Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću…
Desanka Maksimović
Desanka Maksimović umrla je 1993. godine u Beogradu ali ove, 2020. godine, pokušali smo da je usmrtimo još jednom. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u okviru izmena nastavnog programa predmeta Srpski jezik i književnost izbacio iz trećeg razreda gimnazije izbor poezije, a iz četvrtog zbirku “Tražim pomilovanje”, čuvene pesnikinje Desanke Maksimović. Na ovo su, pored zadužbine ,,Desanka Maksimović”, reagovali i Matija Bećković, Ljubomir Simović i drugi književnici i mnoge javne ličnosti. Ovakva odluka dočekana je na nož i na društvenim mrežama. Rezultat ovakvih reakcija je da je Desanka Maksimović vraćena u lektiru.
ZAŠTO SMO REAGOVALI?
„Vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“ stoji u objašnjenju komisije koja je donela odluku o izbacivanju Desanke Maksimović iz udžbenika. Ovako nevešto objašnjenje nije zadovoljilo našu javnost pa su protesti nastavljeni kroz potpisivanje peticija. Protestna pisma stigla su i do Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za udžbenike i Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ovo je jedna od retkih prilika kada smo se složili, udružili i izvojevali rat za kulturu i kulturno nasleđe. Međutim, pojedini nisu bili zadovoljni takvim rezultatom. Tako su se mogli čuti navodi da je ,,Desanka Maksimović najzastupljenija u nastavnom program”, ,,da program za srednju školu nije promenjen od 1993. godine”, ,,da nema odličnih i vrlo aktuelnih hrvatskih i bosanskih savremenih pisaca”. Takođe, oni koji su bili protiv ,,pomilovanja” Desanke Maksimović navodili su da bi u nastavnom programu trebalo da bude zastupljeno više inostranih autora, zaboravivši da se sve vreme govori o predmetu koji se zove SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST.
Mnogi su se pitali zašto smo se tako brzo i lako ujedinili u borbi za povratak Desanke Maksimović i da li se tu radi o istim ljudima koji ponosno veličaju Handkea kao pisca naklonjenog Srbiji i Srbima, a da nikada nisu čitali njegova dela?
Odgovor je jednostavan. Iako živimo u vremenu koje je opterećeno kapitalizmom i nekim drugim merilima koja u sebi nemaju ni duhovnu ni kulturnu notu, to nas ne sprečava da ne zaboravljamo naše velikane i da vrednujemo sve ljude koji podržavaju naš narod i našu zemlju.
Istina je da je Desanka Maksimović bila patriotski nastrojena i da se to oslikavalo kroz njene rodoljubive pesme, ali to ne umanjuje njen pesnički ni kulturni doprinos, naprotiv! Njena dela svedoče o jednoj vremenskoj epohi koje se moramo sećati i mi i naši potomci bez obrzira koliko nemačkih komanija investiralo u Srbiju danas.
U Kragujevcu je, 1941. godine strijeljano oko 2800 civila, među kojima više desetina đaka muške gimnazije, a ovo je događaj o kome govori desankina ,,Krvava bajka”. Dakle odabrana lektira nije bez razloga tu, ona pored pesničkog ima i istorijski doprinos jer nas podseća na istorijske događaje. Reagovali smo, jer bez obzira na epohu ne ustupamo pred napadom na naše velikane. Zato još uvek i postojimo zar ne?
ŠTA DALJE?
Desanka Maksimović nije jedina izbačena iz nastavnog programa. Iz programa ubuduće će biti izuzeti i Mažuranić, Đura Jakšić, Tolstoj, Branko Ćopić, Dis, Hemnigvej i drugi. Određeni autori su zadržani ali su izmenjena dela kojima se predstavljaju učenicima, neki su trajno izbačeni, a neki su po prvi put uvedeni u nastavni program. Kolko je ovo urađeno na ispravan način ostaje diskutabilno. Profesori srpskog jezika i književnosti su se različito odnosili prema novom programu. Po jednima je odličan, po drugima loš, a po trećima blag kompromis.
Verujem da će se oko lektire rasprave i dalje voditi. Takođe, verujem da postoji deo javnosti koji bi lektiru najradije ukinuo i o njoj ne bi ni polemisao. Ipak većina shvata značaj lektire za obrazovanje mladih. Ono na čemu profesori i nastavnici treba da rade, a i celo društvo je motivacija mladih da se bave lektirom. Digitalizacija i informatička revolucija mogu da znači čitanje lektire na drugačiji način, a ne njen kraj u suprotnom sa školskog zadnjeg časa
na streljanje poći ćemo mirno, kao da smrt nije ništa.
Budite mi bezbedni i čitajte!
Glavni i odgovorni urednik: Jasmina Andrić
