PREMISA 1: Doktorsku disertaciju sam odbranio početkom ovog veka, po temi Vojni faktor međunarodnih odnosa i njegov uticaj na razvoj Vojske Jugoslavije (Srbije i Crne Gore). Između ostalog, analizom međunarodnih odnosa posle Drugog svetskog rata, zahvatajući brojne ratove u kojima su učestvovale velike sile (posebno agresiju NATO na SRJ), te
PROLOG (Slika): Dobrano jesen u živote naše gazi. Korona virus sve više jača, slabo ko dolazi. Hladnoća se u kuću uvukla. Pucketaju prve vatre u „Smederevcu“, krčka se i jutarnji kačamak, ali se nešto dim vraća. E, nema više dimnjačara nekadašnjih. Po modelu URADI SAM, baka Kata „otklanja kvar“. Use i u svoje kljuse, kaže narodna. Ako je narodna, ne treba je proveravati. ŠTA JE VAŽNO? U dobra vremena u Beogradu odomaćio se slogan: Samo ljubav je važna, sve ostalo imate u robnim kućama Beograd. Nema više robnih kuća. Nedugo zatim, slogan se premetnu u: Samo ljubav je važna, sve ostalo imate kod Kineza. Nešto se i Kinezi prorediše. Ali, život ide dalje, slogan dobi novi kvalitet: Pusti ljubav, lajkuj-šerujuj po internetu. Nestade (?) ljubav. Reč važno ima mnogo sinonima u našem jeziku, kao što su: bitno, potrebno,neophodno, ključno, poželjno, moguće, interesantno, preporučljivo, dragoceno, relevantno, isplativo, značajno…Ti sinonimi se koriste u zavisnost od konteksta na koji se odnose. Ma koji sinonim da upotrebimo, uvek je bitno: šta je važno i zašto je nešto važno. Teško je dati jedinstven odgovor na pitanje šta je važno (zašto je to važno), jer to svaka jedinka za sebe odredjuje. Medjutim, ne vezjući se za konkretnu jedinku i neku vrednost koja je za nju važna, dakle u opštem smislu, mogu se determinisati vrednosti za koje će svaka normalna osoba reći da jesu značajne. Na primer, pri čestitanju značajnih datuma (rodjendan, Nova godina, Slava…), uobičajeno se poželi zdravlje (lično i porodično) i sreća. Mislim da smo svi saglasni da zdravlje, stvarno, jeste od krucijalne važnosti za svaku osobu. U prilog tome ide i ona narodna: Zdrav čovek ima sto problema, a bolestan samo jedan.
PREMISA 1: Pričaju dva unuka o porodičnoj ekonomskoj situaciji i zaključuju: Moramo zaposliti baku i deku, od roditelja nema vajde. PREMISA 2 – TEORIJA ZAVERE: Korona virus je „veštački proizveden“ da proredi staru polulaciju na planeti Zemlji. PREMISA 3 – ISTINITA PRIČA: U doba korone u ulici Despta Stefana čekam
PROLOG: Dok sam bio u aktivnoj službi, često bih pri prvom susretu s potčinjenim pitao – šta ima novo. Obično bih dobijao odgovor – nema ništa. Kako nema, nastavio bih, pa ima Novi Sad, Novi Beograd. Pri sledećem susretu na isto pitanje, neki od potčinjenih bi odgovorili, pa ima Novi
PROLOG: Sa majčine strane imam četiri tetke i četiri ujaka. Većina su, nažalost, pokojni. Kaže narodna da deca posebno vole ujaka. Tako je i u mom slučaju. Jedan od ujaka Danilo, bio mi je posebno omiljen. Na njega sam likom i jelom, ne znam da li ću ga dostići delom.
PRIČA prva: DAN „D“, kao fraza, potiče iz vojne sredine, kao što je Dan M, Dan E i drugi. Ključno značenje DAN „D“ jeste početak borbenih dejstava (operacija), dok je, na primer, Dan M – početak mobilizacije vojske. Istorijski posmatrano, Dan D se vezuje za 6. jun 1944. godine, odnosno
Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu ili UNMIK je privremena civilna uprava na Kosovu pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija. Misija je osnovana 10. juna, 1999. rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Prema rezoluciji 1244, u tački 11 utvrdjene su nadležnosti civilne misije: Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati: (a) unapređenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samouprave na
Kada kažemo hipernormalizacija u prvom mahu to prođe kao reč bez mnogo razmišljanja. No kako objasniti šta u današnjem vremenu predstavlja hipernormalizacija stvarnosti? Sa jedne strane ne bi bilo pogrešno upotrebiti reč ,,ravnodušnost” da bi se opisalo navedeno stanje, a opet nije ni pogrešno upotrebiti status quo u opisu istog.
PROLOG: Postoji anegdota koja, otprilike, glasi: U istočnom delu naše zmelje, gde je izražen antagonizam – biti viši od komšije, razbuktalo se nadmetanje dve porodice oko toga čija će kuća biti veća, šira. Obe porodice su u inostranstvu, a kuće čuvaju baba ui deda. Kako bi jedan komšija podigao sprat,
Dana 6. oktobra ove godine Evropska komisija je objavila Izveštaj o napredovanju Republike Srbije ka Uniji: Srbija 2020. Izveštaj je sačinjen na oko 120 strana. Oko 50% izveštaja jeste analiza napredovanja Srbije u tzv. pregovaračkim poglavljima, na šta treba dodati i poseban osvrt na poglavlja 23 i 24, koja čine