Knjiga „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“ pokrenula je niz reakcija u regionu i Evropi, a visoki zvaničnici institucija su pohitali da osude ovo delo a da ga nisu pročitali. Podsetimo, od 2014. tim odbrane generala Novaka Đukića radi na naučnom dokazivanju činjenica koje pokazuju stvarno stanje o događajima koji su se dogodili na Tuzlanskoj kapiji 25. maja 1995. godine, kada je usmrćeno više od 70 i ranjeno preko 200 osoba. Ova knjiga, koja je faktički naučno delo, najviše se poziva na eksperimente i ekspertize koje su dali timovi stručnjaka iz Izraela, Francuske, Češke Republike, Srbije i Republike Srpske, a celokupni naučni poduhvat je sproveden na vojnom poligonu u Nikincima, gde je napravljena identična replika Tuzlanske kapije. Ova studija je veoma bitna jer ako niko ne uspe da ospori nalaze do kojih su došli eksperti, doći će do nove ere u istraživanju ratnih zločina i nerazjašnjenih događaja iz ratova i terorističkih akcija širom sveta. Ukoliko na Tuzlanskoj kapiji tog dana nije pala granata već se radi o više postavljenih eksplozivnih naprava koje su simultano aktivirane, dolazimo do toga da su se diverzije i teroristički napadi usavršavali u BiH, a kasnije primenjivani širom sveta. Autor knjige general Branković nam je pojasnio značaj njegovog dela, a kao general roda artiljerije Generalštaba Vojske Jugoslavije, s velikim iskustvom iza sebe, svakako može dati objektivni sud o ovom pitanju, za razliku od mnogih pristrasnih sudova.
Nedavno je objavljena vaša druga knjiga o zločinu na Tuzlanskoj kapiji pod nazivom „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“, na koju je bilo dosta reakcija. Zašto se ova studija razlikuje od vašeg prvog dela o pomenutom događaju?
Prva je knjiga (posle stručne analize) razvejala svaku sumnju u krivicu Novaka Đukića. Druga je pokušala da u novim dokazima potraži moguće odgovore na to ko je počinilac i šta se stvarno desilo.
Knjigu kritikuju i osporavaju visoki zvaničnici više međunarodnih organizacija. Zbog čega im smeta?
Valjda je dirnula u osinjak. Njihova je zabrinutost razumljiva. Ako je neko drugi van VRS i RS kriv, onda ni kreirana istina o ratu u Bosni nije istinita. Ali ovu drugu prezentaciju knjige otvara država – jedno je lament o porezu nekih tamo laika i niščih a drugo je stvarno neplaćanje poreza.
Sabrali ste ekspertize stručnjaka iz Češke, Francuske i Izraela. Koji se nalazi podudaraju? Koji su glavni zaključci ekspertiza?
„Proučio sam dokaze dr Berka Zečevića iz gotovo svakog ugla i čak nijedna od hipoteza ne podržava spekulacije dr Zečevića (veštaka Tužilaštva BiH). Zato zaključujem da je njegova teza fundamentalno lažna, zasnovana na nedokazanim i neproverenim podacima. Jasno se očituje dvojnost – velika količina eksploziva koja je dejstvovala na ljude i mala koja je dejstvovala po zgradama i objektima“ – Jozef Šaron, Izrael.
„Na trgu Кapija eksplodiralo je 9 puta jače sredstvo od projektila 130 mm ili nekoliko eksplozivnih naprava, pa je neutemeljena tvrdnja Tužilaštva BiH o eksploziji jedne granate 130 mm. Tim više, hipotezu o granati obaraju mesta, vrste, oblici i masovnost rana“ – tim češkog MO sa Univerziteta u Brnu.
„Veoma sam zabrinut oko načina kako je dr Zečević obavio svoj ekspertski zadatak. Jednostavno doletela granata od ma kuda ili šta god da se sa njom uradi … geleri eksperimentalno ne idu gde bi trebalo da bi učinili ono u Tuzli, ali usput pozivam međunarodnu komisiju da ispita kako su geleri došli u mrtve uglove i netučene prostore pa da ustanovi šta se tamo stvarno desilo jer nije bila granata“ – Pjer-Lik Loran, Francuska.
Da li su metode i eksperimenti primenjivani na poligonu u Nikincima podobni za ispitivanje sličnih nerasvetljenih događaja u svetu?
Svakako, samo je pitanje da li to nekome odgovara. Onaj koji može – neće jer već zna odgovor, onaj ko bi hteo – ne može. Kod nas je moglo jer smo još uvek siromašni i zaostali i olako ispaljujemo granate u vlastitom dvorištu, samo što to nećemo da priznamo – vani ovakvi opiti traže milione dolara i nekoliko godina administrativnih provera pre odobrenja.
Slučaj Tuzlanske kapije se vezuje i za terorizam, možete li objasniti kako?
To je terorizam kako god da ga gledate: otvaranje vatre kolektivnim naoružanjem (artiljerija, avijacija, brodovlje, interkontinentalne i druge rakete) na civilno stanovništvo je terorizam. A ako se to radi, onda treba da postavimo pitanja sami sebi kako smo stvorili takav svet u kojem svako može da dospe do takvog naoružanja. Upotreba eksploziva je samo podvarijanta, dakle generalno uzevši – isto.
Bili ste u činu generala u jednom od najtežih perioda u srpskoj istoriji. Kako danas gledate na to vreme, tačnije na ratove 1990-ih godina? Šta su, po vama, tada bile najveće greške, a šta dobre odluke u Vojsci Srbije?
Odsustvo greške znači ujedno i izostanak bilo kakvog delovanja. Zato ovde nije ni vreme, niti ima mesta za sve greške jednog čoveka. Ali ima jedna, najveća greška koju sam učinio kao oficir. Decenijama vojnikovanja sit, sklonjen na suvo i toplo, nisam primetio da sam postao pripadnik nacije sinova i kćeri – jedinaca, onih koji posle pogibije ostavljaju kod kuće suve grane. Mnoge druge greške su iz ove izmilele.
Šta biste poručili čitaocima „Odbrane i bezbednosti“?
Bila jednom jedna novinarka koja je branila prava foka. Besni je ribari poterali i ona pade u more gde su je foke izujedale. Zato je napustila svoj posao pravozastupnika foka, jer nijedna strana nije bila zadovoljna njezinim angažovanjem. I vama savetujem isto: nađite meru između odbrane i bezbednosti i delovanja u ime nje – kako bi obe strane bile zadovoljne.
