Ko je pustio (berlinskog) duha iz boce?

Prošlo je punih deset godina od pokretanja inicijative pod nazivom Berlinski proces. Tim povodom u Berlinu je ponovo održan samit. Rezultat: potpisana je Deklaracija podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju. Naglašeno je da se šest zemalja Zapadnog Balkana dodatno približilo sporazumom o akcijskom planu o jačanju zajedničkog regionalnog tržišta kao i sporazumom koji bi trebao dodatno da olakša kretanje unutar regije, i da se ovaj najnoviji odnosi na akademsku zajednicu. Nemački kancelar OlaF Šolc istakao je kako jedino sa Zapadnim Balkanom, Evropska unija postaje kompletna. Slično je poručila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Proširenje Evropske unije će biti jedan od njenih prioriteta, naglasila je.

PLAN RASTA I DODIKOVA ZAPAŽANjA

I Šolc i Fon der Lajenova su rekli da će isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan, početi do kraja godine i biće doznačene svim zemljama Zapadnog Balkana osim Bosni i Hercegovini jer nije dostavila potpunu reformsku agendu.

„Jasno je da će zemlje Zapadnog Balkana samo zajedno moći ući u Evropsku uniju, što regionalnu inicijativu za dobrosusedske odnose, čini još važnijom. Nadam se da neće proći još deset godina, dok sve balkanske države konačno ne postanu članice Evropske unije“, rekao je Šolc. Ovaj format osim šest zemalja regije Zapadnog Balkana okuplja i devet „zemalja partnera“ među kojima su uglavnom EU članice iz susedstva, ali i Velika Britanija. Ta država već duže nije članica EU-a, ali je zato pre deset godina, pored Nemačke i Francuske, inicirala Berlinski proces. Šolc je čak govorio o „berlinskom duhu“.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik bio je skeptičan u pogledu novog samita Berlinskog procesa i uoči njegovog održavanja poručio da efekti Berlinskog procesa neće biti vidljivi ni narednih pet godina. Umesto približavanja Evropskoj uniji, Dodik kaže da je „sve svedeno na priču da BiH treba da dozvoli građanima tzv. Kosova da sa ličnim kartama ulaze u zemlju“. Zbog protivljenja Republike Srpske, Bosna i Hercegovina nije priznala tzv. Kosovo kao samostalnu državu i stoga neće dozvoliti nosiocima dokumenata koje izdaju privremene vlasti u Prištini, da u BiH ulaze samo s ličnim kartama, poručio je Dodik.

OD BALKANA DO URALA

Ali, da sada parafraziramo rečenicu iz filma ruskog reditelja Nikite Mihalkova Sunčanica (Solnečnый udar): Kako je sve počelo? I zašto se održava samit procesa koji je skoro zaboravljen? Naime u Berlinu je 28. avgusta 2014. godine održana konferencija zemalja Zapadnog Balkana na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel. O pomenutom događaju mnogo se pisalo i nagađalo o njegovoj agendi. Stekao se utisak da se radi o slagalici za koju niko nije siguran kako je treba složiti. Šta nam je to tada govorilo? Prvo, da su u pravu bili svi koji su ukazivali da je Nemačkoj prepušteno uređivanje političke konfiguracije na Balkanu, i da je Balkan, još od pada Berlinskog zida, prioritet interesovanja ujedinjene Nemačke. Objašnjenje je lako pronaći u vekovnoj težnji o putu za Tursku, odnosno ka azijskim resursima za kojima Nemačka vapi. Put ka Uralu – nepresušnim resursima retkih metala i ruda – pokazao se mnogo težim nego što se mislilo. Naime, sankcije koje je Evropska unija nametnula Rusiji, vratile su se kao bumerang. S obzirom da nemačka privreda zavisi od ruskih energenata, prvenstveno gasa, prvi talas ekonomske krize veoma brzo se osetio već početkom zime i dobijao je na intezitetu tokom cele godine. Tako je stara ruta za Tursku ponovo postala aktuelna. Nemačkoj, a time i EU, potrebni su sigurni koridori do željenih resursa na Istoku.

SOROŠEVA TEORIJA U PRAKSI
Drugo, pozvani su predstavnici Zapadnog Balkana. Zapadni Balkan, inače, kao pojam stvara nedoumice, u smislu da li se misli na zemlje koje još nisu u EU, ili prosto geografski, na zapadni deo Balkanskog poluostrva. Ispostavilo se da Zapadni Balkan, uz Albaniju, čine zemlje nastale disolucijom bivše Jugoslavije. S obzirom da je Nemačka imala aktivnu ulogu u razbijanju zajedničke države Južnih Slovena i prednjačila u priznavanju osamostaljenih republika, postavljalo se pitanje zašto sada okuplja delove te iste zemlje u celinu pod drugim imenom. Zašto su srušili Jugoslaviju kada je ponovo sastavljaju? Ali, objašnjenje je bilo lako pronaći u teorijama Džordža Soroša, takođe važnog aktera u jugoslovenskoj drami. Celinu treba razbiti i posle sastaviti, a s delovima ćemo lakše pregovarati o korišćenju njihovih resursa – tako otprilike zvuči parafrazirana Soroševa teorija o bivšoj Jugoslaviji, a možete je pronaći u njegovom opusu od 12 knjiga. Očito da navedena teza Nemačkoj nije bila strana, i da je put ka Turskoj mnogo ugodniji ukoliko je Balkan popločan državicama od kojih ni jedna nema više od pet miliona stanovnika. Od pozvanih država na samit u Berlinu, jedino se Srbija ne uklapa u matricu. Male države nisu faktor u političkom, ekonomskom i vojnom smislu, i njima je lakše postavljati marionetske vlade.

PRIVREDA UMESTO USTAVA
Treće, u prvim najavama sastanka bilo je prisutno da je to sastanak o BiH, da bi vremenom agenda postala drugačija. Ujedno, iako se spekulisalo da će u Berlin biti pozvani lideri političkih partija, na kraju su pozvani premijeri, ministri privrede i vanjskih poslova. U svakom slučaju, sa premijerima entiteta organizatori sastanka ubuduće ne nameravaju ozbiljno razgovarati. Iako su ustavne promene u BiH bile glavni razlog za sazivanje sastanka, Ustav se u Berlinu nije mnogo spominjao. Privreda je bila glavna tema, a za privredni oporavak potrebna je saradnja u regionu, pri čemu bankarski sektor dolazi do izražaja kao onaj koji diktira pravila i kao mehanizam za pritisak. Iako bosansko-hercegovačkim zapadnim susedima nije milo kada ih „trpaju“ na Balkan, pa i kada se radi o zapadnom, Slovenija i Hrvatska morale su se povinovati i ruku pod ruku sa ostalim Jugoslovenima u avgustu 2014. godine otići u Berlin. Međutim, ubrzo su politički predstavnici ovih zemalja shvatili da svaka ozbiljnija analiza Berlinskog procesa ukazuje da se radi o začetku stvaranju „B lige“ Evropske unije, te su Slovenija i Hrvatska ubrzo napustile trpanje u Zapadni Balkan i procese koji se vezuju za tu novoskovanu političku celinu i postale „zemlje partneri iz EU. Što se Zapadnog Balkana tiče, tu se radi o jasno definisanom političkom a ne geografskom pojmu, stoga i koristimo veliko početno slovo „Z“ jer se pojam Zapadni Balkan odnosi na zemlje koje jesu na Balkanskom poluostrvu ali nisu, a sve su prilike da neće ni biti deo Evropske unije.

ŠENGENOM PROTIV RUSIJE I KINE
Berlinski proces će ostati upamćen kao vodeća politička inicijativa trećeg kabineta Merkelove, a koja se odnosi na Jugoistočnu Evropu. Prva konferencija o Zapadnom Balkanu održana je u Berlinu 2014. godine, druga je bila u Beču naredne godine, treća u Parizu 2016. a zatim su usledile konferencije u drugim evropskim metropolama. Berlinski proces je vremenom promenio naziv u „Mini-Šengen“ u želji da se prikaže kao domaća, zapadnobalkanska inicijativa, ali bez uspeha. U BiH i Crnoj Gori „Mini-Šengen“ nije prihvaćen. Berlinski proces je doživljen kao pokušaj da se zemlje regiona međusobno uvežu u ekonomskom i političkom smislu (što se nije ni krilo) i kao kolektivitet povežu sa EU. Međutim, u javnom diskursu preovladalo je mišljenje da se od ovog prostora želi stvoriti „siva zona“, „B liga“, odnosno predvorje EU u kojem se neće tolerisati ni ruski ni kineski uticaj, dok će granice Republike Hrvatske ostati neprobojna EU linija. To se najbolje videlo iz odnosa EU prema migrantima. Pojednostavljena poruka za zemlje Zapadnog Balkana glasi – niste za EU, ali vas ne prepuštamo Rusima i Kinezima. Ruski politički uticaj i kineska ekonomska ulaganja na Zapadnom Balkanu, odnosno njihovo onemogućavanje – postalo je prioritet EU i anglosaksonskog sveta. Na kraju, „Malom Šengenu“ kao inicijativi su pristupile tek Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

STRAH OD BRIKSA
Šta će sa Berlinskim procesom biti nakon odlaska Mekelove sa mesta kancelara Nemačke i šta će uopšte biti sa Zapadnim Balkanom bez njenog nadzora – bilo je pitanje koje su mnogi postavljali. Pokazalo se s pravom. Berlinski proces je bio skoro zaboravljen do ovogodišnjeg samita u Berlinu. Šta je zaista hteo Šolc postići održavanjem novog samita na staru temu?

Razlog je skori samit BRIKS-a koji je održan od 22. do 24. oktobra u Kazanju, glavnom gradu ruske Republike Tatarstan. BRIKS postaje sve primamljiviji zemljama Zapadnog Balkana te je potrebno da im se odvrati pažnja i one ponovo vežu za nemački brod. Što se tiče prijema u EU, tu je predsednik Dodik potpunu u pravu – ni za pet, pa ni za deset godina ništa se neće promeniti, pristup EU za zemlje Zapadnog Balkana ostaće nedostižan cilj, dok će se obećanja i paralelno, politička uslovljavanja i nadalje koristiti. Na kraju, vredi upamtiti reči ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje u Vladi Republike Srpske, Željka Budimira: „BRIKS predstavlja alternativu starom svetu koji je u fazi silaska sa istorijske i svetske scene, zbog čega je važno da Srpska u svetu koji se gradi prepozna prijatelje, partnere i saveznike“.

Autor: Predrag Ćeranić

Izvor: Eagle Eye Explore