Imе Grеnland (Grønland) dolazi od skandinavskih dosеljеnika, što znači „zеlеna zеmlja”, dok na grеnlandskom jеziku Grеnland zovе Kalaallit Nunaat, što u prеvodu znači „zеmlja ljudi“. Hoće li ostati GRENLANDA ili će konačno postati – KALAALLIT NUNAAT?
Grеnland zauzima površinu od 2.166.086 km², od čеga jе 1.755.637 km² (81%) prеkrivеno lеdom. Obala jе dugačka 39.330 km, što jе skoro jеdnako dužini Ekvatora. Tеžina lеdеnog pokrivača jе u unutrašnjosti ostrva stvorila kanjon od oko 300 m ispod nivoa mor. Sva nasеljеna mеsta, u kojima živi oko 56,5 hiljada stanovnika, nalazе se porеd obalе koja nijе prеkrivеna lеdom.
U Čemu je KVAKA GRENLAND?
Šеf državе Grеnlanda jе danski kralj. Kraljеva vlada u Danskoj imеnujе visokog komеsara (Rigsombudsmand) koji ćе jе prеdstavljati na ostrvu. Grеnlandska izborna jеdinica bira dva poslanika u parlamеntu Kraljеvinе (Folkеtingеt) u Danskoj, od ukupno 179. Grеnland ima nacionalni parlamеnt koji sе sastoji od 31 poslanika. Vladu imеnujе prеmijеr. Šеf vladе jе prеmijеr, obično lidеr vеćinskе strankе u parlamеntu. Grеnland ima svoju autonomnu upravu unutar Kraljеvinе Danskе od 1979. godinе. Izvršna vlast pripada vladi, dok jе zakonodavna vlast u rukama vladе i parlamеnta (Landsting). Sudska vlast jе nеzavisna od vladе i parlamеnta.
Naravno, prethodno navedeno nije KVAKA!
Kvaka Grenlanda jeste GEOPOLITIKA. Geopolitika, principijelno, jeste nauka i veština promišljanja pozicije i aspiracija države u međunarodnom okruženju. Savremena geopolitika, ali i istorijski posmatrano, primarno je pod dominacijom najjačih sila sveta. Te sile, zarad ostvarenja sopstvenih interesa, kroje međunarodne odnose po svojoj volji. Kada se interesi svetskih sila oko iste vrednosti poklope, nastaju sukobi, koji mogu da imaju različite posledice. Naravno, kako istorija pokazuje, dok se veliki svađaju (trguju), stradaju mali. Otuda, nastala je ona poznata još od Tukidida: VELIKI ČINE ONO ŠTO HOĆE, A MALI SE PONAŠAJU KAKO MORAJU.
Šta i zašto hoće veliki!
Amerika (Tramp) insistira da Grenlad bude njihov. Da vidimo šta zapad (BBC) kaže zbog čega:
Amerika je godinama imala bezbednosni interes na Grenlandu. Pošto je nacistička Nemačka okupirala kopnenu Dansku tokom Drugog svetskog rata, Amerika je napala Grenland i uspostavila vojne i radio stanice na celoj teritoriji. Američke snage ostale su i posle rata na Grenlandu.
Amerika od tada upravlja Pitufik svemirskom bazom, ranije poznatom kao Tula vazduhoplovna baza. Odbrambeni sporazum sa Danskom, iz 1951. godine, obezbedio je Americi značajnu ulogu u odbrani njene teritorije, između ostalog i pravo da gradi i održava vojne baze.
„Ako Rusija želi da pošalje projektile ka Americi, najkraća putanja za nuklearno oružje je preko Severnog pol i Grenlanda”, rekao je Mark Džejkobsen, vanredni profesor na Kraljevskom fakultetu danske odbrane.
„Zato je Pitufik svemirska baza izuzetno važna u odbrani Amerike.”
Kina i Rusija takođe grade vojne kapacitete na Arktiku poslednjih godina, navodi se u radu Arktičkog instituta. U radu se poziva Amerika da nastavi da širi prisustvo na Arktiku kako bi napravila kontratežu rivalima.
Lars Loke Razmusen, danski ministar spoljnih poslova, rekao je u sredu da je Danska otvorena za razgovor sa Amerikom, dodajući da je interes Vašington u regionu „legitiman”.
„Vidimo da se Rusija naoružava.
„Vidimo i da Kina počinje da se interesuje”, dodao je.
Tramp je takođe verovatno zainteresovan za rudarenje, rekao je profesor Džejkobsen.
„Danas postoji poseban interes za retke minerale kojih ima na jugu Grenlanda, a koji nisu još iskopavani.
„Oni su izuzetno važni za razne tehnologije, od mobilnih telefona do vetro-turbina.”
Šta kažu Rusi i Kinezi?
Rusija ima znatno veće vojno prisustvo na Arktiku od Sjedinjenih Američkih Država i nastavila je značajno ulagati u svoje odbrambene sposobnosti u regiji uprkos ratu u Ukrajini.
Penzionisani američki general Terrence J. O’Shaughnessy, koji je bio na čelu Severne komande SAD-a, izjavio je na saslušanju u Senatu u februaru 2020. godine da bi, u slučaju napada na Sjedinjene Države, Rusija verovatno napala preko Arktika.
“Arktik više nije neprobojni zid, a naši okeani više nisu zaštitni rovovi; sada su postali putevi pristupa”, izjavio je na saslušanju O’Shaughnessy.
Jahara Matisek, profesor na Američkom mornaričkom ratnom koledžu, koji je za RSE govorio kao nezavisni stručnjak, a ne u ime vlade, rekao je da je američka vojna infrastruktura na Arktiku u stagnaciji, nazivajući je najslabijom karikom u odbrani domovine.
“Ako želite biti moćna svemirska nacija koja može projektovati svemirsku moć kroz ofanzivne i defanzivne sisteme oružja u svemiru, kao i kroz ISR (obaveštajne, nadzorne i izviđačke) sposobnosti, morate imati infrastrukturu unutar Arktičkog kruga – a isto važi i za Antarktik – kako biste besprekorno komunicirali i kontrolisali svoje satelite”, rekao je.
Iako Kina nije arktička zemlja, ona teži da postane važan igrač u regiji. Posljednjih godina, Peking je pokušavao kupiti luke, drugu infrastrukturu i prava na rudarenje na Grenlandu, iako zasad nije bio uspešan. Matisek je rekao da SAD sumnjaju da je pravi kineski interes u tim projektima bio postavljanje senzora i radara s dvostrukom namenom unutar Arktičkog kruga kako bi pomogli kontroli njihovih vojnih satelita i prikupljanju obaveštajnih podataka o američkim operacijama u regiji.
Kako se led na Arktiku nastavlja povlačiti zbog porasta temperatura, otvara se put za brodove – uključujući vojne – da prolaze od Evrope do Azije preko voda iznad Grenlanda i Kanade.
“Kineska trgovačka flota sve će češće koristiti severni prolaz, jer je to kraći put za njih, ali se pretpostavlja da će kineski ratni brodovi takođe koristiti tu rutu”, rekao je za RSE Ben Hodges, penzionisani američki general-pukovnik i bivši komandant američkih kopnenih snaga u Evropi.
Kina dominira tržištima mnogih metala, uključujući njihovu eksploataciju, preradu i rafinaciju, a Peking je izrazio interes za razvijanje grenlandskih prirodnih resursa. Monetizacija tih resursa ključna je za grenlandski san o nezavisnosti, budući da ostrvo i dalje zavisi od subvencija iz Danske. “Kada imate naciju poput Grenlanda, njima je potreban novac za investicije. Kina i Rusija će bacati novac na ovaj problem”, izjavio je Philip M. Breedlove, penzionisani američki general vazduhoplovnih snaga s četiri zvjezdice, koji je od 2013. do 2016. bio vrhovni komandant NATO-a i vodio američke snage u Evropi.
A GDE JE TU EVROPA?
Već smo skoro navikli da se Evropa (EU) skoro ništa ne pita kad su savremeni medjunarodni odnosi u pitanju. Da li je tako i kad je u pitanju budući status Grenlanda?
Evropska unija će podržati Grenland i Dansku kad je potrebno i neće prihvatiti kršenje mđunarodnog prava bez obzira gde se dešavaju, izjavio je predsednik Saveta Evropske unije Antonio Košta: ”Što se tiče Grenlanda, dozvolite mi da budem jasan. Grenalnd pripada svom narodu. Ništa se o Grenlandu i Danskoj ne može odlučiti bez Danske i Grenalnda”, rekao je Košta tokom govora povodom kiparskog preuzimanja rotirajućeg predsedavanja EU, prenosi Rojters.
Ipak, Evropa, formalno, ima dva aspekta koji se trebaju imati u vidu i po pitanju Grenlanda. Prvi je NATO, a drugi EU.
Razlika između EU i NATO, formalno, ali i SUŠTINSKI, jesu SAD. Kad kažemo NATO, primarno mislimo na Ameriku, pa tek onda na ostale države. Kad kažemo EU, mislimo na 27 evropskih država, POD OGROMNIM UTICAJEM SAD. Tako je to na ZAPADU (ništa novo). Zato priznati neorealista Miršajmer i kaže: “Kad kažemo zapad, mislimo na SAD, jer iz Vašingtona stižu direktive kako će Evropa da maršira”
Ipak, kauboj Tramp se malo zaigrao oko svojih želja u novom mandatu! Evropa (EU) već ima jedan problem s kojim se teško nosi – RAT RUSIJE I UKRAJINE. Stoga, ne treba joj još jedan sukob u blizini, u kome i njene članice mogu da učestvuju. S druge strane, Tramp je izuzetno ponizio Evropu (EU) u najnovijoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD (2025). Evropa, izgleda, skuplja snagu da se ovoga puta odupre Trampu.
Koje su moguće evropske opcije za Grenland?
Prvo, kao članice NATO, države EU će morati da slušaju direktivu SAD. Medjutim, biće vrlo komplikovano usvojiti tu direktivu, jer: a) potreban je konsenzus unutar Alijanse i 2) biće teško ubediti ostale države članice NATO da Kina i Rusija stvarno prete u region Grenlanda;
Drugo, većinska EU (Brisel) podržava Dansku. Danksa, za sada, nema nameru da preda ili proda Grenland Tarmpu;
Treće, po modelu “tresla se gora, rodio se miš”, EU će kao i nebrojeno puta do sada uvažiti odluku i reagovanje SAD, ma koliko pri tome bilo primedaba (reda – radi).
DANSKA?
Danska je jednaod najodanijih članica NATO. Uz Veliku Britaniju, uvek je podržavala stavove SAD, za razliku od EU, gde se s nekima ni danas ne slaže. Tako, Danska ne učestvuje u operacijama ZBOP EU, jer smatra da je NATO dovoljan garant bezbednosti. Medjutim, po pitanju Grenlanda Danska je, za sada, odlučna da ga ne preda Trampu. Pri tome, Danska pokušava da “okolo”, preko EU i NATO, privoli Trampa da promeni nameru s Grenlandom. Naravno, Danksa je “nahuškala” stnovništvo Grenlanda da budu protiv Trampove namere, i to po svaku cenu.
EPILOG
Možeš da nećeš koliko hoćeš, biće kako mora. To je stara izreka.
Kako će (mora) biti, istorijski posmatrano, odlučivale su svetske sile.
Ovoga puta, u pitanju je najjača sila sveta koja braneći unipolarni svetski poredak srlja u novi rat. RAT ZA LED, JER KAUBOJI VOLE WHISKY.
Ali, Rusi imaju najbolje ledolomce, a Kinezi su poznati po vatri Zmaja.
Ili, možda Grenland samo promeni ime!
Prof.dr Božidar Forca
