PROLOG: Ekološke bezbednosne pretnje su moderna verzija Kvake 22. Dok ih ne vidite, možete da ih suzbijete, ali vam to ne omogućavaju oni koji poriču da one postoje. Kada ih vidite, više ih niko ne poriče, ali је tada već suviše kasno da ih suzbijete. [Prins, 1993] Od kada je,
PROLOG: U doba korona virusa (pandemija i epidemija COVID 19), a s početkom školske godine, ponovo su u neizostavnu kombinatoriku došli deke i bake, s jedne i unuci, s druge strane. Roditelji koji su u radnom odnosu, u uslovima preraspodele rada škola (niži razredi osnovne škole), jednostavno su upućeni na
PROLOG: U većem broju svojih naučnih i stručnih radova, objavljenih u naučnim časopisima, zbornicima sa naučnih skupova i drugim publikacijama, godinama unazad, izumeđu ostalog, obuhvatao sam pitanje puta zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Bilo je tu raznih analiza tipa ko-kada-zašto DA-zašto NE-kako i drugih. Međutim, u svim mojim radovima
PROLOG: Bezbroj puta u toku nastave sokolio sam svoje studente u pripremi predispitnih obaveza. Najčešće sam im govorio: I kada mislite ne znate odgovor na pitanje koje dobijete, uvek postoje opšta (pod)pitanja koja mogu pomoći: ŠTA-ZAŠTO-KO-KAKO (KADA-GDE-S KIM-ČIM). Oko tih podpitanja (kostur) pokušajte da konstruišete odgovor (meso) na Vaše konkretno
Priča 1: Kao osnovcima, pored smišljanja raznih igara, najveći nestašluk nam je bio da beremo tuđe trešenje, jer tu voćku nije imala svaka kuća. Jedanput u „krađi“, gazda nas sačeka dok smo silazili sa trešnje i baš mene za uvo i opauči: šta kradeš, što nisi tražio ja bi’ ti
Nešto više od dve decenije nakon agresije NATO na SR Jugoslaviju i uspostavljanja protektorata OUN na teritoriji AP Kosovo i Metohija (1999), nepomirljivo suprostavljene strane (Beograd i Priština) pozvane su na tzv. pregovore u dva (zapadna, a i svetska) centra moći: Vašington i Brisel. Pre održavanja „sastanka“ u Vašingtonu, na
Postoji izreka, (nisam siguran ko je kaza), kako sve što je pametno trebalo reći, već je rečeno. U životu samo prolazi vreme i menjaju se metodi i sredstva. Upravo o životu je rečeno toliko umnih reči da u roman stalo ne bi. A šta je život? U krajnje tehnicističkom smislu
PROLOG: Moja tetka (majčina sestra) najveći deo života provela je u rodnom selu Bogdaši, optština Livno, BiH. Bila je udata za čuvenog „Ilijetinu“, nosilac Spomenice 1941. Imala je četvoro dece: tri sina i ćerku. Posle smrti supruga, ratni vihor u bivšoj SFRJ raspršio je porodicu na sve strane. Jedan sin
PROLOG: Koliko puta smo upitani, ili smo postavili pitanje nekome – kako si. Odgovor nije bio jednoznačan i, principijelno, zavisio je od odnosa sa onim kome je upućeno (ko nam je uputio) pitanje. Tako, među opštim odgovorima uobičajeni su: dobro, fala Bogu; nikako; onako; a šta da ti kažem…; nikad
PROLOG: Nekada davno, dok sam bio dete, majka nas je vodila da beremo hmelj, kako bi dopunili kućni budzet. Činile su to brojne majke sa sela. Jednog dana, od komšinice dođe sin kome se na licu jasno vide masnice od batina. Ne mogavši da sakrije, komšinica objašnjava nama koji oko