predsednika SAD

UVOD

1. ZAŠTITA AMERIČKOG NARODA, TERITORIJE I AMERIČKOG NAČINA ŽIVOTA
2. PROMOCIJA AMERIČKOG PROSPERITETA

III. OBEZBEĐENјE MIRA PUTEM SNAGE

1. JAČANјE AMERIČKOG UTICAJA
2. REGIONALNI KONTEKST STRATEGIJE

ZAKLjUČAK.

U 55 strana teksta ne računaju se: obraćanje predsednika SAD, Sadržaj i Uvod. Tako, celine strategije imaju sledeći obim:

– prva celina:         7-14 strana,

– druga celina:       17-22 strana,

– treća celina:         25-34 strana,

– četvrta celina:      37-41 strana

– peta celina:          45-52 strana

– zaklјučak:           55 strana.

Između svake celine dokumenta nalaze se po dve prazne strane, što je možda uobičajen način izrade dokumenta, ili iz drugih razloga.

Pada u oči da su celine dokumenta različitog obima, pri čemu je najveći prostor dat trećoj celini – Obezbeđenje mira kroz snagu.

Obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa

U svom obraćanju u Beloj kući 18.12.2017. godine, predsednik Tramp je, u suštini, pročitao tekst koji obuhvata 1,5 strana u dokumentu strategija nacionalne bezbednosti. Osnovne poruke predsednika Trampa jesu:

• da ga je američki narod izabrao da Ameriku ponovo učini velikom;
• da je (u predizbornoj kampanji, prim.autora) obećao da će revitalizovati Ameriku, obnoviti vojsku, braniti granice SAD, zaštiti njen suverenitet i unaprediti njene vrednosti;
• da je Amerika ponovo vodeća na svetskoj sceni i da se ne skriva od izazova s kojima se suočava;
• da se SAD suočavaju sa izuzetn opasnim svetom, ispunjenim širokim spektrom pretnji koje su intezivirane u poslednjih nekoliko godina, od kojih je izdvjio: posedovanje nuklearnog oružja od strane nekih „lažnih režima“, ekspanziju terorizma na Bliskom istoku, moć rivala je pretila da potkopa američki uticaj, „kod kuće“ – porozne granice SAD, loši migrantski zakoni, nepovolјna ekonomska praksa, nesrazmernost u podeli odgovornosti od strane saveznika i gublјenje poverenja Amerikanaca u vrednosti SAD;
• da Amerika okuplјa svet u borbi protiv režima u Severnoj Koreji i suočavanja sa diktaturom u Iranu;
• da su obnovlјena prijatelјstva na Bliskom istoku i saradnja sa lokalnim liderima, kako bi se suprostavili terorizmu, njegovom finansiranju i ideologiji;
• da je razbijena teroristička organizacija Iraka i Sirije (ISIL) i daće se nastaviti borba dok se potpuno ne uništi;
• da saveznici SAD doprinose američkoj odbrani, a da UN neće tolerisati ekonomsku agresiju i nepoštene postupke trgovine (usmereno na Kinu, prim.aut.);
• Amerika se ponovo preporučuje svojim vrednostima i principima, veliki poslovi se vraćaju u SAD i ekonomija raste;
• Amerika čuva svoje granice, gradi ekonomske i trgovinske odnose na bazi reciprociteta i pravičnosti i brani suvernost SAD bez da se nekome izvinjava;
• Ceo svet je podignut vraćanjem liderstva Amerike, jer zna da je Amerika prosperitetna i jaka;
• Pravimo (tražimo) budućnost za naš narod i svet, suočeni sa onima koji pokušavaju da destabilizuju svet i ugroze američki narod i njihove interese;
• Strategija nacionalne bezbednosti njegove administracije postavlјa viziju zaštite Amerikanaca i očuvanja američkog načina života, promoviše prosperitet SAD, očuvanje mira u svetu i unapređuje (jača) američki uticaj u svetu. Nastaviće sa tom vizijom – svet snažnih, suverenih i nezavisnih država, svako sa svojom vlastitom kulturom i snagom, u prosperitetu, slobodi i miru;
• Amerika će promovisati balans moći, koji favorizuje SAD, njihove saveznike i partnere. Amerika nikada neće izgubiti svoje vrednosti i nastoji da njihov kapacitet integriše, podigne i obnovi;
• Najviše od svega, služiće interesima američkog naroda, zato ova strategija stavlјa Ameriku na prvo mesto.

Praktično, u svom govoru predsednik Tramp je najavio ono što je u strategiji zapisano u pet zasebnih ali kompatibilnih  celina. Među brojnim analitičarima ostala je dilema šta znači Trampov stav – Amerika na prvom mestu. Sa druge strane, iako u svom obraćanju nije pomenuo Rusiju i Kinu, a o njima se govori u strategiji, te dve zemlјe, u suštini, jesu osnovni rivali SAD, u svakom, a posebno u bezbednosnom smislu.

Uvod strategije nacionalne bezbednosti SAD

Uobičajeno se kaže da, ako želite da razumete neki dokument, a nemate dovolјno vremena da ga detalјno proučite, onda pročitajte njegov uvod i zaklјučak.

Uvod Strategije nacionalne bezbednosti SAD („Trampova strategija“), nastavlјa se na obraćanje predsednika SAD i, u suštini, daje fokus na dva pitanja: 1) Opis konkurentnog sveta i 2) Obrazlaže četiri vitalna američka interesa. Pored toga, u uvodu se bliže određuje Trampov stav – Amerika na prvom mestu. Taj stav ima dva pola: 1) vratiti se sopstvenim interesima i revitalizovati Ameriku, a zatim 2) postati lider u svetu, jer je jaka Amerika (liderstvo SAD) interes naprednog sveta.

 Konkurentski svet

U ovom delu Uvoda, eksplicitno, Rusija i Kina se kvalifikuju kao revizionističke zemlјe, koje su izazov za američku moć, uticaj i interese i koje su usmerene na eroziju američke bezbednosti i prosperiteta. Prema oceni Trampa, te zemlјe su odlučne da ekonomiju učine manje slobodnom i manje „poštenom“, jačaju svoje oružane snage i nastoje da kontrolišu (globalne) informacije radi proširenja sopstvenog uticaja.

U taj osnovni karakter savremenog i konkurentnog sveta, kome će se Amerika žestoko suprostaviti, u strategiji se kao njegove propratne pojave navode i: 1) da diktatorski režimi u Severnoj Koreji i Iranu nastoje da destabilizuju region i ugrožavaju interese SAD i njihove saveznike, 2) džihadski teroristi i transnacionalne kriminalne organizacije, posebno ISIS i al-Kaida, nastoje da nanesu štetu SAD, 3) iako je američka vojska najjača na svetu, neki „igrači“ nastoje da podriju tu moć, razvojem nuklearnog naoružanja (Severna Koreja), kao i delovanjem „ispod praga“ dozvolјenih sredstava, 4) sposobnost iskorišćenja informacionog prostora je poseban aspekt konkurentnog sveta, koja se posebno eksploatiše u oblastima ekonomije i oružanih snaga.

U završnom stavu analize konkurentnog sveta navodi se da ona (konkurencija)  ne znači uvek i samo neprijatelјstvo, niti mora da vodi ka sukobu. Stoga, Amerika koja se uspešno takmiči sa konkurentima jeste najbolјi način sprečavanja konkurencije: „Baš onako kako je američka slabost izazov, tako je i američka snaga i samopouzdanje garancija odvraćanja od rata i promocija mira“.

Četiri vitalna nacionalna interesa SAD

Uvod najnovije strategije nacionalne bezbednosti SAD završava se  apostrofiranjem četiri vitalna nacionalna interesa SAD. Ti interesi, kasnije, uz analizu regionalnog konteksta strategije, jesu pet klјučnih celina dokumenta. Vitalni nacionalni interesi SAD utvrđeni su kao: 1) Zaštita naroda, teritorije i američkog načina života, 2) Promovisanje američkog prosperiteta, 3) Očuvanje mira kroz snagu i 4) Unapređenje američkog uticaja. S obzirom da su navedeni vitalni nacionalni interesi SAD i posebna poglavlјa strategije, to se na ovom mestu neće šire obrazlagati.

Onako kako to američki lideri znaju da uzviše i podignu na visok nivo, tako se i Uvod dokumenta završava sledećm stavom: „U SAD, slobodni muškarci i žene stvorili su kroz istoriju pravednu i prosperitetnu državu. Naša generacija Amerikanaca je na ispitu da očuva i odbrani stečeno nasledstvo. Ova strategija nacionalne bezbednosti pokazuje put“.

PRIKAZ OPŠTIH SADRŽAJA DOKUMENTA

Opšti sadržaji (pet celina) strategije nacionalne bezbednsoti SAD, kako je navedeno, sadrže razradu (način zaštite) četiri vitalna nacionalna interesa i regionalni kontekst te strategije (strategija za pojedine oblasti sveta). Svih pet celina pisano je na sličan način, koji podrazumeva: 1) klјučni uvodni stav (poruku) predsednika Trampa, 2) izbor i kratak opis klјučnih pitanja, 3) prioritetne akcije za svako klјučno pitanje i 4) svojevrsni moto – klјučnu odrednicu za svako pitanje.

Četiri vitalna nacionalna interesa SAD, operacionalizovana su u 14 klјučnih pitanja, 16 podpitanja i tačno 100 prioriteta (prioritetnih akcija). Ako se doda još 18 prioritetnih akcija, koje su utvrđene u regionalnom kontekstu strategije (peta celina), onda je to 118 prioritetnih akcija (prioriteta) koje utvrđuje strategija nacionalne bezbednosti.

Radi uvažavanja limitiranog obima teksta ovog rada, pet celina američke strategije prikazaćemo preko netom navedenog modela.

Zaštita američkog naroda, teritorije i načina života

1) Klјučna poruka predsednika Trampa: Mi ćemo braniti našu zemlјu, zaštititi naše zajednice i osigurati bezbednost Američkog naroda, na prvom mestu.

2) Klјučna pitanja i podpitanja i 3) prioriteti (prioritetne akcije) po  svakom od njih, dati su u Tabeli 1.

Tabela 1. Zaštita američkog naroda, teritorije i načina života

Izvor: https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf (19.12.2017).

4) Moto klјučnih pitanja dat je u Tabeli 2.

Tabela 2. Moto klјučnih pitanja prvog vitalnog nacionalnog interesa

Izvor: https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf (19.12.2017).

Promocija američkog prosperiteta

1) Klјučna poruka predsednika Trampa: Ekonomska bezbednost je nacionalna bezbednost.

2) Klјučna pitanja i 3) prioriteti (prioritetne akcije) po  svakom od njih, dati su u Tabeli 3.

Tabela 3. Promocija američkog prosperiteta

4) Osnovni moto po pojedinim pitanjima dat je u tabeli 4.

Tabela 4. Moto klјučnih pitanja drugog vitalnog nacionalnog interesa

Izvor: https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf (19.12.2017).

Obezbeđenje mira putem snage

1) Klјučna poruka predsednika Trampa: Sve dok sam ja predsednik, vojnici i žene koje brane našu Naciju imaće opremu, sredstva i resurse koja im trebaju za bezbednost naše teritorije, da brzo i odlučno odgovorimo našim neprijatelјima, kada je potrebno, da se borimo, nadmašimo i uvek, uvek, uvek pobedimo.

2) Klјučna pitanja, podpitanja i 3) prioriteti (prioritetne akcije) po  svakom od njih, dati su u Tabeli 5.

Tabela 5. Obezbeđenje mira preko snage

Izvor: https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf (19.12.2017).

Moto klјučnih pitanja dat je u tabeli 6.

Tabela 6. Moto klјučnih pitanja trećeg vitalnog nacionalnog interesa

Izvor: https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf (19.12.2017).

Jačanje američkog uticaja

1) Klјučna poruka predsednika Trampa: Pre svega, cenimo dostojanstvo svakog lјudskog života, štitimo prava svake osobe i delimo nadu svake duše
da živimo u slobodi. Tako kao što smo mi.

2) Klјučna pitanja i 3) prioriteti (prioritetne akcije) po  svakom od njih, dati su u Tabeli 7.

Tabela 7. Jačanje američkog uticaja

Moto klјučnih pitanja dat je u tabeli 8.

Tabela 8. Moto klјučnih pitanja četvrtog vitalnog nacionalnog interesa

Izvor: https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf (19.12.2017).

Strategija u regionalnom kontekstu

Ovo je poslednja celina strategije nacionalne bezbednosti SAD u kojoj nema eksplicitne poruke predsednika Trampa, ali stoji sledeći antrfile:

„SAD moraju prilagoditi svoje pristupe različitim regionima
sveta kojim se štite američki nacionalni interesi. Zahtevamo integrisane regionalne strategije koje cene prirodu i veličinu pretnji, intenzitet konkurentnosti i obećanje dostupnih prilika, sve u kontekstu
lokalne političke, ekonomske, društvene i istorijske realnosti“.

U ovom delu dati su stavovi strategije za pojedine regione sveta sa prioritetnim akcijama (prioritetima), koje su za svaki region utvrđene kao 1) političke, 2) ekonomske i  3) vojne i bezbednosne. Regioni za koje se utvrđuje primena strategije nacionalne bezbednosti SAD klasifikovani su na: 1) Indo-Pacifik, 2) Evropa, 3) Srednji Istok, 4) Južna i Centralna Azija, 5) Zapadna hemisfera (centralno-američke države, uklјučujući Honduras, Gvatemalu i El Salvador) i 6) Afrika.

U petoj celini strategije data su i tri opšta stava (moto), koji oslikavaju njen regionalni pristup.

• Održavanje povolјnih ravnoteža snage zahtevaće i snažnu posvećenost i blisku saradnju sa saveznicima i partnerima, jer saveznici i partneri pojačavaju snagu SAD i šire američki uticaj,
• Teroristi i kriminalci napreduju tamo gde su vlade slabe, korupcija je raširena, i vera u institucije vlade je mala,
• Podržaćemo reforme, radeći sa narodima koji obećavaju, radi promocije efektivnog upravlјanja, pobolјšnja vladavine prava, i razvoja odgovornih institucija koje su odgovorne građanima.

Zaklјučak strategije nacionalne bezbednosti SAD

U Zaklјučku dokumenta polazi se od zajednčkog stava:

„Ova Nacionalna Strategija Bezbednosti postavlјa pozitivan strateški pravac za SAD koje treba da potvrde prednosti Amerike na svetskoj sceni i izgradnju skoka naših velikih državnih snaga (moći). Tokom administracije predsednika Trampa, Američki narod može da se uveri da njihova bezbednost i prosperitet uvek dolaze na prvo mesto. Bezbedna, prosperitetna i slobodna Amerika biće jaka i spremna da vodi (bude lider) u svetu, kako bi zaštitili naše interese i naš način života“.

U ostalom delu Zaklјučka stoje sledeći stavovi:

• strategija slavi i štiti ono do čega nam je stalo – individualne slobode, vladavina prava, demokratski sistem vlasti, tolerancija i podjednake mogućnosti za sve;
• ovu strategiju vodi principijelni realizam, zato što ona priznaje centralnu ulogu moći u međunarodnoj politici;
• američki principi šire mir i prosperitet širom sveta. Administarcija ima viziju budućnosti. Američke vrednosti i moć učiniće svet slobodnijim, sigurnijim i prosperitetnijim i
• naša nacija potiče od Amerikanaca. Imamo zadatak svi da američko veličanstvo proslavimo kao sjajan primer za svet. Ostavićemo svojoj deci i unucima Naciju jaču, slobodniju i veću nego ikad ranije.

 ZAKLjUČAK

Administracija predsednika Trampa donela je novu strategiju nacionalne bezbednosti SAD. To je strategija dominacije, koja eksplicitno ističe realizam (prioritet moći) u međunarodnim odnosima i svet „po meri“ SAD. Malo ko je i očekivao da će biti drugačije.

Odmah nakon što je Tramp objavio novu strategiju, usledile su reakcije širom sveta. Uglavnom, većina prvih reagovanja bila je usmerena na zapažanja: 1) da su Rusija i Kina kvalifikuju kao revizionističke države i klјučni protivnici SAD, 2) da Tramp u pretnje bezbednosti više ne svrstava klimatske promene, kao što je to činio Obama, 3) da su u strategiju uvedena neka predizborna obećanja Trampa, 4) da strategija identifikuje tri grupe pretnji svetskm poretku: (1) Rusija i Kina, koje pokušavaju da uvedu novi svetski poredak, (2) odmetnički režimi, kakvi su u Severnoj Koreji i Iranu i (3) transnacionalne terorističke organizacije i organizovane kriminalne grupe, 5) da su jasno utvrđena četiri vitalna nacionalna interesa i 6) da je Amerika na prvom mestu, ali da se ne odriče saveznika i partnera.

Iako su sve velike sile donele svoje strategije do 2016. godine, nova strategija nacionalne bezbednosti SAD, sigurno, biće početak strateškog prestrojavanja ostalih sila, pre svega Rusije, Kine i EU. Takođe, ta strategija biće inspiracija saveznicima i partnerima SAD da uobliče svoja strateška dokumenta.

Metodološki posmatrano, nova strategija nacionalne bezbednosti SAD vrlo prepoznatlјivo prati opštu nit poimanja strategije, kao pronalaženje mehanizama i usklađivanje resursa na putevima dostizanja strateških cilјeva (Ends-Ways-Means). U metodološkom smislu posmatrano, ova strategija može da posluži kao primer izrade strateških dokumenata.

Zbog limitiranog obima teksta, u radu nije data šira analiza pojedinih celina najnovije strategije nacionalne bezbednosti SAD.

Foto izvor-foreignpolicy.com