Britanski pesnik Auden jednom je zapisao: „Hiljade su živele bez ljubavi, a ni jedan bez vode“. Ipak, iako svi znamo da je voda presudna za život, svejedno je zagađujemo.
Otprilike 80 odsto svetske otpadne vode baca se – uglavnom neočišćeno – nazad u životnu sredinu, zagađujući reke, jezera i okeane. Ovaj rašireni problem zagađenja vode ugrožava naše zdravlje i zdravlje celog ekosistema. Nebezbedna voda svake godine ubije više ljudi nego rat i svi drugi oblici nasilja zajedno. U međuvremenu, naši izvori pitke vode su ograničeni: Manje od 1 procenta slatke vode na zemlji nam je zapravo dostupno, a u Srbiji, mnoga naselja godinama muče muku nestašice čiste vode. Bez akcije, izazovi će se povećati do 2050. godine, kada se očekuje da će globalna potražnja za slatkom vodom biti za trećinu veća nego što je sada. Dok ovo čitate, pijuckajte čašu hladne, bistre vode i možda mislite da je zagađenje vode problem. . . negde drugde. Ali dok većina Evropljana ima pristup bezbednoj vodi za piće, potencijalno štetni zagađivači – od arsena preko bakra do olova – pronađeni su u vodovodima svake Evropske države. Ipak, nismo beznadežni protiv pretnje čistoj vodi. Da bismo bolje razumeli problem i šta možemo učiniti s njim.
Do zagađenja vode dolazi kada štetne supstance – često hemikalije ili mikroorganizmi – kontaminiraju potok, reku, jezero, okean, vodonosni sloj ili drugo vodno telo, pogoršavajući kvalitet vode i čineći je toksičnom za ljude ili životnu sredinu. Koji su uzroci zagađenja vode? Voda je jedinstveno osetljiva na zagađenje. Poznata kao „univerzalni rastvarač“, voda je u stanju da rastvori više supstanci nego bilo koja druga tečnost na zemlji. Takođe je zbog toga voda tako lako zagađena. Otrovne supstance sa farmi, gradova i fabrika lako se rastvaraju i mešaju sa njima, uzrokujući zagađenje vode.
Kada kiša padne i prodire duboko u zemlju, popunjavajući pukotine, pukotine i porozne prostore vodonosnog sloja (u osnovi podzemnog skladišta vode), ona postaje podzemna voda – jedan od naših najmanje vidljivih, ali najvažnijih prirodnih resursa. Veliki broj građana oslanja se na podzemne vode, ispumpane na površinu zemlje, za piće(bunari). Za neke ljude u ruralnim područjima to je jedini izvor slatke vode. Podzemne vode se zagađuju kada se zagađivači – od pesticida i đubriva do otpadaka ispranog sa deponija i septičkih sistema – probiju u vodonosni sloj, čineći ga nebezbednim za ljudsku upotrebu. Jednom zagađen, vodonosni sloj može biti neupotrebljiv decenijama, pa čak i hiljadama godina. Podzemne vode takođe mogu da šire zagađenje daleko od izvornog zagađujućeg izvora dok prodiru u potoke, jezera i okeane.
Pokrivajući oko 70 procenata zemlje, površinska voda je ono što ispunjava naše okeane, jezera, reke i sve one druge plave komadiće na mapi sveta. Površinske vode iz izvora slatke vode (to jest iz izvora koji nisu okeanski) čine više od 60 procenata vode koju pijemo. Ali značajan deo te vode je u opasnosti. Zagađenje nutrijentima, koje uključuju nitrate i fosfate, vodeća je vrsta zagađenja u ovim slatkovodnim izvorima. Dok su biljkama i životinjama ove hranljive materije potrebne za rast, one su postale glavna zagađivač zbog poljoprivrednog otpada i oticanja đubriva. Ispuštanje komunalnog i industrijskog otpada takođe doprinosi njihovom priličnom udelu toksina. Tu su i svi slučajni smeće koje industrija i pojedinci bacaju direktno u vodene tokove.
Zagađenje vode ubija. U stvari, uzrokovano je 1,8 miliona smrtnih slučajeva u 2015. godini, prema studiji objavljenoj u časopisu The Lancet. Zagađena voda takođe može da vas razboli. Svake godine od nebezbedne vode oboli oko milijardu ljudi. A zajednice sa niskim prihodima su nesrazmerno rizične jer su njihovi domovi često najbliži industrijama koje najviše zagađuju. Vodeni patogeni, u obliku bakterija i virusa koji uzrokuju bolesti iz ljudskog i životinjskog otpada, glavni su uzročnici bolesti zagađene vode za piće. Bolesti koje se šire nesigurnom vodom uključuju koleru, giardije i tifus. Čak i u bogatim zemljama slučajno ili ilegalno ispuštanje iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i oticanje sa farmi i urbanih područja, doprinose štetnim patogenima plovnim putevima.
Lako je okriviti naftnu kompaniju za curenje iz cisterne, ali svi smo donekle odgovorni za današnji problem zagađenja vode. Srećom, postoji nekoliko jednostavnih načina na koje možete sprečiti kontaminaciju vode ili barem ograničiti svoj doprinos tome: Smanjite potrošnju plastike i kad možete ponovo koristite ili reciklirajte plastiku. Pravilno odložite hemijska sredstva za čišćenje, ulja i nerazgradljive predmete kako ne bi završili u odvodu. Održavajte svoj automobil tako da ne iscuri ulje, antifriz ili rashladna tečnost. Ako imate dvorište, razmislite o uređenju prostora koje smanjuje oticanje vode i izbegavajte primenu pesticida i herbicida. Ako imate štene, pokupite za njim. Jednostavno ne zagađujete i dignite glas kada neko zagađuje, jer drugu prirodu nemamo.
