KONTROLA SLUŽBI BEZBEDNOSTI U SRBIJI-VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Česta tema u medijima, među političkim elitama, organizacijama civilnog društva pa i kod samih građana Srbije jesu službe bezbednosti i njihov operativni i obaveštajni rad. Kao da nas još uvek nije napustila paranoja od praćenja, prisluškivanja itd koja nam je ostala u nasleđu od nekih drugih društveno-ekonomskih uređenja kroz koja smo prošli. O tome da li je u pitanju zaista paranoja ili građani Srbije imaju razloga za brigu po pitanju svoje privatnosti kao i o predlogu zakona o BIA, razgovarali smo sa Vladimirom Djukanovićem. Gospodin Djukanović je član odbora za odbranu i bezbednost i član odbora za kontrolu službi bezbednosti. Dakle neko ko je i te kako upućen u ovo pitanje. Takođe gospodin Djukanović je član parlamentarne delegacije skupštine Srbije pri parlamentarnoj skupštini NATO-a, pa smo se i ovom prilikom osvrnuli na saradnju Srbije sa NATO paktom kao i sa Ruskom federacijom.

1.Pored toga što ste narodni poslanik, Vi ste član i skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Da li možete da približite čitaocima rad i funkciju tog odbora? Na koji način se kontrolišu službe bezbednosti u Srbiji?

Pa, taj odbor je nešto drugačiji od ostalih odbora. Pre svega zato što je manji, jer svi odbori imaju 16 članova, a ovaj ima 9. Drugo, da biste bili član ovog odbora i da biste prisustvovali svim sednicama ( kada kažem svim morate da znate da odbor za kontrolu službi bezbednosti najčešće ima sednice koje su zatvorene za javnost zato što mi na sednicama tog odbora razmatramo izveštaje naših bezbednosnih službi i to svakako nije nešto što bi javnost trebala da čuje) dakle morate da prođete određene bezbednosne provere. Mi dobijamo takozvani sertifikat za pristup informacijama koje nose oznaku državna tajna, poverljivo i apsolutno sve kategorije koje su tu i mi imamo pravo pristupa tome. To znači da ne možete da prisustvujete sednicama odbora (posebno kada je sednica zatvorena za javnost, a 95% njih jeste) ako nemate taj sertifikat. To je ono što je bitno. Taj odbor služi zapravo da kontroliše zakonitost u radu naših bezbednosnih službi. E sada, tu imamo jedan mali paradoks: ustanovljeno je da mi kontrolišemo rad BIA, VBA i VOA, ali imate i neke druge bezbednosne organe, kod nas, koji ne podpadaju pod taj odbor, a mogu da primene određene iste mere kao BIA,VBA i VOA. Sada oni su bez kontrole a ove tri bezbednosne službe su pod kontrolom, tako da to je malo paradoksalno, ali dobro to je već do nekog drugog nije do nas, tako je ustanovljeno.

E sada moram da kažem da što se tiče rada samih naših službi i izlaska u susret svemu onome što mi zatražimo, ja moram da kažem da je to besprekorno. Zaista sve pohvale, evo moram da istaknem za rad Vojno-bezbednosnu agenciju, apsolutno sve pohvale za njihov rad. BIA takođe, šta god smo zatražili mi smo dobili. Što se tiče VOA, ona i ne primenjuje ne znam kakve mere tako da tu suštinski i nemate neki posao osim izveštaja koji VOA podnese, ali to je više spoljna služba nego što je služba koja se bavi unutrašnjim pitanjima. Sve u svemu to je tako, a sad mislim da nije loše postojanje jednog takvog odbora. Naravno uvek će neko pridikovati da uvek većina izabere neke svoje ljude, pa onda vi nećete da kontrolišete službe jer one su pod vama, ali znate šta tako je svuda u svetu. Morate tome da pristupite krajnje profesionalno, da to što ste pripadnik određene političke stranke, da to ipak izbacite u tom momentu kada govorite o nekim bezbednosnim aspektima i kad razmatrate izveštaje od kojih može da zavisi sudbina ove zemlje. Tako da se trudimo zaista da budemo potpuno vanstranački nastrojeni, i da vodimo računa da li službe rade po zakonu i da sagledamo sa njima zajedno bezbednosnu situaciju u zemlji.

2. U medijima su se pojavili podatci o nezakonitom presretanju i prisluškivanju velikog broja gradjana Srbije od strane službi bezbednosti, dok zvanične informacije kažu da je mali broj sudskih naloga kojima je ova mera dozvoljena. Šta je istina i da li je prisluškivanje građana uređeno i kontrolisano u Srbiji?

Vi u Srbiji imate generalno tu jednu paranoju kod našeg stanovništva, a to je da svakog neko prisluškuje, UDBA prati, šta li je već i jako je teško izboriti se sa tim. Taj paranoični strah koji vlada kod nas je prešao sve moguće granice, uzeo je toliko maha da mislim da to nikad nećemo moći da izbacimo. To je užasan problem za ovo društvo, zato što svi ovde misle da su mnogo bitni i u skladu sa tim uvek preko telefona kažu: ,,jao nemoj preko telefona verovatno nas slušaju“. Istini za volju, danas postoje tehnologije koje mogu to da rade, ali ne treba živeti u paranoji. Mi kao odbor kontrolišemo primenu mera od strane naših bezbednosnih službi. Ono što smo mi kontrolisali, a imamo pravo svaku sudsku meru, koja je dozvoljena, da kontrolišemo, radi se naravno o merama koje su primenjivane u slučaju koji su gotovi, jer ne možemo da tražimo aktivne slučajeve, to nije normalno da tražite, ali sve ono što je završeno mi smo apsolutno iskontrolisali i mogu da kažem da je sve bilo besprekorno po zakonu. Mi dobijemo spisak svih slučajeva gde su imali primenu mera prisluškivanja i apsolutno besprekorno je to sve odrađeno, po zakonu, a našim zakonom je to dobro uređeno. Tako da ljudi nema potrebe da brinu, ne postoji nezakonito prisluškivanje kod nas. Drugo, čak i kad bi se otkrilo tako nešto, taj koji bi to radio bi bio u ozbiljnom problemu jer je to prilično teško krivično delo i mogao bi da zaglavi žestoku robiju. Tačno se zna ko je tražio, uvek mora da postoji ime i prezime osobe koja je to tražila. Ako je neko to tražio protivzakonito i ako je nekog stavio na tu meru protivzakonito, taj odgovara. Tako da nema potrebe da ljudi paranoišu, to kod nas ne postoji! E sad dal postoje, s obzirom na razvoj špijunske opreme kod nas i generalno u svetu, neki paralelni centri, možda je neko paralelno pravio to. To je sad na našim bezbednosnim službama da to sprečavaju. Da postoji tehnika da može neko da vas ozvuči, pa postoji! Šta da radimo? Moramo da živimo sa tim, tehnologija napreduje. Na kraju krajeva i Snouden i mnogi drugi koji se bave time su nam u više navrata to pokazali, ali jedino da živimo svi  u paranoji  i nekom strahu i onda ćemo reći evo svakog od nas neko prisluškuje. Znači vreme UDBE i takvih službi je definitivno prošlo, znači nemamo razloga za paranoju!

3. Novi zakon o BIA, tačnije predlog zakona, je takođe često tema u medijima i to u različitim kontekstima. Šta nama zapravo donosi taj zakon?

Prvo, sačekajmo, to su izmene i dopune, čini mi se, zakona o BIA. Zakon koji je trenutno validan, mislim da je 2002.godine donet i dosta je manjkav. Mi imamo jedan mali problem, što smo mi, bar po nekom mom viđenju, Bezbednosno-inforamtivnu agenciju pretvorili u novinsku agenciju i sad imamo tamo neke ljude koji pišu neke izveštaje, a suštinski nema nikakve akcije. Nekako ste našim bezbednosnim službama odsekli krila da mogu da rade, a suštinska funkcija svake bezbednosne službe jeste da zaštiti interese države, njen ustavni poredak i sve ono što je po zakonu. Vi, ako nemate mogućnost efikasnog rada, samim tim imate nemogućnost da Bezbednosno-informativna agencija uradi zadatak za koji je i napravljena i ne samo ona nego i Vojno-bezbednosna agencija. Mi smo imali paradoksalnu situaciju u prošlosti, da npr imate pripadnika BIA kome u zdravstvenoj knjižici piše da je pripadnik BIA i to se dešavalo da ide da overi zdravstvenu knjižicu a tamo piše da je pripadnik BIA. Pa jel Vama to normalno? Radi se o čoveku koji valjda treba da bude konspirativan, a ne da bude tako na izvolte. E da se takve gluposti više ne bi dešavale i da nemamo više situaciju da raznorazni ljudi koji tamo uđu na pitanje je, koji način, mogu da odjednom postaju važni u sistemu i hijerarhiji iz čista mira i da postanu komandanti a da suštinski urušavaju naš sistem bezbednosti. Novi predlog zakona definiše upravo to da sama služba će na neki način imati malo odrešenije ruke i slobodu u smislu tog njenog rada kako bi na efikasan način zaštitila interese ove države. Detalje ljudi mogu da pročitaju. Bilo je žalbi da se daju prevelika ovlašćenja direktoru. To nije istina! Samo prosto vraćate efikasnost službe. Jer vi ste sada imali situaciju da direktor ne može da smeni načelnika uprave.Bukvalno nije mogao da ga smeni. Jer je takav sistem napravljen bio da je načelnik tamo nekog odeljenja ili uprave bio nesmenjljiva ličnost. E sad to više neće biti tako i to su stvari koje se menjaju. Suštinski BIA se pravi efikasnijom i to je nešto što mi moramo da uradimo kako bi u eri izazova, koji se očigledno stavljaju pred ovu državu, služba mogla na adekvatan način da radi. To je to!

4. U sklopu Vaših dužnosti su i brojne, međunarodne posete institucijama Evropske Unije, NATO-a.. Kakav utisak ostavlja Srbija u svetu i gde smo danas u odnosu na te institucije, odnosno gde su naše insitucije danas u odnosu na njihove?

Pa mislio sam da smo daleko, međutim kada tamo odete i vidite kako tamo funkcioniše sistem, nije to baš tako. Mi smo mogu da kažem veoma dobri, bez lažne skromnosti i mnogo bolju poziciju imamo nego što smo imali pre 10 godina ili možda čak pre 5 godina. Recimo, sada smo bili u Bukureštu i ja sam bio prosto iznenađen koliko se uvažava stav Srbije od strane NATO-a, oni su nama uvažili svaku primedbu koju smo mi dali. Nekim drugim državama u regionu nisu. Jednostavno Srbija je ta koju gledaju kao ipak najveću i veoma dominantnu po brojnosti ovde na Balkanu i apsolutno se uvažava ono što mi kažemo. Drugo, oni negde uvažavaju i jačanje naše vojske i jačanje naših bezbednosnih službi, što je evidentno i što je činjenica sa novim naoružanjem i zanavljanjem tehnike i sve to što se inače radi i poštuju to jako. Drugo vide da sa nama znaju na čemu su. Npr kada proklamujete tu vojnu neutralnost, to je mnogo bolje nego što ste imali u ranijem periodu da ne znate zapravo šta hoćete. Oni to ne vole. Mi njima otvoreno kažemo: ,,Ljudi mi nećemo da uđemo u NATO“ i na skupštini NATOa kažemo: ,,Ne želimo da uđemo u NATO, nema šanse nikakve“ i oni to cene. Oni samo traže da ono što se mi dogovorimo sa njima da to i ispoštujemo. To je veoma dobro i baš nas i pohvale zbog toga. Tako da Srbija je užasno napredovala, svoju međunarodnu poziciju je izgradila i ojačala i pita se za mišljenje, uvažava se njeno mišljenje. Sada kada smo bili u Bukureštu gospodin Šormaz je pokrenuo, kao šef naše delegacije parlamentarne skupštine NATOa, pitanje povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova od pojedinih zemalja upravo zbog situacije u Kataloniji. Naravno da oni nisu prihvatili tako nešto, jer nije ni logično, ali su počeli da se zapitaju: ,,pa čekaj, u pravu je“ i onda su neki parlametarci govorili, što sam sa strane primetio: ,,Pa jeste u pravu je čovek, ajde da stvarno vidimo kako to dupli standardi ovde i na Kosovu“. Tako da kada dovoljno jak argument upotrebite, a Srbija ih ima definitivno je situacija skroz drugačija.

E sad, čini mi se da smo mi taj naš kredibilitet najviše popravili upravo zbog te transparentne politike. Recimo i to cene kada im kažete: ,,Mi hoćemo da sarađujemo sa Ruskom Federacijom“. Njima nije jasno zašto mi uopšte toliko volimo Rusku Federaciju, bar naš narod ovde. Međutim kada mi njima objasnimo da ovde postoji velika ljubav Srba prema Ruskoj Federaciji, pa čak nekad i iracionalna ali to prosto postoji i da je nemoguće da bilo koja vlast uvodi sankcije Rusiji, jer bi to bilo nenormalno i loše za zemlju, oni to onda potpuno prihvate i kažu: ,,Da, u redu, to je vaša politika, imate pravo na to i mi ne želimo u to da ulazimo, slobodno vi sarađujte sa njima ali ono što se sa nama dogovorite ispoštujete“ i potpuno je po tom pitanju Srbija uvažena. Na kraju krajeva koliko smo mi popravili naš kredibilitet, najbolji je dokaz ovo što se nedavno dogodilo u Beogradu da, doduše na nekom nižem nivou ali to je početak pregovora o Ukrajini, imate situaciju da američke i ruske diplomate, da se ne lažemo obaveštajci, zapravo dolaze ovde da pregovaraju. To je najbolji pokazatelj koliko je Srbija zemlja gde može neko da se oseća i sigurnim i da bude veoma pouzdan partner i istočnom i zapadnom svetu.

5. Kakvu saradnju Srbija ima sa NATO paktom, koje su pozitivne strane te saradnje i da li ona može da se produbi bez ulaska Srbije u NATO pakt?

Srbija ima sasvim dobru saradnju sa NATO paktom, mi smo članica Partnerstva za mir. Tu bih samo voleo da pojasnim jednu stvar, pošto ovde ljudi često krajnje negativno gledaju na NATO, što je razumljivo zbog bombardovanja i zločina koji je prema nama počinjen, ali ljudi moraju da shvate da je i Ruska Federacija do nedavno imala punopravno članstvo u Partnerstvu za mir i ona je i dalje član, doduše suspendovan, zbog događaja oko Krima i zbog odnosa između NATO-a i Ruske Federacije ali u samom sedištu NATO-a, do naše kancelarije nalazi se i Ruska kancelarija. Prema tome i Ruska Federacija je zapravo imala svoje predstavnike i dan danas ima ambasadora pri NATO paktu u Briselu. Srbija ima odličnu saradnju, sa IPAP programom smo dosta toga uradili, ovde ljudi često smatraju da IPAP znači da ulazite u NATO. Ne IPAP je sistem tzv prodavnice, vi uđete u prodavnicu, izaberete šta želite da kupite, e tako vam je i ovde. Vi izaberete neki vid saradnje sa NATOom i onda krenete zajednički na tome da radite, da sprovodite neki program. Nama to dosta znači npr. za obuku naših vojnih kadrova, za usavršavanje naših vojnika. Inače mi se usavršavamo, imamo odlične sporazume, koliko znam, i sa ruskim Vojnim akademijama i sa NATO paktom. Drugo, važno je da sarađujemo sa NATO paktom jer su na Kosovu snage KFORa, koje su zapravo deo NATO pakta. Ako ne bismo imali saradnju sa NATO paktom, pitanje je kako bi KFOR reagovo dole na svaki napad albanskih terorista na srpsko stanovništvo. Jednostavno ste prinuđeni da sarađujete, voleli Vi nekog ili ne voleli, ali to je tako. Takođe, recimo u razminiravanju terena oni imaju želju da pomognu, imaju neke programe, daju određeni novac. Da ne pričam o kursevima za jezike. Ima tu svašta nešto što Vam pomaže da reformišete svoju upravu u smislu Ministarstva Odbrane, sve ono što vam je potrebno za neku saradnju. Pogranična saradnja na kraju krajeva jer su sve zemlje u našem okruženju članice NATO pakta, vi morate na tim programima da sarađujete i samim tim ostvarujete saradnju. Što se tiče ulaska u NATO pakt, mi ne želimo da uđemo u NATO pakt i nećemo da uđemo u NATO pakt, to je nešto što smo više puta ponovili. Želimo da budemo vojno neutralna zemlja. Važno je naglasiti mi nismo politički neutralna zemlja, mi smo se opredelili da ulazimo u Evropsku Uniju, ali smo vojno neutralna zemlja jer ne želimo da uđemo ni u NATO ni u ODKB, ali želimo i sa jednom i sa drugom organizacijom da imamo što bolju i što jaču saradnju i s tim u vezi ćemo tako i nastaviti. 

6.Nedavno ste prisustvovali zasedanju skupštine NATOa u Bukureštu. Kakvi su Vaši utisci sa te skupštine i da li je tamo bilo reči o Srbiji ili o regionu?

I tu bih voleo da nešto pojasnim, ako postoji mogućnost. Parlamentarna skupština NATO-a je telo gde svoje parlamentarne delegacije imaju sve zemlje članice NATO-a i članice Partnerstva za mir. Što znači da je do skoro i Ruska Federacija imala svoju delegaciju u parlamentarnoj skupštini NATO-a, koja je trenutno suspendovana ali oni se i dalje i te kako interesuju šta se tamo dešava. Dakle to je skup parlamentaraca. Dolaze parlamentarci iz zemalja koje su članice, ali desi se npr da bude neki poslanik koji je ekstremni protivnik NATO-a, pa svašta im tamo kaže. Imali ste takve situacije. Sećam se jednog grčkog poslanika, koji je bio levičarski nastrojen pa ih je nagrdio ,,da su oni imperijalistička sila ..“ i nikome ništa nije bilo jasno, ali eto imate i takve polemike tamo. Parlamentarna skupština NATO-a ima 4 svoja komiteta- politički komitet, komitet za nauku i tehnologiju, komitet za ekonomiju i tzv komitet za odbranu i bezbednost. Svaki od od tih komiteta, pošto postoji dva zasedanja godišnje- prolećno i jesenje, piše izveštaje. Odrede se određeni izvestioci koji pišu izveštaje o nekoj temi koja je važna za NATO kao NATO. Između ostalog veoma često se nalaze teme Zapadnog Balkana, položaja zemalja na Zapadnom Balkanu, situacije itd.  Tako je i ovde sada ekonomski komitet radio. Tema je bila tranzicija na Zapadnom Balkanu. Izvesni engleski poslanik Ričard Benion je pisao taj izveštaj. On ga je prezentovao na prolećnom zasedanju i mi smo tada imali primedbe kao delegacija jer zaista je tu paušalno iznosio određene ocene vezane za Srbiju, od netačnih informacija vezanih za ekonomske pokazatelje do toga da smo mi krivi za propast pregovora na Kosovu i Metohiji. On je to radio krajnje jednostrano, ko zna odakle je prepisivao. Mi smo izneli te primedbe i na naše iznenađenje, moram da priznam, sve primedbe su nam uvažene. Apsolutno sve moguće primedbe koje smo izneli su nam uvažili tako da na jesenjem zasedanju, sad u Bukureštu, usvojen je izveštaj gde smo mi apsolutno pohvaljeni. Znači skroz suprotno se nešto desilo, gde smo mi kao zemlja pohvaljeni, posebno smo pohvaljeni kao delegacija zato što nismo članica NATO-a i nemamo pravo glasa na parlamentarnoj skupštini, a da imamo tako dobro angažovnje i da zaista puno radimo pri toj parlamentarnoj skuštini NATO-a. Mi smo tu doživeli najlepše reči o nama, dok su druge Makedonija, Bosna, pa i Hrvatska pretrpele kritike zbog svog lošeg angažovanja i zbog situacije u kojoj se nalaze. Pored ovih zasedanja, proleće i jesen, to su dva redovna zasedanja, parlamentarna skupština NATO-a ima i druge aktivnosti. Najčešće su to tzv ROZ-ROT seminari, odnosno skupovi za tačno određenu oblast, gde se npr u određenom regionu organizuje skup parlamentaraca iz tog regiona, gde se pod pokroviteljstvom parlamentarne skupštine NATO-a raspravlja o određenim temama. Recimo imaćemo sada od 7. do 10. novembra u Ljubljani skup posvćen Zapadnom Balkanu pod pokroviteljstvom parlamentarne skupštine NATO-a i sve parlamentarne delegacije iz Srbije, Bosne, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, dakle zemlja iz bivše Jugoslavije biće u Ljubljani i tamo će se o tome raspravljati. Takođe npr 24. novembra biće skup u Rimu, gde će biti komitet zadužen za Jugoistočnu i Centralnu Evropu i za Bliski Istok, raspravljaće se o migrantskoj krizi, veoma intenzivno čak će nam organizovati posetu Napulju, da odemo u njihov štab. Migrantska kriza je dominantna tema i dosta se time bave. Mi kao skupština, da ljudi znaju, imamo parlamentarnu delegaciju i pri ODKB i na jednoj i na drugoj strani imamo parlamentarne delegacije. Vrlo je važno biti na tim mestima, vrlo je važno čuti šta parlamentarci misle, vrlo je važno izneti svoj stav i probati negde promeniti sliku o sebi. Mislim da smo mi to u parlamentarnoj skupštini NATO-a i te kako uspeli.

7. Srbija je dobila, nedavno, dugoisčekivane MIG-ove od strane Ruske Federacije, takođe ove nedelje će se odigrati poseta predstavnika ODKB-a Srbiji. Po Vama koliko je značajna ova poseta i koliko je značajno prisustvo Rusije na Balkanu?

Pa sada, koliko je značajno prisustvo Rusije na Balkanu, teško da ja mogu da Vam dam odgovor jer ne znam koliko uopšte Rusija ima želju da ima i koliko prisustvo na Balkanu. Moram da priznam, ako gledam realno situaciju, mislim da je Rusija u mnogo čemu izgubila svoje pozicije na Balkanu. Imate situaciju u Makedoniji, imate situaciju u Bosni, za Crnu Goru da već i ne govorim gde su čini mi se olako prepustili da ona uđe u NATO. Očigledno kasne mnogo za NATO-om na našim prostorima, ali to je već na njima. Znate, mi moramo da gledamo naše interese. Niti treba da budemo veći Rusi od Rusa, niti veći katolici od Pape, niti veći Amerikanci od Amerikanaca. Mi treba da vodimo prosrpsku politiku, a ona podrazumeva saradnju sa svima. Naravno što se tiče Ruske Federacije i uopšte tog istočnog sveta i zemalja članica Evro-azijske unije, većine zemalja članica i uopšte ODKBa, sa njima je to prijateljstvo daleko izraženije, tu nema nikakve dileme. Čak se mnogo bolje razumemo i sa Ruskom Federacijom to je mnogo više od prijateljskog odnosa, neki bi rekli čak i bratski odnosi. Tako da nam je svakako veoma drago što nam je Ruska Federacija izašla u susret, što smo nabavili MIGove, veoma je značajno za to nas, ne samo zbog tog odnosa bratsko-prijateljskog već zato što možemo da zaštitimo naše nebo konačno. Ja ne razumem maliciozne ljude koji kažu: ,,Od koga ćemo mi to da štitimo nebo?“. Prvo, svaka ozbiljna zemlja mora da štiti svoje nebo ili će drugi neko da ga štiti. E sad, mi bi morali da platimo milijarde i milijarde zato što nismo sposobni sami da ga zaštitimo, sad jesmo i to je dobro. Drugo, izgubili bismo na ekonomskom planu da nismo zaštitili naše nebo, zato što svi komercijalni letovi u smislu civilnog vazduhoplovstva jer ni jedna aviokompanija ne bi htela da leti ili da sleti na vaš aerodrom zato što nemate zaštitu vašeg neba i to je za nas bila katastrofa. Ovo je nešto što nam sad omogućava da imamo u regionu najsavremenije lovačko vazduhoplovstvo, generacije 4+, mislim da ne postoji niko jači od nas i to je nešto što je jako dobro.

Što se tiče delegacije ODKBa, dobro je da dolaze. Dobro je da će sa njima biti razgovori, ja bih voleo da što češće dolaze. Kao što bih voleo da ODKB ima intenzivniju delatnost kao recimo parlamentarna skupština NATO-a, jer oni su poprilično aktivni, ako krenete od prolećnih zasedanja od marta do decembra meseca se ne stišava ništa. Uvek imate neka dešavanja.ODKB je tu bio prilično sterilan ili u najmanju ruku spor ali vidim da se i oni tu ubrzavaju. Ono što moram da kažem i čega se ja lično plašim, mi smo to videli na ovoj parlamentarnoj skupštini NATO-a, šta je zapravo dalji cilj NATO pakta i šta će oni dalje da rade. Oni idu sada sa tzv mekom moći. Stoltenberg je upotrebio jednu rečenicu koja je meni zaparala uši a to je: ,,Da će se sukobi u buduće voditi od twitova do tenkova“, to znači da oni ulažu veliku količinu novca u odbranu od tzv hibridnog rata za koji su oni ustanovili da postoji od strane Ruske Federacije prema njima i sad u tu odbranu od tog hibridnog rata čak su napravili 3 nova obaveštajna centra, verovali ili ne. Letonija, Litvanija i Finska čini mi se. Već su imali prvu vojnu vežbu na tu temu. A ta odbrana od hibridnog rata znači da oni žele da uđu u ozbiljan informativni rat sa posebnim fokusom na društvene mreže, jer oni su negde ustanovili da ti twitovi i facebook profili, da sve ide iz jednog centra otprilike, negde u Moskvi ili odakle već, uglavnom iz Ruske Federacije i oni smatraju da Kremlj stoji iza toga veoma intenzivno. Znate, kad neko uloži toliki novac za medijsku dominaciju to znači da će verovatno pokušati da kontrolišu i mejnstrim medije koje imate, pretpostavljam da u mnogo čemu pokušavaju da iskontrolišu Internet, odnosno društvene mreže. Taj sukob koji će se odvijati na tom informativnom planu u tom hibridnom ratu ne verujem da može da se dogodi a da ne okrnji Srbiju. Što mene iskreno plaši jer mislim da će se ovde polako kontrolisati medijska scena i slika, a da će to biti mimo mogućnosti naše države da se odbrani od toga. Znate ako je neko ovde spreman da za određene skupove potroši npr bez problema po 300 000 ili 400 000 evra da bi napravio skup gde će doći par stotina ljudi u toku nekoliko dana i to u najskupljim hotelima itd, onda vam je to najbolji pokazatelj koliko su spremni da ulože da promene sliku o sebi. NATO će uložiti ogromene pare da promeni sliku o sebi ovde u Srbiji i dovoljno je i da okrenu po 2,3% stanovništva, oni su već napravili veliki posao za sebe. Tako da to nas očekuje u buduće i mi na to moramo da budemo spremni.

8. Šta biste poručili čitaocima magazina ,,Odbrana i Bezbednost“?

Da ne budu jednostrani, da sve čitaju, da nauče da čitaju između redova. To je veoma važno, posebno u toj nekoj bezbednosnoj diplomatiji mora da se čita između redova. Svaka izjava bilo kog diplomate, ministra Odbrane, ministra spoljnih poslova pa i predsednika države uvek se daje sa određenim ciljem, a taj cilj morate sami da proniknete zašto je to neko rekao, posebno kad su u pitanju velike sile. Da shvate da, posebno stariji čitaoci, to imamo veliki problem u ovoj zemlji a to je da shvate da Jugoslavija više ne postoji, da je SFRJ davno nestala, da mi nismo tako velika i moćna država sa ne znam kakvom velikom i moćnom službom, da smo mi mala država koja ima mogućnosti da zaštiti sebe sama i da je funkcija naših službi, vojske i policije odbrambena a ne da bude ofanzivna i da nekoga napada i s tim u vezi ja bih ljude zamolio da ne proglašavaju tek tako ljude, političare itd veleizdajnicima. Mi to strašno volimo ovde da proglasimo nekog da je veleizdajnik, a ne sagledavamo istorijski kontekst i u kakvom se položaju nalazi naša zemlja i mi smo to godinama radili i decenijama unazad. Evo imate najbolji primer kad biste danas slušali velike ,,patriote i rodoljube“, onda bi po njihovoj logici Knjeginja Milica bila apsolutni veleizdajnik zato što je posle Kosovskog boja dala svoju ćerku, Oliveru, Bajazitu. Pretpostavljam da bi Miloš Obrenović bio neviđeni izdajnik svih vremena i to je nešto što je očigledno zacrtano iako je on bio začetnik stvaranja moderne države, ali šta da radite. Mi smo ga ovde proglasili za najgoreg mogućeg izdajnika. Tako da molim ljude da to ne rade više, da imaju princip ti si izdajnik a ti si patriota, nego da gledaju u kakvom se položaju zemlja nalazi i da kroz to sagledavanje doprinesu svojoj zemlji najbolje što mogu. I da ne budu, ono što je najvažnije, ni Amerikanci ni Rusi, niti da se tuku za interese Evropske Unije, nego da se uvek bore za interese svoje zemlje. Znači mi treba da vodimo prosrpsku politiku, nikako ni prorusku ni proameričku niti ne znam kakvu i jedino na taj način ćemo pomoći i doprineti svojoj zemlji. Na kraju krajeva ono što je veoma važno svako od nas može individualno može da doprinese bezbednosti ove zemlje i širenju njenih nekih interesa. Svako ovde zna po malo engleski, svako zna da napiše 10 smislenih rečenica, neka na nekom portalu pošalje, neka na nekom stranom profilu na nekoj od društvenih mreža napiše neko lepo mišljenje o Srbiji, neka pohvali svoju zemlju. Neka predstavi kakvi su zločini protiv nas činjeni. Mislim da svako to može da učini. Pročitaće to 5, 10, 500 ljudi, 1000 ljudi ali ćete negde nešto uraditi za svoju zemlju i mislim da je to veoma važno i to poručujem svim čitaocima Vašeg portala.

 

Intervjuisala: Jasmina Andrić

Foto izvor:

1.Insajder

2. Istraživači centar za odbranu i bezbednost