PSIHOLOGIJA, MARKETING I PERCEPCIJA STVARNOSTI

Vrlo često prilikom kupovine ili odlučivanja za neki proizvod dešava se kao da imate dodatan motiv za kupovinu istog iako ga do ranije niste planirali. Marketing i psihologija danas su veoma povezani pre svega u potrošačkom sektoru.

Naravno, da bi sve ovo funkcionisalo potrebno je znati kako najbolje uticati na potrošača, odnosno kako u njemu probuditi reakciju za kupovinom odredjenog proizvoda. Naime jedan od klasičnih načina na osnovu kojeg se promoviše kupovina nečega jeste promocija proizvoda korišćenjem reči profesionalnost. Ukoliko npr. u tekst reklame stavimo da odredjeni proizvod predstavlja izbor profesionalaca i još ako ubacimo odredjenog glumca ili osobu sa kojom čitalac reklame može da se poveže, dolazi do željenog efekta i osoba postaje obradiva za kupovinu.

Ako smo deo neke od određenih grupa, kao npr. studenti, promocijom npr. bonusa za kupovinu, popusta i slično za one koji su studente, mi direktno utičemo na odluku osoba tog statusa da se odluče na kupovinu. Stvaramo osećaj da su vrata naše kompanije, proizvoda uvek otvorena za iste i da razumemo njihovo materijalno stanje i potrebe.

Takođe ako se obraćamo ciljanoj publici korišćenjem deminutiva ili ukoliko na stranu gde reklamiramo proizvod postavimo modele koji ilustriju uživanje u našem proizvodu, stvaramo percepciju o uspešnosti proizvoda, te da bi isti mogao da bude potreban deo naše kućne sredine.

Sa druge strane uvek možemo da stvorimo stranje urgentnosti kroz objavu o velikim rasprodajama, da su količine ograničene ili da će samo određeni broj kupaca dobiti poklon ukoliko su u prvih 100. Na taj način stvaramo želju za kupovinom i urgiramo borbenost kod potrošača. Jedan od možda najboljih primera jeste Black Friday kada dolazi do borbe između kupaca u tolikoj meri da vrlo često određeni broj ljudi bude povređen ili pregažen pred stampedom drugih kupaca. Kod nas je možda jedan od boljih primera otvaranje Xiaomi prodavnice i popusti za prvih 100 kupaca koje je proizvelo ogromne gužve.

Kod mladje populacije, pripadnost nekoj zajednici, i socijalno dokazivanje validni su metodi koji se mogu iskoristiti za promociju određenih proizvoda. Tako npr. ukoliko neki YouTuber ili druga popularna ličnost krene da reklamira određeni proizvod, možete očekivati da će masa fanova hrliti ka prodavnicama da kupe preporučeni proizvod kako bi stekli osećaj pripadnosti nečemu odnosno da poseduju isto ono što poseduje njihova omiljena ličnost. Upravo iz ovog razloga mnoštvo kompanija se obraća YouTube zvezdama da odrade recenziju njihovih proizvoda u nadi da će povećati prodaju i da će gomila fanova putem word of mouth – od usta do usta marketinga, raširiti priču drugima i za njih stvoriti dobar profit.

Često će pak biti i situacija gde proizvod na svojoj poleđini, web stranici, itd. navodi zašto je potrebno isti uzeti, koliko je njegova potrošnja u odnosu na druge proizvode i gde je ušteda. Popularne akcije 2 po ceni 1 način su da se privuku novi kupci za kratak vremenski period pogotovo kada je to poznat proizvod a kompanija želi da isprazni svoj inventar kako bi pripremila isti za nove proizvode. Ipak ova metoda se najčešće koristi u prehrambenoj i konditorskoj industriju.

Eksploatacijom averzije od gubitka, popusti krajem godine, finalne rasprodaje i slično, ciljaju na eksploataciju iste kako bi se omogućilo prodavnicama da u vrlo kratkom roku isprazne svoje inventare od prošle sezone i da prodaju robu, suštinski generišući veću količinu profita što će svakako uticati na završni račun i bilans stanja koji se predaje pre kraja godine.

Kod kupovine npr. jakni i cipela, prodavnice će često isticati određene delove kako bi pokazale kvalitet i kako bi to na kupca uticalo da se odluči baš za njihov brend.

Jedna od zanimljivih tehnika jeste i tehnika korišćenja reči kao što su: sreća, snaga, moć, strast itd. Po Kenneth Burke-u, američkom filozofu i literarno teoretičaru, ovi motivi, u tekstovima izazivaju određene emocije kod čitača, te isti postaje podložniji prodaji.

Jedan od efekata jeste i efekat koji se koristi jeste i efekat mamca. Prodavac npr. prodaje stručne kurseve po ceni od 29 evra mesečno, 100 na tromesečje i 299 za celu godinu. Središnja cena je tu kao mamac kako bi se neko odlučio za finansijsku bolju opciju za obe strane, kako prodavca tako i kupca imajući u vidu da je generisanje profita u tom slučaju mnogo uspešnije.

Zemlja porekla može dosta da utiče na odluku o kupovini a i stvara psihološki momenat. Kod nas u Srbiji kada se čuje da je određena stvar iz Nemačke i dalje važi da je to sinonim za kvalitet a sami potrošači su mnogo više shodni da kupe stvar koja je iz zemlje koja je sinonim za kvalitet.

Kao što se može videti, korišćenje marketinga u određenim momentima stvara percepciju o stvarnosti koja želi da bude viđena od strane prodavaca kod potrošača, te da potrošači vođeni tom stvarnošću odluče za kupovinu baš njihovih proizvoda. U prethodnim vremenima kroz slanje sublimalnih poruka u reklamama išlo se kroz slanje poruka direktno potrošačima putem velikih ekrana. Danas sa razvojem interneta, te sublimalne poruke razbijene su u više segmenta tako da su teško primetne.

Onaj ko prati situaciju vlada situaciju a istovremeno stvara profit. Da li vas boli glava od pritiska vremena? Uzmite sumeći aspirin.