OLIMPIJSKA 2024
Sledeće godine u Parizu treba da se održe XXXIII Letnje olimpijske igre. To je treći put da Pariz bude domaćin tih igara, jer su iste već održane u tom gradu 1900 i 1924.godine. Tako XXXIII Letnje olimipjske igre održaće se u „gradu svetlosti“. Ima li simbolike u tome? Teško. Kako sada stvari stoje, na XXXIII Letnjim olimpijskim igrama neće učestvovati sportisti Rusije (moguće i još neke države), ili na njima neće moći da učestvuju pod zastavom svoje zemlje. Takođe, kako sada stvari stoje, Olimpijske igre će se održati „u senci“ ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, a moguće i nekih novih, a sve skupa, ne daj Bože, kao predvečerje Trećeg svetskog rata. Kao nuz produkt ratova koji se vode u svetu, jesu teroristička dejstva, posebno na teritoriji Evrope, a Pariz je već osetio tu pošast savremenog sveta. Da li je moguće da se kao olimpijska disciplina uvede RAT?
RATNA 2024
Dva su ozbiljna rata (svaki rat je ozbiljan!) u toku. To je rat u Ukrajini, ili proksi rat kolektivnog zapada protiv Rusije, a preko Ukrajine i rat na Bliskom Istoku, primarno (za sada) kao sukob Izraela i Hamasa.
Nije za očekivati da rat u Ukrajini bude skoro završen. Na ovakav zakjljučak nas upućuje činjenica o akterima koji u tom ratu učestvuju, kao i o dijametralno suprotstavljenim ciljevima sukobljenih strana. Iako se rat (oružana borba) vodi između Rusije i Ukrajine, u njemu direktno i indirektno učestvuje kolektivni zapad, koji predvode SAD. Ciljeve Rusije nedavno je ponovio predsednik Putin u uobičajenom odgovoru na pitanja krajem godine: demilitarizacija, denacizacija i neutralnost Ukrajine. Šta više, Putin je istakao da na te ciljeve Ukrajina treba da pristane, ili pregovorima, ili će je Rusija na to prisiliti. S druge strane, ciljeve Ukrajine javno objavljuje kolektivni zapad, a to je da Rusija bude poražena u ovom ratu i da se vrati na pozicije iz 1991.godine, dakle da napusti sve okupirane teritorije, podrazumevajući i Krim.
U skladu sa trenutnim stanjem na ratištu, činjenica je da nijedna strana nije blizu ostvarenja navedenih ciljeva. U tom smislu, poznati američki geopolitičar Dzon Miršajmer zaključuje da će Rusija pobediti u vojnom smislu, ali da neće ostvariti ciljeve. To, kako kaže Miršajmer, podrazumeva da će Rusija, pored već zauzetih i sebi pripojenih delova Ukrajine, osvojiti još Harkovsku, Odesku, Dnjepropetrovsku i Nikolajvesku oblast i izbiti na reku Dnjepar. Na sličan način sam razmišljao i ja na početku rata u Ukrajini, ističući da se podiže Kijevski zid, aludirajući na Berlinski zid iz doba Hladnog rata.
Drugi rat koji je u toku, jeste rat Izraela i Hamasa (Palestine). Taj rat ima geopolitičke primese (realizam, učešće SAD kao sile), ali je primarno etnički i verski sukob. Ta verska i etnička karakteristika odvaja obvaj rat od sukoba kolektivnog zapada i Rusije u Ukrajini.
Kako sada stvari stoje, Izrael je nameran da Gazu „sravni sa zemljom“, a tobož radi uništenja Hamasa i oslobađanja talaca. U tom smislu, premijer Izraela Natanjahu ističe tri cilja: uništiti Hamas; stvoriti uslove da iz Gaze više nikada ne preti opasnost Izraelu i osloboditi sve taoce, koje Hamas još uvek ne pušta na slobodu.
Činjenica je da, ako usko posmatramo sadašnji rat na Bliskom Istoku, isti započeo Hamas, može se reći terorističkom akcijom od 7.oktobra ove godine. Međutim, to je rat koji traje decenijama (vekovima). Izrael je odgovorio disimetrijom, odnosno korišćenjem apsolutne premoći u vojnoj snazi, koju podržava opet izuzetno jaka Amerika. Odgvor Izraela, sa vojne tačke gledišta, jeste očekivan i realan (legitiman i legalan). Međutim, način na koji Izrael namerava da ostavri tri navedena cilja koje je saopštio Natanjahu, u najmanjem, jeste diskutabilan. Može se bez preterivanja reći da je u toku genocid nad delom palestinskog naroda u Gazi. Izrael svoja vatrena dejstva realizuje po modelu „ne može se promašiti“, odnosno na meti su svi mogući objekti koji se u Gazi nalaze. Dakle, nije bitno da li su to obajketi Palestinaca ili međunarodnih organizacija. Kako Izrael podvlači i ubeđuje svetsku javnost – u svim objektima koje su gađali nalaze se ispostave Hamasa. Tako, dolazi do masovnog ubijanja civilnog stanovništva i to tempom koji nije zabeležen u novijom istoriji. Na primer, rat u Ukrajini traje već skoro dve godine, a poginulo je upola manje civila.
Ponašanje okruženja u izraelsko-palestinskom sukobu je neodređeno, a time i „tinjajuće“. Naime, SAD su vremenom uspele da slome jedintsvo arapskih i muslimanskih država, kad je Izrael u pitanju. Međutim, SAD nisu uspele da neutrališu pojedine organizacije kao što su Hezbolah (u Libanu) ili Hutu (u Jemenu), a i neke druge. Kakvo će biti ponašanje tih organizacija, ali i pojedinih država regiona, teško je pretpostaviti.
Kina i Rusija, ali i većina država sveta, stoji na stanovištu da je stvaranje dve države (Izrael i Palestina) jedini mogući način rešenja bliskoistočnog sukoba. Na to rešenje upućuje i zvanična UN, koja je svojevremeno i utvrdila Palestinu kao državu (priznalo je 139 država), ali koja nije postala članica UN, jer to nisu dozvolile SAD.
Pored navedena dva rata, u svetu tinja oko 100 sukoba, od kojih neki mogu da prerastu u ozbiljno remećenje svetskog mira i bezbednosti. Izdvojićemo samo neke:
- Sporni region na Kavkazu – Nagorno Karabah, preti da se ponovo razbukta. Azerbejdzan je iskoristio zauzetost Rusije u sukobu u Ukrajini i brzom akcijom proterao Jermene sa tog prostora. Bio je to jedan od najbrže izvedenih egzodusa jednog naroda u novijoj istoriji;
- Od oktobra 2022, borbe su se intenzivirale u Demokratskoj Republici Kongo i u novembru su stigle do predgrađa Gome;
- Posle osam godina oružanog sukoba, humanitarna situacija će se verovatno pogoršati 2023. godine, sa 70% stanovništva koje se oslanja na humanitarnu pomoć da bi preživelo. Danas se oko 19 miliona ljudi suočava sa glađu širom zemlje, u poređenju sa 16 miliona prošle godine. To je preko 63% ukupne populacije, u odnosu na 53% prošle godine. Delovanje Hutu sa teritorije Jemena, preti da dodatno oteža ionako neizdrživu situaciju u toj zemlji;
- Sirija ostaje kao poligon za ispitivanje naoružanja. Kad god nekoj sili padne napamet da pokaže snagu, eto vazduhoplovnih i raketnih dejstava po inače raorenoj državi;
- Sahel (Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija, Niger) jeste prostor stalnih terorističkih i pobunjeničkih dekstava, koje ni misije UN nisu mogle da obuzdaju;
- Haiti, Avganistan, Južni Sudan, samo su dodatak mračnoj slici ratova, sukoba, postkonfliktnih antagonizama, koje sigurni neće prestati u 2024. Godini.
IZBORNA 2024
U narednoj godini se očekuju dve vrste izbora. Prva jesu predsednički i parlamentarni izbori u nekim ključnim državama sveta, kao što su SAD (izbo predsednika), Rusija (izbor predsednika), EU (parlamentarni izbori), Indija (parlamentarni izbori), Meksiko (izbor predsednika), Tajvan (izbor predsednika), Finska, Rumunija i Slovačka (izbor predsednika) i Ukrajina (mogući izbori predsednika), kao i neki drugi. Od svih navedenih izbornih trka, najveću pažnju privlači izbor za predsednika SAD, jer se u predizbornoj utakmici koja je u toku, već najavljuju promene u spoljnoj politici Amerike. Iako je poznato da AMERIKA TEŠKO MENJA SVOJU SPOLJNU POLITIKU, IPAK, OVOGA PUTA SE ČINI DA ĆE STANJE U SVETU IMATI VELIKI UTICAJ NA PREDSEDNIČKU TRKU U SAD.
Druga i značajna karakteristika IZBORA u 2024 godini jeste retoričkog karaktera: HOĆE LI SVET IZABRATI IGRE (PA I OLIMPIJSKE), ILI RAT?
Svakako, kad kažemo svet, pre svega mislimo na veliske sile, kao što su SAD, Kina i Rusija. SAD i Rusija su, za sada, izabrale RAT. Kina, kao i mnogo puta do sada, ima koristi od sukoba SAD i Rusije. Medjutim, ovoga puta DJAVO JE ODNEO ŠALU. Rat kolektivnog zapada i Rusije PRETI, OPASNO PRETI
Postoje neka očekivanja da će Kina odigrati značajnu ulogu u tome da svet izabere IGRE (MIR), a NE RAT. Da li će Kina odgovoriti tim očekivanjima, pa makar i ona bila samo pusta želja, ostaje da se vidi.
Treća vrsta izbora u 2024 dogadjaće se u našoj zemlji. Biće to redovni lokalni izbori u nekim sredinama. Da nije bilo ovakvih izbora koji su se desili 17.decembra, ti lokalni izbori ne bi privukli posebnu pažnju. Jer, znam ja nas, …Ti nas!, rekao je Branko Ćopić. Tako, nama ne trebaju ratovi koji su u toku, kao ni oni koji će možda da se rasplamsaju. Dzaba nam i Olimpijske igre, na koje se već plasirao dobar broj naših sportista. IMAMO MI SVOJE (OPASNE) IGRE!!!
EPILOG
Bez komentara, ili – IPAK JE SLEDEĆA GODINA PRIMARNO IZBORNA!
Kako onda da Vam dragi prijatelji kažem – Srećna Nova godina, kad izbor ne zavisi od nas!
Prof.dr Božidar Forca