Još uvek je nejasno ko stoji iza razornog napada na naftna polja u Saudijskoj Arabiji. Bez obzira što su jemenski pobunjenici Huti preuzeli odgovornost za napad, za SAD postoji samo jedan krivac, a to je Iran.
Napad u subotu na naftna postrojenja „Aramko Saudi“ kompanije koja se nalaze na istoku Saudijske Arabije već su izazvali dalekosežne posledice kao što su pad cena nafte na berzama ili politička kriza u regionu, međutim čini se da ovaj incident može imati i razornije posledice po Bliski istok. Ovaj razorni napad primorao je Saudijsku Arabiju da prepolovi svoju dnevnu proizvodnju nafte, a vrlo brzo se očekuje nestašica nafte u regionima koji su zavisni od proizvodnje nafte „Aramko Saudi“ kompanije.
Ovaj incident vrlo brzo je poslužio SAD da započnu novu epizodu iznošenja optužbi na račun Irana, koji je po njima jedini mogući krivac za napad dronovima koji je još više potpalilo region Bliskog istoka. Iako je odgovornost za napad preuzela grupa jemenskih pobunjenika pod imenom Huti, Sjedinjene Američke Države tvrde da to nije istina pa je tako Majk Pompeo izjavio da ne postoje nikakvi dokazi da su dronovi koji su izvršili napad došli sa teritorije Jemena.
Za sada je teško reći ko tačno stoji iza ovog incidenta pa ne treba isključiti ni jednu opciju. Čini se da je više aktera imalo motiv da izvrši ovakav napad. Huti se otvoreno bore protiv Jemenskog režima koji je pod uticajem Saudijske Arabije koju smatraju glavnim krivcem za nezapamćenu humanitarnu krizu u Jemenu, pa tako Huti imaju logičan motiv za napad na vitalne tačke u istočnom i južnom delu Saudijske Arabije. Sa druge strane Huti su pod velikim uticajem Irana koji ove borce obučava i naoružava, pa je tako vrlo moguće da su dronovi koji su izvršili ovaj napad došli iz Irana u ruke Huta. Ako se uzmu u obzir vojni kapaciteti Huta jasno je da je za ovakav napad ova grupa pobunjenika morala imati podršku neke mnogo snažnije države.
Sjedinjene Američke Države pokušavaju da preko svojih saveznika kao što su Saudijska Arabija i Izrael izvrše pritisak na Iran koji je politički i vojno aktivan po čitavom regionu Bliskog Istoka, pa tako koriste i ovu priliku kako bi okrivile Iran i pokušale da obuzdaju njegove pretenzije da razvije nuklearno oružije i postane vodeća sila u regionu. Iran ima veoma razvijenu tehnologiju upravljanja dronovima i već je izvodio slične napade u raznim bliskoistočnim državama pa i na tlu Saudijske Arabije. Takođe Iran vidi Izrael i Saudijsku Arabiju kao glavne protivnike u regionu pa bi im ovakav napad na glavna naftna postrojenja itekako odgovarao.
Iran je danas verovatno najaktivniji igrač u regionu Bliskog istoka i uspešno deluje na više frontova. Ima naoružane snage u Siriji, Libanu, Jemenu i čini se da u velikoj meri kontroliše saobraćaj u Ormuskom moreuzu. Iranska geostrateška strategija je rizična, ali daje ogromne rezultate u poslednjih nekoliko godina. S jedne strane Iran pokušava da razvije nuklearno oružje kako bi povećao bezbednost svoje države, dok sa druge strane uspešno štiti svoje naftne pogone i rezerve. Ekonomije bliskoistočnih država u velikoj meri zavise od izvoza i upotrebe nafte, koja tako utiče i na njihovu vojnu i političku moć u regionu. Bliskoistočni rat je ustvari rat za naftu, onaj ko bude kontrolisao izvore i rezerve nafte izdići će se iznad ostalih, baš zbog toga se dešavaju ovakvi napadi i baš zbog toga su ovakvi napadi razorni po države u kojima se događaju, kao što je sad slučaj sa Saudijskom Arabijom.
Treba sačekati odgovor Saudijske Arabije koja je ranjena i uzdržana i koja troši mnogo resursa na građanski rat u Jemenu gde pokušava da zaustavi širenje iranskog uticaja preko svojih granica. Ipak glavnu reč vode Sjedinjene Američke države. Za Trampa, odnosno za američke interese na Bliskom Istoku, Iran je ogromna pretnja. Vojno delovanje u regionu, razvijanje nuklearnog oružija, kontrola Ormuskog moreuza Trampovoj administraciji zadaju glavobolje, ipak deluje da SAD nisu za otvoren rat sa Iranom. Ako se uzme u obzir američki fijasko u Siriji, sasvim je logično da SAD zaziru od napada na Iran, jer bi još jedan spoljnopolitički poraz verovatno značio i poraz Trampove administracije na sledećim predsedničkim izborima. Isto tako bi i eventualna pobeda nad Iranom značila veliki plus za Donalda Trampa kod američkog naroda, ali Iran je mnogo moćniji od Sirije, a Amerikanci nisu pobedili u Siriji. Treba uzeti u obzir da je Sirija imala veliku pomoć Rusije i Irana u građanskom ratu, a danas se u Turskoj sastaju Putin, Erdogan i Rohani. Odnosi između Irana, Rusije i Turske jačaju pa bi tako američki napad na Iran značio i mešanje ostalih velikih sila poput Rusije u taj sukob. Čini se da je otvoreni rat protiv Irana ipak preveliki rizik za SAD, ali sa druge strane Tramp mora da zaštiti svoje partnere poput Saudijske Arabije, ali i svoje naftne kompanije koje tamo deluju. Ostaje pitanje na koji će način to Tramp uraditi, pa se tako ostavlja mogućnost za veliki sukob SAD i Irana, ali je on i dalje malo verovatan jer amerikanci nisu spremni da toliko rizikuju.
Autor: P. Milošević
