GLOBALNO određuje regionalno i lokalno
Lomi se svetski poredak na sukobu jedne svetske sile (Rusija) protiv suverene države (Ukrajina), uz činjenicu da se na strani te suveren države nalazi druga svetska sila (SAD) i sila u pokušaju (EU).
Kda se lomi svetski poredak, to se čini u drastičnim uslovima kakav je rat. Tako je i ovoga puta.
Geopolitika je ključ procesa prelaska iz jednog u drugi svetski poredak. U tom smislu, ključni kriterijumi su INTERESI, kao i način njihovog ostvarivanja –STRATEGIJA. Dakle, teorijski posmatrano, primat ima NEOREALIZAM uz primese NEOLIBERALIZMA (globalnog).
Ne zanemarjući desetine ratova manjih ili većih razmera koji se vode u svetu, svetski poredak se lomi na ratu u Ukrajini. U tom smislu, govorimo o interesima SAD, Rusije, EU i Ukrajine.
SAD: Nedvosmisleno je da su SAD i dalje svetska sila broj 1. Evidentno je to i u sukobu u Ukrajini. Svi su nekako čekali Trampa i dodje ON. U skladu sa Zakonom o nacionalnoj bezbednosti (još iz 1947), Tramova administracija je usvojila najnoviju Strategiju nacionalne bezbednosti SAD (Novembar, 2025).
Vitalni nacionalni interesi SAD, kako ih vidi Tramp, jesu:
- Zapadna hemisfera pod uticajem SAD (Monroova doktrina na Trampov način)
- Evropa: Povratak zapadnog identiteta
- Bliski istok: Sprečiti protivnike da dominiraju
- Suverenost SAD u globalnim razmerama (liderstvo): u tehnologiji i standardima.
SAD su nedvosmisleno na strain Ukrajine u ratu s Rusijom. Možemo govoriti o direktnoj umešanosti SAD, jer, pored deklarativne podrške, Amerika prodaje naoružanje i vojnu opremu Ukrajini, ali i pripadnici njenih oružanih snaga sreću se na ratištu. Medjutim, najveći uticaj na tok sukoba ima najnovija inicijatova predsednika Trampa, iskazana u 28 KLJUČNIH TAČAKA:
- Suverenitet Ukrajine biće potvrđen.
- Rusija, Ukrajina i Evropa će zaključiti sveobuhvatni sporazum o nenapadanju, a svi sporovi iz poslednjih 30 godina smatraće se rešenim.
- Rusija se obavezuje da neće vršiti invaziju na susedne zemlje, a NATO se obavezuje da se neće dalje širiti.
- Sjedinjene Američke Države će delovati kao posrednik u dijalogu između Rusije i NATO o pitanjima bezbednosti i deeskalacije.
- Ukrajina će dobiti bezbednosne garancije.
- Broj ukrajinskih oružanih snaga biće ograničen na 600.000.
- Ukrajina će u svoj Ustav ugraditi odbijanje da se pridruži NATO, a NATO će sličnu odredbu uključiti u svoja dokumenta.
- NATO neće rasporediti trupe u Ukrajini.
- Evropski borbeni avioni biće stacionirani u Poljskoj.
- Garancije SAD: Sjedinjene Američke Države će dobiti nadoknadu za pružanje garancija, koje će povući ako Ukrajina napadne Rusiju. Ako Rusija napadne Ukrajinu, sankcije će joj biti vraćene, a preispitaće se odluka o priznanju teritorija. Raketiranje Moskve ili Sankt Peterburga bez razloga lišiće Ukrajinu garancija.
- Ukrajina ima pravo na članstvo u EU i dobiće preferencijalni pristup evropskom tržištu.
- Plan za obnovu Ukrajine obuhvata: Fond za razvoj Ukrajine za investicije u tehnologiju i veštačku inteligenciju, zajedničku obnovu i rad gasne infrastrukture, rekonstrukciju oštećenih područja i gradova, razvoj infrastrukture i poseban paket Svetske banke.
- Rusija će biti reintegrisana u globalnu ekonomiju, a sankcije će biti ukidane po fazama. SAD i Rusija će potpisati dugoročni sporazum o ekonomskoj saradnji, a Rusija će biti pozvana da se ponovo pridruži G8.
- Zamrznuta imovina: 100 milijardi dolara ruskih sredstava biće iskorišćeno za obnovu Ukrajine, SAD će dobiti 50 odsto profita, a Evropa će dodati još 100 milijardi dolara. Preostala ruska zamrznuta sredstva biće usmerena u američko-ruski investicioni fond.
- Biće osnovana američko-ruska radna grupa za poštovanje sporazuma.
- Rusija će ojačati svoju politiku nenapadanja prema Evropi i Ukrajini.
- Sjedinjene Američke Države i Rusija će produžiti sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja, uključujući START I.
- Ukrajina potvrđuje svoj status države bez nuklearnog oružja.
- Nuklearna elektrana Zaporožje će nastaviti sa radom pod nadzorom MAAE, s tim što će proizvodnja biti podeljena 50:50 između Rusije i Ukrajine.
- Obe zemlje će sprovesti programe tolerancije: Ukrajina će usvojiti norme EU o zaštiti manjina, obe strane će ukinuti diskriminatorne mere, a nacistička ideologija će biti zabranjena.
- Teritorije: Krim, Donjeck i Lugansk biće de fakto priznati kao ruski, a priznaće ih i Sjedinjene Američke Države. U Hersonu i Zaporožju front se zamrzava duž linije kontakta. Rusija se odriče drugih teritorija van tih pet regiona. Ukrajina povlači svoje snage iz dela Donjecke oblasti i ta teritorija će postati demilitarizovana tampon zona.
- Ni Ukrajina ni Ruska Federacija neće menjati teritorijalne sporazume silom.
- Rusija neće ometati korišćenje Dnjepra i izvoz žita preko Crnog mora.
- Humanitarni deo: Razmena svih za sve, povratak civilnih pritvorenika i dece, program ponovnog spajanja porodica, mere pomoći žrtvama sukoba.
- Ukrajina će održati izbore za 100 dana.
- Sve strane će dobiti amnestiju i odreći se budućih potraživanja.
- Sporazum će biti pravno obavezujući, a nadgledaće ga Mirovni savet na čelu sa Donaldom Trampom.
- Nakon potpisivanja sporazuma, prekid vatre će odmah stupiti na snagu.
Navedeni Trampov predlog se analizira na brojnim susretima “šatl strategije” i revidran je u skladu s sugestijama saveznika (EU) u 20 tačaka koje su “na stolu”. Ključne tačke tih 20 revidiranih jesu:
- dalji razvoj plana od 20 tačaka,
- koordinacija stavova o multilateralnom okviru bezbednosnih garancija,
- koordinacija stavova o okviru američkih bezbednosnih garancija za Ukrajinu i
- dalji razvoj plana za ekonomski razvoj.
Najspornija pitanja (KLJUČNE TAČKE SPORA) jesu: 1) Teritorijalna pitanja (šta će dobiti Rusija, a šta će ostati od Ukrajine); 2) Bezbednosne garancije za Ukrajinu; 3) Ekonomska obnova Ukrajine i 4) Socijetalna i socijalna pitanja.
RUSIJA: U nameri da kazni Ukajinu za ukuno ponašanje od osamostaljenja (1991) do danas, kao i da spreči širenje NATO na istok, Rusija je napala Ukrajinu 2022. Iako se radi o disimetriji, odnosno izrazitoj vojnoj nadmoćnosti Rusije nad Ukrajinom, “specijalna vojna operacija” (ruski naziv) ni iz bliza se ne odvija kako su zamislisli ruski stratezi. Tri su kljuna razloga za to: 1) Ukajina se od 2014 sprema za rat s Rusijom, za šta je imala podršku i pomoć zapadanih zemalja; 2) Rusija je loše procenila tok operacije i prebrzo ušla kopnenim snagama na teritoriju Ukrajine i 3) Evidentna značajna pomoć zapadnih zemalja Ukrajini, finansijska i, posebno, u naoružanju i vojnoj pomoći.
Interesi i ciljevi Rusije na početku rata i danas nisu istovetni. U početnom, ciljevi specijalne vojne operacije dati su dosta uopšteno. U tim ciljevima nije se mogla prepoznati ruska teritorijalna pretenzija do koje je došlo tokom rata. Sada, kad su Rusi četiri dela Ukrajine (Luganjask, Donjeck, Herson i Zaporožje) pravno pripojili Rusiji, stvari se drastično menjaju. Teško je za očekivati da će se Rusija odreći pripojenih teritorija, posebno e DOMBASA (Luganjs i Donjeck).
Ruski interes i ciljevi mogu se okarakterisati na sledeći način:
- Da se NATO ne širi na Istok
- Da se demilitarijuje Ukrajina i da ne može da postane članica NATO
- Da se promeni režim u Kijevu i
- Da se Rusija vrati u evropske i svetske ekonomske tokove (vraćanje zamrznutih ruskih finansija na Zapadu i ukidanje sankcija).
Rusija za svoje ciljeve ima jednu za sada ogromnu prednost, koju Zapad mora da uvaži, a to je nadmoćnost u nuklearnom i supersoničnom naoružanju.
EVROPSKA UNIJA je sila u pkušaju. Medjutim, pored gubljenja ekonomske snage, kojom je EU evidentno raspolagala pre rata u Ukrajini, Unija nema vojnu moć, kao polugu koja bi je svrstala u svetske sile. U tom smislu, EU je previse zavisna od SAD i NATO.
Pored navedenog, evidentno je da u samoj Uniji ne postoji konsenzus vidjenja rata u Ukrajini, posebno u smislu njegovog završetka. Preuzimajući obaveze od Bajednove administracije, EU je “isterala” Rusiju iz Evrope i otpočela process snažng vojnog jačanja. Medjutim, nedvosmisleno je da u Uniji postoji “nadmetanje” vodećih država u smislu dodvoravanja Americi i sticanja pozicije lidera Unije. Ta činjenica zamagljuje planove Brisela i vrlo opasno vuče continent u rat s Rusijom. Naravno, tome se protivi ne mali broj država članica EU.
Dakle, vrlo teško se mogu identifikovati zajednički interesi i ciljevi EU, pa makar se oni preuzimali i iz usvojenih dokumenata, kakav je Strateški kompas za bezbednost i odbranu, iz 2022. Očevidno, nakon što je Tramp objvaio najnoviju Strategiju nacionalne bezbednosti SAD, doći će i do revizije navedenog Strateškog kompasa Unije.
UKRAJINA je jedina koja direktno trpi drastične posledice rata s Rusijom. Razmera tih posledica se ne može ni pretpostaviti, posebno ako se ima u vidu da koraci ka primirju nisu utabani. U tom smislu, Ukrajina će se najmanje pitati o tome kako će se okončati rat s Rusijom. Ovo i s razloga što u tom ratu ne učestvuje samo Ukrajina, već i zapad kao kolektivitet.
Interes Ukrajine svakako jeste da se rat čim pre okonča. Medjutim, njeni ciljevi nisu jasni, niti javni i primarno se izražavaju stavom predsednika Zelenskog – Kako kažu SAD (i EU). Teško onom kome drugi sredjuje stanje u kući.
U senci čekanja da Tramp usvoji američku Strategiju nacionalne bezbednosti, ispod radara je ostala činjenica da je i Velika Britanija (jun 2025) usvojila svoju najnoviju Strategiju nacionalne bezbednosti. Velika Britanija je značajana u posmatranju rata u Ukraji iz više razloga: 1) Nedvosmisleno je VB vezana za SAD i u najvećem ponaša se u skladu s inicijatovama Vašingtona, 2) Velika Britanija direktno učestvuje u ratu u Ukrajini, na razne načine i 3) Velika Britanija gleda svoju šansu u daljem toku sukoba i nastojanju da se postigne mir. Odnosno, VB pokušava da, u slučaju izlaska SAD i rata, postane evropski lider u budućoj kompoziciji bezbednosti na prostoru evropskog kontinenta.
U skladu s navedenim jesu i TRI STUBA BRITANSKE STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI:
BEZBEDNOST KOD KUĆE
- Braniti našu tеritoriju
- Učiniti Ujеdinjеno Kraljеvstvo tеžom mеtom
- Izgraditi otpornost na budućе prеtnjе
SNAGA U INOSTRANSTVU
- Jačati kolеktivnu bеzbеdnost
- Obnoviti i osvеžiti ključnе savеzе
- Razviti nova partnеrstva u novim oblastima
POVEĆATI SUVERENE I ASIMETRIČNE KAPACITETE
- Obnoviti našu bazu odbrambеnе industrijе
- Idеntifikovati, nеgovati i zaštititi drugе suvеrеnе kapacitеtе
- Tеžiti asimеtričnoj prеdnosti.
SRBIJA
Srbija je samostalna i nezavisna država od 2006. godine. “Što smo više samostalni, sve smo manje nezavisni”, mogao bi da bude moto sadašnje pozicije naše zemlje.
Srbija nema usvojenu Spoljnopolitičku strategiju. U tom smislu, u dve decenije nezavsnosti i samostalnosti naša spolja politika se ponaša po modelu CINCULIRANJE. Od “4 stuba spoljne politike” (2007), preko vojne neutralnosti, do “neće nama niko nametati kako da se ponašamo”, sve više postajemo zavisni, a te zavisnosti su posebno iskazane u sledećem:
- Srbija je nedovršena država, jer na delu njene teritorije (Kosovo i Metohija) traje protektorat UN, a privremeni organi albanskih vlasti jednostrano su proklamovali “nezavisno Kosovo”; Dakle, status Kosova neće odrediti UN, već velike sile
- Velike sile imaju različit interes i odnos prema Srbiji: 1) SAD prizanje nezavisno Kosovo i pritiska Srbiju da se odvoji od Rusije; 2) Rusija ne priznaje nezavisno Kosovo, Srbiju smatra prijateljskom zemljom, iz sopstvenih interesa na Balkanu, 3) Kina ne priznaje nezavisno Kosovo i sa Srbijom razvija strateško partnerstvo, iz sopstvenih interesa i 4) EU vodi pregovore Beograda i Prištine o noramalizaciji odnosa, a 22 njene države (od 27) priznaju nezavisno Kosovo
- Srbija je kao nacionalni interes (2019) utvrdila “evrooske integracije i članstvo u EU”, a nedvosmisleno, Unija čini sve da nam taj put uslovi prekidom veza s Rusijom, pa i Kinom; Put Srbije u EU zavisi od stave vodećih zemalja zapada;
- Srbija je ekonomski, a pogotovo u enregetskom smislu zavisna od stranih investicija i resursa. Ta situacija, dugoročno posmatrano, može da bude pogubna po razvoj naše zemlje
- Najveća unutrašnja, a time i ukupna opasnost u Srbiji, jeste nepomirljiva podeljenost naroda, koju jedna strana vidi kao autoritarni režim, korupciju i kriminal, a druga kao obojenu revoluciju na delu.
Pred Novu 2026, po Marfijevom zakonu, sve negativne stvari oko i u Srbiji skupljaju se u levak. Pritisci spolja su ogromni i dodatno se usložnjavaju, a unutrašnja situacija se sve više zateže. Dok jedni kažu da je “obojena revolucija” propala, dotle drugi nagoveštavaju pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima. I za naše tačke, postoje igračke.
EPILOG
Mnogo je ključnih tačaka u prekrajanju svetskog poretka, koji se refletkuje na regionalni i lokalni nivo.
Ključni igrači sveta, ali i regionalni i lokalni lideri, pripremaju različite “igračke” da ostvare ključne tačke.
Daj Bože, da ostanu samo igračke koje će deci doneti DEDA MRAZ.
Kad je najteže, gledaj život sa dečije strane. NEKA NOVA (2026) BUDE DEČIJA. DAJ BOŽE!
Prof.dr Božidar Forca
