ZRNO PO ZRNO…

 

„Zrno po zrno – pogača“. To je stara narodna izreka. Ta izreka, najmanje govori od čega se pravi pogača, nego ukazuje na to da u životu treba biti istrajan u bilo kom poslu. Medjutim, termin zrno ima više značenja u našem jeziku. Primarno značenje reči zrno jeste da se radi o nečemu fizički malom: zrno nečega. S druge strane, zrno znači i figurativan iskaz o nečemu učinjenom u nekom poslu, ukazujući na to da ima još mnogo toga da se uradi, slično kao izreka „kap u moru“.

Reč „zrno“ u ovoj kolumni, figurativno, ukazuje na jednu opasnost koja se nadvila nad svetom – naoružavanje za potrebe rata.

NAORUŽA(VA)NJE

Naoružanje je zajednička imenica za oružje i pripadajuću municiju. Zajedno sa opremom, čini jedan od osnovnih kriterijuma vrednovanja snage jedne vojske – Naoružanje i vojna oprema (NVO).

Naoružavanje je proces opremanja vojske oružjem i pripadajućom municijom, u šta se, najčešće, svrstava i oprema. Principijelno posmatrano, naoružavanje se sprovodi samostalnim razvojem i proizvodnjom NVO ili nabavkom od nekog drugog (kupovina, donacija i sl). U tom smislu, naoružavanje može da bude legalno i legitimno i ilegalno. S pravnog aspekta posmatrano, u svetu postoje vrlo rigorozni propisi kako se sprovodi naoružavanje, posebno ako se radi o trgovini NVO. Propisi, k’o propisi, često se izvrdavaju.

TRKA U NAORUŽAVANJU – NEKAD

Izraz „trka u naoružavanju“ nastao je u doba Hladnog rata (1945-1991), a govori o nadmetanju SAD (NATO) i SSSR (Varšavski ugovor) u opremanju najrazličitijim vrstama NVO, posebno (u to doba) nuklearnog oružja.

Svrha trke u naoružavanju jeste realistički pristup postizanja bezbednosti kroz NADMOĆNOST u NVO, iskazana u to doba, takodje realističkim pristupom – RAVNOTEŽA SNAGA. Tako, ravnoteža snaga, u smislu vojne moći, bila je jedna od odrednica perioda imenovanog kao BIPOLARIZAM. Termin Hladni rat je posledica činjenice da se SAD i SSSR (NATO i VU) nikada nisu direktno oružano sukobili (rat). Tako, priznati neorealista Kenet Volc je zapisao: „Nuklearno oružje (ravnoteža snaga) spasilo je svet Trećeg svetskog rata“.

Kako bi potvrdili stavove Keneta Volca, u naredne dve tabele uočićemo ishode trke u nuklearnom naoružavanju na početku (1960) i na kraju (1988)  Hladnog rata.

Kao što vidimo na prethodnoj slici, izrazitu prednost SAD u nuklearnom oružju, SSSR je sustigao tokom Hladnog rata, do RAVNOTEŽE SNAGA.

Posledice trke u naoružavanju

Posledice trke u naoružavanju tokom Hladnog rata su brojne, od kojih se ističu dve. Prvo, iako se direktno nisu sukobili SAD i SSSR (NATO i VU), došlo je do brojnih regionalnih i lokalnih ratova u kojima su te dve sile neposredno i posredno učestvovale. Bila je to prilika da se: 1) razvije velika trgovina oružjem, u kojoj su prednjačile velike sile i sticale ogromnu finansijsku dobit i 2) da se na teritorijama drugih država, kao svojevrsnim poligonima, ispituje dejstvo novog oružja.

Druga posledica trke u naoružavanju jeste jedan o razloga kraja Hladnog rata. Naime, znatno ekonomski moćnije zemlje zapada uspele su da iscrpe resurse SSSR-a, koji je zbog toga, ali i drugih razloga, praktično – „izgubio Hladni rat bez ispaljenog metka“.

TRKA U NAORUŽAVANJU – DANAS

Danas je ono što nikada nije bilo i nikada neće biti! U smislu naše teme, danas traje od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Nećemo se posebno baviti razlozima zbog kojih je Rusija 24.02.2022 napala Ukrajinu, već ćemo pokušati da opišemo kako je tekla i kako napreduje trka u naoružavanju.

Nakon raspada SSSR-a (prethodno raspuštanja VU), Rusija se našla u ogromnom problemu, jer je opstao NATO kao poluga moći SAD, koje su nastojale da uspostave unipoalrni svetski poredak – Pax americana. U takvim uslovima, Rusija je učinila nekoliko STRATEŠKI VAŽNIH KORAKA, koji su joj omogućili „povratak na svetsku scenu“. Prvo, Rusija se okrenula prirodnim resursima, pre svega nafta i gas, kao komparativnoj prednosti na svetskom tržištu. Drugo, Rusija je počela da sklapa savezništva i partnerstva, primarno sa potencijalnim silama (Kina, Indija, Brazil, Iran, zemlje OPEK-a…). Treće, što je predmet naše teme – RUSIJA JE SAČUVALA i ZNAČAJNO UNAPREDILA STRATEGIJSKE NUKLEARNE SNAGE I PRETEKLA SAD U RAZVOJU I POSEDOVANJU SUPERSONIČNOG NAORUŽANJA.

Šta je supersonično (hipersonično) naoružanje?

Šta je supersonično (hipersonično) oružje pokazaćemo na sistemu „Avangard“, koji nosi raketu „Sarmat“ (Slika) i raketama „Cirkon“ i „Kinžal“.

Ruski izvori ističu da je raketni sistem „avangard“ jedinstven u svetu. Ruski ubojiti raketni sistem funcioniše tako da ispaljeni projektil ulazi u određenu putanju orbite, odvaja se od hipersoničnog bojevog bloka i bez motora, a zahvaljujući velikoj brzini i kinetičkoj energiji kreće ka cilju. „Avangard“ je u stanju da ispali raketu koja razvija brzinu od oko 33.000 kilometara na sat, što znači da do Sjedinjenih Država stiže za samo 15 minuta, a do Velike Britanije – za pet, tvrde ruski eksperti. Pri tome, temperatura na njegovoj površini dostiže dve hiljade stepeni Celzijusa, zbog čega je obavijen slojem plazme – što ga pretvara praktično u vatrenu kuglu, odnosno meteorit.

Supersonična (brodska) raketa „Cirkon“ (slika) testirana je u Belom moru, a cilj je bio obalska meta, udaljena na više od 350 kilometara. Raketa je lansirana sa fregate „Admiral flote Sovjetskog Saveza Gorškov“, letela je brzinom većom od osam maha i pogodila metu na poligonu Čiža u Arhangelskoj oblasti.

“Kinžal” (slika)

Kinžal se, po postojećim informacijama, lansira iz borbenih aviona poput MiG-a 31 na velikim visinama. Prema ruskim informacijama, oružani sistem ovog tipa ima domet do 2000 kilometara kada se lansira iz MiG-a 31. Raketa je prvi put testirana 2018.godine.

To je samo deo najmoćnijeg oružja danas u kome Rusija ima trenutnu prednost nad SAD i zapadnim zemljama. Medjutim, kako ističe predsednik Putin, stići će zapad (SAD) Rusiju u razvoju tog naoružanja, kad-tad. Tako, nastavlja se TRKA U NAORUŽAVANJU koja, praktično, nikad nije ni bila zaustavljena.

U razmišljanju po temi “zrno po zrno…” vratimo se rečima Keneta Volca – “Nuklerano oružje čuva mir”. Dakle, svesne su svetske sile, i SAD i Rusija, pa i Kina i druge, koje raspolažu nuklearnim oružjem, da pobednika u nuklearnom ratu NEMA! U tom smislu, trka u naoružavanju poprima SVETSKE RAZMERE, odnosno NAORUŽABVAJU SE SVI!!!

Zašto se naoružavaju svi?

 

Izdaci za potrebe oružanih snaga (u svetu) u 2023.godini premašili su 2,4 hiljade milijardi dolara. Naravno, u tome daleko prednjače SAD, sledi ih (zbirno) Evropska unija, Kina, Rusija i druge regionalne sile (Slika).

Kao što je prikazano na prethodnom grafikonu, SAD čini oko 40% svetskih troškova za oružane snage. Zajedno sa svojim saveznicima (zemlje EU) to premašuje 50% svetskih izdataka.

Osnovni razlozi što se SVI NAORUŽAVAJU, sa aspekta teorije neorealizma, jesu: 1) Ravnoteža snaga i 2) Ravnoteža pretnji. Rezultanta oba razloga jeste RAVNOTEŽA STRAHA.

Ravnoteža snaga se vratila u medjunarodne odnose, nakon činjenice da nema govora o američkoj dominaciji u unipolarnosm svetu. Ravnoteža snaga,  supštinski, podrazumeva da svetska sila ne može da se postane bez jake vojne moći. Tipična potvrda tog stava jesu Nemačka, Japan, Saudijska Arabija, ili EU kao celina. STRAH kod moćnika jeste činjenica o gubitku primata u medjunarodnim odnosima. Pri tome, sile se ponašaju po modelu – „niko nema petlju da pritisne crveno dugme“.

Učenik Keneta Volca, Stiven Volt, je svom učitelju govorio: Svet ne ide ka ravnoteži snaga, jer to mogu samo svetske sile, već se većina sveta ponaša po principu – Ravnoteža pretnji. Na primer, za Iran je irelevantno što se naoružava Papua Gvineja, ali nije činjenica o vojnoj moći Izraela. Dakle, strah kod većine zemalja dolazi iz činjenice da se VRATIO RAT KAO OBLIK REŠAVANJA SPOROVA, u kome su UN NEMOĆNE!!!

Kad se svi naoružavaju, neko mora i da zaradjuje. To je poseban oblik razloga o naoružavanju savremenog sveta. Ne treba puno razmišljati, i u trgovini oružjem najviše zaradjuju SAD.

U 2023. godini a,meričke kompanije koje se bave trgovinom oružja ostvarile su dobit od 238 milijardi dolara, što je najviše do sada.

U poslednje 2 godine naročito je intrigantan podatak o naoružavanju Ukrajine. Naravno, u tom naoružavanju najviše učestvuju SAD i zapadne zemlje. Poznato je da je Rusija nekoliko puta (neki kažu 10:1) snažnija od Ukrajine, kad je u pitanju NVO. Pri tome, činjenica je da Rusija ima, a Ukrajina nema nuklearno oružje. Pa zašto zapad onda toliko naoružava Ukrajinu? Nije mali broj teoretičara koji konstatuju – „da ginu za interese SAD i zapada“! Na narednom grafikonu je prikazana vojna pomoć Ukrajini, bez 61 milijarde dolara koje je neki dan odobrio Senat SAD.

 

Gde je (tu) Srbija?

Srbija je relativno mala država sa ispod 7 miliona stanovnika. Srbija je nedovršena država, jer preti opasnost da joj se oduzme deo teritorije – Kosovo i Metohija. Srbija je osetila snagu NATO (SAD i saveznici)  u agresiji 1999. godine, zbog čega je i prokolamovala (2007), pa zvanično usvojila (2018) politiku vojne neutralnosti. Okruženje Srbije, izuev BiH jesu članice NATO. Srbija i države nastale naprostoru bivše SFRJ (bez Slovenije i Hrvatske), plus Albanija i Kosovo, od strane Zapada su imenovane kao Zapadni Balkan. Taj izraz, pre svega, podrazumeva nestabilan region, bremenit problemima, sukobima i ekonomskim zaostajanjem za ostatkom Evrope. Po zapadnim gledanjima, Zapadni Balkan je „periferija“ Evrope.

Vrlo žestoki pristisci na Srbiju posebno su vidljivi nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine. Ovo i s razloga što Srbija ne želi da uvede sankcije Rusiji, kao što su to uradile zemlje EU, SAD, Velika Britanija i druge.

Dakle, Srbija ima pregršt bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, kao malo koja država Evrope i sveta.

Po modelu „ravnoteža pretnji“, unazad nekoliko godina, Srbija ulaže značajna finansijska sredstva u modernizaciju svoje vojske. U tom smislu, izdaci u Budzet odbrane u Srbiji – projekcija za 2024, veći su od takvih budzeta u zemljama Zapadnog Balkana, a manji od ostalih zemalja suseda i članica NATO (Tabela).

DRŽAVA	VOJNI BUDZET (mlrd $)	BRUTO DOM.PROIZ. (mlrd $)	VB KAO % od GDP
Rumunija	20,5	383	5,36
Madjarska	5,56	222,2	2,5
Grčka	6,6	256,2	2,6
Bugarska	2,3	110,3	2,12
SRBIJA	2,27	81	2,8
Hrvatska	1,5	86,3	1,89
Slovenija	1,05	73,5	1,5
Albanija	0,5	25,9	2
Severna Makedonija	0,3	17,4	1,7
Crna Gora	0,08	7,6	1,06
Bosna i Hecegovina	0,217	27	0,8

Izvor: https://www.balkansec.net/post/ozbiljan-rast-vojnih-bud%C5%BEeta-u-regionu-u-2024-godini, 22.04.2024

Srbija je najviše finansija izdvojila za potrebe modernizacije (opremanja) Vojske savremenim NVO. Svakako, budzet odbrane (vojni budzet) nije dovoljan za veća ulaganja za NVO, te se to čini iz budzeta Republike Srbije i na druge načine.

Po pitanju opremljenosti svoje vojske, može se konstatovati da je Srbija najsnažnija u regionu Zapadnog Balkana i da delom zaostaje za susednim državama članicama NATO, pogotovo Rumunijom i Madjarskom. Medjutim, besmisleno je uporedjivati vojnu snagu Srbije i regiona, jer je region (bez BiH) = NATO.

EPILOG

Vratio se rat. Nekom rat, nekom brat, kaže narodna izreka.

Svi se naoružavaju. Dok je vojski, biće i ratova, kaže narodna izreka.

ZRNO PO ZRNO, SPREMA NAM SE CRNO, kažem ja.

Prof.dr Božidar Forca