Andraš Laslo je mađarski političar i član vladajuće stranke Fides premijera Viktora Orbana. Izabran je za poslanika u Evropskom parlamentu 2024. godine i pripada desničarskoj, suverenističkoj grupi „Patriote za Evropu“.
Kako se zemlja približava novom izbornom ciklusu, on govori o neprozirnim mrežama finansiranja nevladinih organizacija, tekućim istragama u vezi sa uticajem SAD i EU, značaju Mađarske na međunarodnoj sceni i planiranim saradnjama sa ličnostima poput Ilona Maska i članova Trampove administracije.
Čestitamo na nedavnom imenovanju za vladinog komesara zaduženog za istragu političkog uticaja USAID-a u Mađarskoj. Kako napreduje vaš rad na ovoj istrazi? Možete li nam reći više o planiranoj saradnji sa ličnostima poput Ilona Maska, predstavnicima Trampove administracije i drugima?
Nakon što je Donald Tramp stupio na dužnost, SAD su suspendovale sva plaćanja kroz USAID. Ova američka agencija za međunarodni razvoj dugo je delovala u saradnji sa Stejt departmentom, CIA-om i Ministarstvom odbrane. Mnoge institucije su radije prepuštale projekte USAID-u, ali to je bilo varljivo.
Kada ljudi pomisle na razvojnu pomoć, zamišljaju humanitarne napore — reagovanje na prirodne katastrofe, sprečavanje epidemija ili obnovu ratom razrušenih područja. Ali ono što je otkrila Trampova administracija — i što su mnogi od nas, uključujući i ovde u Mađarskoj, takođe primetili — jeste da su mnogi od tih takozvanih razvojnih projekata bili zapravo sredstva za širenje levičarskih političkih agendi u inostranstvu.
U Mađarskoj se već godinama aktivno borimo protiv stranog političkog mešanja. Usvojili smo zakon koji obavezuje organizacije koje dobijaju više od 20% sredstava iz inostranstva da to javno prikažu na svojim veb-sajtovima. Međutim, EU nas je primorala da taj zakon ukinemo. Uprkos tome, svedoci smo velikog stranog uticaja na našim parlamentarnim izborima 2022. godine — preko 10 miliona dolara. Da je ishod bio drugačiji, danas ne bismo imali ovu vladu.
Kako se izbori ponovo približavaju sledeće godine, odlučni smo u nameri da sprečimo slično mešanje. Posvećeni smo odbrani našeg suvereniteta, naše slobode i naših demokratskih institucija od spoljnog uplitanja.
Interesantno je da čak i u Sjedinjenim Državama – iz samog sistema mešanja koji je ranije vodila Bajdenova administracija – sada dolazi do izvesnog zaokreta. Sve su glasniji pozivi da se razvojna politika ponovo fokusira na stvarni razvoj, umesto na stranačke političke ciljeve ili ideološke „woke” projekte. Ta promena je dobrodošla.
Kao odgovor na to, mađarska vlada je imenovala vladinog komesara koji će istražiti ove pojave — i meni je poverena ta uloga. Sarađivaću sa američkim partnerima kako bih prikupio podatke o ovim projektima i pomogao da Mađarska preduzme neophodne korake u zaštiti svog demokratskog integriteta.
Možete li sa javnošću podeliti neke informacije o onome što je vaša istraga — ili saradnja sa Ilonom Maskom — otkrila o mađarskim NVO, njihovim aktivnostima i izvorima finansiranja?
Do sada je otkriveno da je postojala jasna namera da se prikrije pravi izvor finansiranja ovih projekata. U većini slučajeva, USAID nije direktno potpisivao ugovore sa dobitnicima grantova ili izvršiocima projekata u Mađarskoj. Umesto toga, novac je prosleđivan kroz više nivoa — dva, tri, ponekad čak i četiri sloja — koordinirajućih agencija, sekundarnih programa i podgrantova. To je stvorilo namerno nejasan i neprozirni sistem dizajniran da prikrije poreklo i prirodu finansiranja.
U mnogim slučajevima, neka nejasna strana organizacija potpisivala je ugovor sa koordinirajućim telom u Mađarskoj, koje je potom distribuiralo sredstva. Dok u većini slučajeva znamo koja su mađarska tela uključena — kako ona koja dele sredstva, tako i ona koja ih primaju — ono što ostaje skriveno su posrednički slojevi. Te koordinacione agencije i mehanizmi čine ceo sistem izuzetno neprozirnim.
Ne znamo ko je donosio ključne odluke, zašto su određeni grantovi dodeljeni, kako su iznosi finansiranja određeni ili po kojim kriterijumima su izabrani primaoci. Takođe nije jasno šta su stvarni rezultati tih projekata — šta je postignuto, niti kako su primaoci grantova opravdali trošenje novca prema donatorima. I naravno, nijedan od tih takozvanih razvojnih grantova nije prethodno bio konsultovan sa mađarskom vladom.
Kao da je ceo sistem bio namerno osmišljen da prikrije poreklo novca.
Mnoge organizacije koje deluju na terenu u Mađarskoj istovremeno primaju sredstva iz različitih izvora — i od EU i od privatnih fondova, poput Fondacije Soroš. Te grupe, često povezane sa levičarskim medijima i NVO sektorom, u velikoj meri zavise od državnog finansiranja — kako iz SAD, tako i iz EU. Godinama su dobijale značajnu finansijsku podršku za sprovođenje projekata, ali njihove aktivnosti često odražavaju političku pristrasnost. Kada čitate mađarske medije ili posmatrate delovanje ovih organizacija, posebno u suprotstavljanju konzervativnim politikama, jasno se vidi da je reč o političkom uticaju koji podriva mađarsku demokratiju.
Od kada je USAID obustavio finansiranje na globalnom nivou, da li ste primetili neke promene u načinu rada tih NVO i medijskih kuća? Da li je neka od njih morala da se zatvori ili i dalje imaju dovoljno sredstava da nastave svoje aktivnosti uprkos gubitku američke podrške?
Većina tih organizacija i dalje funkcioniše. Vlada SAD i USAID obećali su da će obustaviti projekte koji se fokusiraju na vladavinu prava, izgradnju demokratije, borbu protiv korupcije i politički aktivizam, te da će razvojna sredstva ograničiti isključivo na pravu razvojnu politiku. Iako je to pozitivan korak, ostaje nejasno koliko je novca već upumpano u sistem pre zamrzavanja finansiranja.
U Sjedinjenim Državama, levica se snažno protivi ovom ukidanju finansiranja, koristeći sudove kako bi izvršila pritisak na vladu da oslobodi zamrznuta sredstva. Paralelno s tim, vode medijsku kampanju o navodnim globalnim posledicama obustave — naročito u kontekstu dečjih smrti — kako bi stvorili psihološki i pravni pritisak na administraciju.
Kao poslanik u Evropskom parlamentu, vidim da institucije EU, naročito Evropska komisija i većina u parlamentu, žele da popune finansijsku prazninu koju je ostavio USAID. Postoji jasna politička volja unutar globalističkih, levičarskih mreža u Evropi da obezbede opstanak ovih organizacija — možda sa manje sredstava, ali i dalje funkcionalnih.
Kao mađarski patriota, cenim suverenitet i ne želim nikakvo strano mešanje u izbore u mojoj zemlji, bilo kroz nezakonito finansiranje kampanja ili na druge načine. Iako verujem da konzervativne partije treba da sarađuju i razmenjuju iskustva, naročito u razumevanju kako levica funkcioniše u senci, ne mislim da desnica treba da imitira te mreže. Umesto toga, treba da razotkrijemo i borimo se protiv nezakonitog i nemoralnog stranog uticaja na naše izbore.
Nedavno ste pozvali Evropsku komisiju da objavi sve ugovore koje ima sa nevladinim organizacijama. Šta mislite, kako ti ugovori izgledaju?
Ja, kao i drugi poslanici Evropskog parlamenta, zahtevali smo pristup podacima o tome kako se troši novac poreskih obveznika EU. Bilo je više skandala, uključujući i onaj početkom ove godine, kada je Evropska komisija plaćala „zelene“ NVO kako bi lobirale Evropski parlament za još radikalnije ekološke politike. To je nanelo ozbiljnu štetu evropskoj poljoprivredi, energetskom sektoru, industriji i domaćinstvima. Nezakonito je i nemoralno da izvršna vlast koristi novac poreskih obveznika da lobira zakonodavnu vlast.
Čak je i novi evropski komesar priznao da je korišćenje fondova EU u te svrhe krajnje neprikladno. Pored toga, i dalje nemamo pristup hiljadama ugovora, uključujući kompletan ugovor o nabavci vakcina protiv COVID-19. Uprkos pozivima evropskog ombudsmana da se objave poruke predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, Komisija nastavlja da deluje uz minimalnu transparentnost po pitanju trošenja milijardi evra iz džepova poreskih obveznika.
Nacionalni zakoni o transparentnosti zahtevaju da ovi podaci budu javni ili dostupni na zahtev, ali, nažalost, Evropska komisija stalno blokira naše napore da je pozovemo na odgovornost. Bez uvida u to kako se troše sredstva EU, nemoguće je efikasno nadgledati politiku Unije niti obezbediti odgovornost.
Štaviše, sada kada EU preuzima finansiranje projekata koji su dovedeni u pitanje zbog zamrzavanja USAID-a, od suštinskog je značaja znati ko će biti finansiran, kroz koje mehanizme i kako će se trošiti novac poreskih obveznika.
Da li verujete da su nivo zloupotreba, rasipanja sredstava i prevara uporedivi sa onima u Sjedinjenim Državama?
Kada imate veći pristup moći, imate i veću odgovornost da je trošite i koristite mudro. Taj princip treba da važi i na nivou EU. Iako tekstovi i propisi često promovišu transparentnost i odgovornost, u praksi toga nedostaje. Potrebno je da Evropska komisija objavi dokumenta o tome kako troši novac i kako formuliše politike. Bez ove transparentnosti, postoji ozbiljna bojazan od zloupotrebe tih sredstava.
Vaš stranački kolega, Balaž Orban, politički direktor mađarskog premijera Viktora Orbana, nedavno je izjavio u intervjuu da je USAID šema najveći korupcionaški skandal na svetu. To je prilično smela ocena. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija govori sama za sebe. Kada agencija koja raspolaže desetinama milijardi dolara objavi da će ukinuti 83% svojih projekata, jasno je da nešto nije u redu. Ako 83% njenih aktivnosti zapravo nije bilo povezano sa stvarnim razvojem, to snažno ukazuje na političku korupciju i zloupotrebu novca poreskih obveznika. Svaki američki građanin ima pravo da zna kako je njegov novac trošen. Objavljeno je mnoštvo ugovora, a u drugim zemljama, poput Mađarske, građani imaju legitiman interes da saznaju ko je imao koristi od političkog mešanja u našu demokratiju.
Evropska unija je krenula uznemirujućim putem ka antidemokratskom autoritarizmu. Kao što vam je dobro poznato, prošle jeseni, nakon neočekivane pobede Kalin Georgeskua u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, Ustavni sud je poništio rezultate, a izborna komisija je potom zabranila Georgeskuu da se kandiduje na ponovljenim izborima. Kasnije, Marin Le Pen je sprečena da se kandiduje na predsedničkim izborima u Francuskoj 2027. godine nakon što je osuđena za zloupotrebu sredstava EU. Radujem se što ću čuti vaše mišljenje o ovim događajima.
„Pravosudni rat“ se sve češće koristi protiv političara sa suverenističkim, patriotskim stavovima, i to smo videli u više slučajeva. Na primer, u Francuskoj se to desilo tokom predsedničke trke protiv Fransoa Fiona, a sada i protiv Marin Le Pen, vodeće kandidatkinje za predsedničke izbore 2027. godine. Taj trend je duboko zabrinjavajući. Videli smo i pravne mere protiv Matea Salvinija u Italiji zbog njegovih napora da blokira brodove NVO-a — koje ja nazivam „lažnim NVO-ima“ ili „taksijem za migrante“ — da dovoze ilegalne migrante u zemlju. Sada je u toku i proces protiv Andreja Babiša u Češkoj. Širom Evrope, pravosuđe se sve više koristi kao oružje protiv konzervativnih, patriotskih političara, i to predstavlja opasan pravac za demokratiju i slobodu.
Čak i kada postoji zloupotreba sredstava ili političko mešanje, ako su podaci javni i dokazi jasni, birači bi i dalje trebalo da imaju slobodu da odluče ko najbolje predstavlja njihove interese. Na kraju, izbori treba da odražavaju volju naroda u rešavanju problema sa kojima se zemlja suočava. Nažalost, u Mađarskoj smo imali socijalističkog političara koji je osuđen zbog izborne korupcije. Ipak, u veoma levičarski orijentisanom okrugu, njegova stranka ga je ponovo kandidovala i birači su ga izabrali. Tako nekad stvari funkcionišu.
Širom Evrope, „lawfare“ se najčešće koristi protiv konzervativnih, patriotskih političara, posebno u situacijama kada je levica svesna da nema velike šanse za pobedu, ali cilj joj je da ukalja opoziciju. Slične taktike videli smo i u SAD, gde se pravni i finansijski pritisci koriste kako bi se oslabio Donald Tramp. Srećom, američki građani su prozreli te taktike i ipak ga izabrali za predsednika.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste reakcija institucija EU i visokih zvaničnika Unije, naročito u slučaju Đorđeskua. Bivši komesar Tijeri Breton je, navodno, rekao: „Mi smo to omogućili“, ili nešto slično tome. Istovremeno, vodeći evropski sud za ljudska prava delovao je kao da slučaj ne shvata ozbiljno. Imam osećaj da bi, recimo, Viktor Orban podneo optužnicu protiv Petra Mađara, vodeće ličnosti opozicije u Mađarskoj, i zabranio mu da se kandiduje, reakcija Evropske unije bila potpuno drugačija.
Pa, znate kako se kaže — „pravila važe za tebe, ali ne i za mene“, zar ne? To je naročito izraženo kada je reč o pravosuđu kao političkom oružju. Ipak, verujem da će ljudi na kraju doneti ispravnu odluku.
Evropski parlament sada brani Petra Mađara, uprkos optužbama za krađu telefona u noćnom klubu i drugim problemima, pri čemu većina poslanika podržava njega. To pokazuje da je EU spremna da brani kandidate koji se uklapaju u njene ideološke ciljeve. Slično se desilo i uoči izbora u Italiji, kada je bilo jasno da će pobediti konzervativci — Ursula fon der Lajen je upozorila da „EU zna koje mere treba da preduzme“ ako se usvoje „pogrešne politike“. U Poljskoj, čim je liberalna koalicija pobedila, fon der Lajen je hitno odblokirala sredstva koja su bila zamrznuta zbog „vladavine prava“, iako nova vlada još nije ni stupila na dužnost niti izmenila bilo koji zakon. To jasno ukazuje na dvostruke standarde i kako se pravosuđe često koristi protiv konzervativnih i patriotskih stranaka.
S pravom se može reći da je Mađarska u poslednjih deset godina igrala daleko veću ulogu nego što bi se očekivalo od zemlje s manje od 10 miliona stanovnika. Odakle, po vašem mišljenju, Mađarska crpi volju, snagu i samopouzdanje da se tako jasno istakne na evropskoj i svetskoj sceni?
Mađarska uživa veliku podršku birača i vrlo stabilnu parlamentarnu većinu, što nam omogućava da sprovodimo politiku koja stavlja interese građana u prvi plan, bez potrebe da se pravdamo međunarodnim liberalnim kritičarima. Uprkos medijskim napadima i pritiscima iz EU i SAD, mađarski birači su prozreli te pokušaje i cenili to što se njihovi interesi stavljaju na prvo mesto.
Suprotno tome, mnoge evropske vlade moraju da objašnjavaju svojim građanima zašto ne rešavaju ključna pitanja, često pravdajući nepopularne politike slabo utemeljenim moralnim ili pravnim argumentima. U Mađarskoj, mi možemo da isporučimo rezultate zahvaljujući stabilnoj većini i snažnoj koaliciji, a naši birači to cene.
Mađarska „udara iznad svoje kategorije“ u međunarodnoj politici zato što je naša vlada popularna, konzervativna i neustrašiva u odbrani temeljnih vrednosti. To predstavlja pretnju globalističkoj, liberalnoj i socijalističkoj levici u Evropi i Sjedinjenim Državama. Iako smo mala zemlja, pokazujemo da je moguće uspeti ekonomski, društveno i politički držeći se konzervativnih načela — što je danas retkost na Zapadu.
Srećom, pobedili smo na svim nacionalnim i evropskim izborima od 2010. godine, i imamo jasnu nameru da tu dinamiku zadržimo i na nacionalnim izborima 2026.
Preneto sa EagleEyes Eksplorer: Autor intervjua: Aleksandar Jinger
