U poslednje tri godine, sve je veće prisustvo veštačke inteligencije, odnsono alata i diskursa među populacijom o veštačkoj inteligenciji, njenoj upotrebi i daljem razvoju. Popularizaciju AI (veštačke inteligencije) u prethodne dve godine najviše je doprinela kompanjia OpenAI, koja je izdala ChatGPT – Generative Pre-trained Transformer, odnosno web alatku koja vam omogućava da upotrebom AI dobijete odgovor na bilo koje pitanje koje postavite u polju za kucanje.
Kako zapravo funkcioniše veštačka inteligencija odnosno AI u ovom slučaju?
Da bi odgovorio na vaš zahtev koji mu postavite, AI se trenira na ogromnoj količini tekstova koji su dostupni kako na internetu, tako i offline u raznim formatima (.pdf, .txt) i bazama. Nakon što se izvrši prikupljanje podataka, pravi se određeni dataset, odnosno baza gde će se sav taj tekst koji je obrađen skladištiti. Nakon toga, AI se hrani različitim datasetovima koje sadrže razne informacije od istorijskih, političikih, pa čak i oko programiranja, i zatim se trenira na tom sadržaju. Na taj način se LLM (Large language models) nakon treninga obezbeđuju pretreniranim informacijama na osnovu koji vam dostavlja odgovore nakon što mu zadate upit.
Do sada je izašlo nekoliko generacija GPT modela, GPT-2, GPT-3, GPT-4, među kojima je trenutno GPT-4 najzastupljeniji. Mnoge aplikacije dodaju AI kako bi pomogli npr. pri pisanju, zatim, kod generisanja određenih odgovara na neka pitanja (chat botovi), pravljenje raznih grafičkih rešenja, kao i brojne druge primene.
S obzirom da postoje brojni modeli od koji je GPT model koji koristi ChatGPT jedan od njih, mnoga rešenja otvorenog koda se ubrzano razvijaju od strane zajednice.
Naime, upotreba veštačke inteligencije postojala je i mnogo ranije ali nije generalno bilo komercijalizovana te samim tim je njeno prisustvo u javnosti bilo manje zapaženo. Jedan od poznatijih primera jeste Big Blue, sistem za igru šaha kojeg je IBM napravio 90-tih godina prošlog veka a koji je uspeo da dobije Garija Kasparova i mnoge druge šahiste. U međuvremenu su uz pomoć sistema za analizu na osnovu veštačke inteligencije, razvijena i autonomna oružja koja su ušla u upotrebu 2018 godine, koja mogu da funkcionišu bez operatora.U komercijalnom sektoru AI se upotrebljuje na više načina. Naime, broj slika koji AI generiše se značajno povećao, te je dovoljno da kroz odrešeni upit dobijete sliku koju želite, uz opis pojma i objekta koje ste zamislili u svojoj glavi. AI takođe može da klonira bilo koji glas ili da napravi potpuno uverljivi glas nekog od poznatih glumaca ili pevača tako, u toj meri da vam je teško da procenite šta je pravi glas a šta veštački. U primer tome, dovoljno je otići na YouTube, ukucati ime vašeg omiljenog pevača i dodati AI u pretragu, i dobićete obrade pesama od strane pevača koji nikad nisu te pesme pevali a sve u njihovom stilu.
O Deepfake-u odnosno generisanju video snimaka korišćenjem lika poznate osobe je već bilo reči ranije a pored toga, veštačka inteligencija sada ima mogućnost i da generiše čitav video snimak na osnovu upita koji postavite.
Veliki znak pitanja postavlja se u pogledu etičnosti, posebno kada je reč o korišćenju likova mrtvih glumaca i pevača od izgleda pa do preko glasa. Takođe, u pogledu generisanja teksta i fotografija, postavlja se i pitanja vlasništva nad intelktualnim pravima s obzirom da mnoge generisane slike nastaju u stilu nekih od poznatih umetnika kako mrtvih ali istovremeno i živih. Njihove fotografije i umetnička dela, korišćena su kako bi se Ai ,,učio” za rešavanje upita. Pored toga, mnogi od poslova postaju ugroženi, pre svega oni koji se mogu automatizovati , npr. poslovi tehničke podrške, smišljanje marketinskih kampanja, a što dovodi do smanjenja radnih mesta. Činjenica je da vlasnici autorskih prava nisu videli ni jedan cent za obradu njihovg sadržaja, a što je pre nekoliko dana navelo New York Times da podnese tužbu za nelegalno iskorišćivanje sadržaja protiv kompanije OpenAI koja stoji iza ChatGPT-a. Odluka u ovom slučaju bi mogla bitno da utiče na dalji razvoj veštačke inteligencije, odnosno njeno pohranjivanje sadržaja, kao i sam odnos prava intelektualne svojine prema veštačkoj inteligenciji i njenoj obradi podataka.
Međutim postoje brojni problemi u pogledu veštačke inteligencije druge prirode, odnosno bezbednosni problemi. Primarni problem koji trenutno brine mnoge od razvojnih tima jeste razvoj Artificial General Intelligence ili skraćeno AGI. Reč je o AI sistemu koji je po stepenu razvijenosti na nivou čoveka. Nakon ovoga sledeći nivo je Superhuman General Intelligence – SGI. Po svojoj sposobnosti AGI je na nivou čoveka, odnsono može da završava sve obaveze koje sposoban i čovek. Sa druge strane SGI je superinteligencija koja nadmašava ljudsku i može da vrši razne proračune, postavlja planove, i da upravlja čitavim sistemima Ono što je zabrinjavajuće jeste da će u nekom momentu biti moguće da dođe do razumevanje veštačke inteligencije da joj čovek zapravo pretnja, odnosno do njenog odmetanja. Štaviše AI bi u budućnosti mogao da vrlo perfidno vlada ljudima tj. u momentu kada nivo razvoja bude na nivou AGI. Da li će AI sistem biti prijateljski nastrojen sve zavisi od ljudi kjoi ga razvijaju. Naravno ne može se isključiti mogućnost da AI odluči da deluje kako najbolje misli da treba. O ovome možda najbolje govori da su prilikom eksperimenta koji je kompanija Meta pre nekoliko godina sprovela, dva AI u jednom momentu napravili svoj jezik koji su oni jedino mogli da razumeju. Iako je nama to ličilo na gomilu nepovezanih reči, za njih je predstavljalo način komunikacije. Trenutno preko 70 država razvijaja svoje AGI sisteme i teško je predvideti da li će se svi voditi određenim načelima u pogledu bezbednosti veštačke inteligencije. Dok se ne pojavi prvi AGI, naša pažnja kao običnih korisnika biće zaokupljeni AI programima koje ispravljaju noćne fotografije, daju predlog za poboljšanje teksta ili smernice za pisanje, kao i rešavanje tehničkih i drugih problema.
