DUG ISTORIJAT TENZIJA: KAŠMIR KAO VEČNA TAČKA SPORA
Od samog momenta podele Britanske Indije 1947. godine, Indija i Pakistan su u konstantnom sukobu — političkom, vojnom i ideološkom — uglavnom zbog sporne oblasti Džamu i Kašmira. Dve zemlje su vodile tri velika rata (1947, 1965. i 1971), dok je sukob iz 1999. u Kargilu gotovo prerastao u nuklearni konflikt.
Uprkos brojnim pokušajima međunarodne medijacije i bilateralnih razgovora, Kašmir ostaje „najopasnije mesto na svetu“, kako ga nazivaju brojni analitičari. Nakon napada u Pulvama 2019. godine i odgovora Indije u vidu vazdušnih udara u Balakotu, čini se da je ovaj novi talas nasilja nastavak opasne spirale bez kraja.
ŠTA SE DOGODILO DANAS: ESKALACIJA BEZ PRESEDANA
Današnji napadi Indije dolaze nakon gotovo dve nedelje rastuće tenzije. Teroristički napad 22. aprila, za koju je odgovornost preuzela frakciju Jaish-e-Mohammed, izazvao je masovno dogovaranje u indijskoj javnosti. Premijer Narendra Modi suočen je pritiskom da odgovori odlučno, posebno u svetlu predstojećih izbora.
Analitičari ističu da trenutna situacija nije samo vojna, već i politička — na obe strane. Dok Modi koristi nacionalnu bezbednost kao centralni motiv svoje kampanje, pakistanske vlasti žele da pokažu vojnu spremnost pred sopstvenom, nestabilnom javnošću.
MOGUĆI ISHODI: TANKA LINIJA IZMEĐU RATA I PREGOVORA
Situacija na indijsko-pakistanskoj granici nalazi se na prelomnoj tački. Svaki naredni korak — bilo diplomatski, vojni ili čak neplaniran — može imati dalekosežne posledice za čitav region.
- Diplomatija kao jedina racionalna opcija
Ukoliko međunarodna zajednica uspe da izvrši dovoljno snažan pritisak na obe strane, moguć je povratak za pregovarački sto. U tom slučaju, sukob bi mogao da se smiri u narednim nedeljama, uz posredovanje Ujedinjenih nacija, SAD, Kine ili zemalja Zajednice naroda jugoistočne Azije (SAARC).
Diplomatski napori do sada su davali ograničene rezultate, ali iskustvo iz 2002. i 2019. godine pokazuje da je hitna međunarodna reakcija — uključujući otvorene linije komunikacije između vojnog vrha dve zemlje — ključ za izbegavanje šireg konflikta.
- Produženi ograničeni sukob
Realniji, ali i opasni scenario jeste nastavak vojne razmene niskog do srednjeg intenziteta. To uključuje artiljerijsku vatru preko linije kontrole (LoC), ciljano bombardovanje i dron-napade. Ovakva vrsta „ratovanja s niskim intenzitetom“ bila je pogubna za civilno stanovništvo na obe strane Kašmira i dodatno bi destabilizovala jonako krhke političke procese u regionu.
- Regionalna destabilizacija i indirektni rat
Produženi sukob između Indije i Pakistana mogao bi imati domino-efekat na ceo region. Avganistan, koji je već u političkom vakuumu, mogao bi postati novo uporište ekstremnih grupa. Takođe, svaki pogoršani odnos između dve nuklearne sile šalje destabilizujuće signale Kini, Iranu i arapskim zemljama Persijskog zaliva.
- Nuklearna eskalacija — najgori mogući scenario
Iako izuzetno malo verovatno, analitičari ne isključuju mogućnost da pogrešna procena situacije dovede do ozbiljnih vojnih odluka. I Indija i Pakistan poseduju „nuklearnu trijadu“ — mogućnost upotrebe nuklearnog oružja sa zemlje, mora i iz vazduha.
Ipak, većina stručnjaka smatra da je verovatnoća nuklearne razmene vrlo niska, upravo zbog razarajućih posledica koje bi takav čin imao poceo svet. „Nuklearno oružje je za obe strane sredstvo odvraćanja, a ne upotrebe oružja. Ali kada obe strane veruju da su ugrožene — rizik se povećava“, upozorava dr. Vipin Narang, stručnjak za bezbednost sa MIT-a.
NA IVICI KATASTROFE — IZBOR JE JOŠ MOGUĆ
Današnja eskalacija predstavlja alarm ne samo za Indiju i Pakistan, već i za svet koji se često prekasno osvrće na „zaboravljene“ konflikte. Milioni civila duž linije razgraničenja i u samom srcu Kašmira ponovo su zarobljeni između političkih kalkulacija, vojnih strategija i istorijske netrpeljivosti.
Dok Nju Delhi i Islamabad razmenjuju optužbe i projekte, na kocki nije samo teritorija već i regionalna stabilnost i međunarodni mir. Upravo zato, odgovornost sada leži na liderima — da pokaže razboritost i političku hrabrost da prekine ciklus osvete i sukoba.
Međunarodna zajednica mora prestati da reaguje samo kada dođe do eksplozije, već mora raditi na stvaranju trajnog okvira za mir. Kašmir nije samo teritorijalni problem; to je ljudska tragedija koja zahteva rešenje zasnovano na pravu, pravdi i dijalogu.
Dok tenkovi tutnje, a borbeni avioni nadleću granicu, jedino pravo oružje protiv katastrofe ostaje diplomatija. Pitanje je — da li je za nju ostalo dovoljno vremena?
