Od svog osnivanja Rusko-srpski humanitarni centar privlači veliku pažnju javnosti, a poslednjih meseci čini se da je jedno od glavnih bezbednosnih i političkih pitanja dobijanje diplomatskog statusa za osoblje ovog centra. Ako pitate stanovništvo Srbije šta je sporno u ovom centru, sigurni smo da su malobrojni oni koji bi našli zamerku na postojanje i rad ovog centra. Gde je onda problem i kome smetaju humanitarci iz Niša i zašto? Kroz medije se provlače raznorazne informacije o ovom centru, od toga da je on tajna ruska špijunska baza, do toga da je samo običan poligon za vežbe civilne zaštite. Razne inostrane delegacije, uključujući i onu iz ambasade SAD posetile su centar i dobile željene informacije, ali spekulacije ne prestaju. Do sada Centar je pružio pomoć i radio na otklanjanju vanrednih situacija na teritoriji Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Slovenije, dok konstantno rade na prevenciji i podizanju kapaciteta sektora za vanredne situacije Srbije kroz treninge, obuke i druge vidove edukacije. Mi takođe nikada nećemo zaboraviti pomoć koju su nam pružili tokom katastrofalnih poplava iz maja 2014. godine. Međutim da li smo dovoljno upoznati sa radom ovog centra, da li postoje slični centri u drugim državama i zašto je toliko velika averzija zapadnih zemalja prema ovom centru? U potrazi za odgovorom na ova pitanja posetili smo Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, gde smo razgovarali sa rukovodstvom ovog centra: Viktorom Guljevičem, Bojanom Glamočijom i Vjačeslavom Vlašenkom.
Viktor Guljevič, Direktor centra, Vjačeslav Vlasenko, Načelnik Centra za vanredno reagovanje i Bojan Glamočlija, ko-direktor centra, čine visokostručno rukovodstvo centra . Kao pravna osnova za formiranje Centra poslužio je Sporazum između Vlada Republike Srbije i Ruske Federacije od 20. oktobra 2009. godine o saradnji u oblasti vanrednog humanitarnog reagovanja, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i otklanjanja njihovih posledica. Centar predstavlјa međuvladinu humanitarnu nekomercijalnu organizaciju, koja ima status pravnog lica, koja je registrovana u Republici Srbiji u skladu sa njenim zakonodavstvom. Centar je osnovan u cilјu pružanja humanitarnog reagovanja na vanredne situacije na teritoriji Srbije i teritoriji drugih država Balkanskog regiona.
- Kakav je odnos centra sa Ruskom vladom, odnosno ko tačno uređuje i usmerava rad Humanitarnog centra?
Viktor Guljevič – Direktor Centra
Što se tiče prvog dela pitanja možemo reći da je Centar osnovan Sporazumom između srpske i ruske vlade, tako da tekućim radom Centra ne upravljaju vlade ovih zemalja već upravni odbor Centra koji je odgovoran za njegov rad. Takva struktura Centra možda deluje malo složenije, ali odluke koje se donesu a tiču se daljeg rada Centra usvajaju se na upravnom odboru koji postoji i sa srpske i sa ruske strane, pa je i proces donošenja odluka zajednički. Što se tiče pravaca delovanja Centra, kao i njegovih humanitarnih zadataka, to određuje upravni odbor. Prethodni rad Centra uglavnom je bio zasnovan na humanitarnom reagovanju. Međutim, pošto se velike vanredne situacije ne dešavaju toliko često Upravni odbor je usmerio dalji rad na odrzavanje obuka od strane saradnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra kako bi ostali na najvišem stepenu spremnosti u slučaju da dođe do potrebe da budu aktivirani. Kada dođe do pojave vanrednih situacija Centar takođe predstavlja i koordinaciono telo koje pomaze u radu vlade Republike Srbije, vlade Ruske Federacije, kao i svih državnih struktura koje su uključene u sektor vanrednih situacija. Ovo je izuzetno bitno pošto ovim putem Centar omogućava lakšu komunikaciju i brže delovanje. Pored ovoga u Srpsko-ruskom humanitarnom centru postoji i centar za upravljanje kriznim situacijama. Centar za upravljanje kriznim situacijama predstavlja jednu savremenu strukturu i savremeni operativni sistem koji obrađuje brojne informacije iz Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije koje dolaze iz čitavog sveta i koje mogu biti upućene svim zainteresovanim strukturama koje se bave ovom problematikom. Pored ovoga, Centar za upravljanje u kriznim situacijama (CUKS) služi i kao logistički centar, koji je u potpunosti opremljen za rad, odnosno monitoring vanrednih situacija. Oprema poput pumpi, šatora, čamaca i drugih različitih spasilačkih alata, kasnije se raspoređuje na punktove koji služe za prijem ljudi iz ugroženih područija.
- Zašto zapadne zemlje imaju toliku averziju prema Centru, odnosno šta pokušavaju da izazovu stalnim pritiscima i kontrolama rada samog Centra?
Viktor Guljevič
To predstavlja generalni odnos zapada prema Rusiji koji je trenutno prisutan u svetu, ali koji verovatno nije direktno vezan za naš Centar. Ljudi koji inače daju takve izjave ili se boje ili ne žele da sarađuju sa Rusijom, pa im takve izjave služe kako bi opravdali svoje stavove. Što se tiče našeg Centra u pitanju je jedna obična i plemenita struktura koja pruža pomoć svima nevezano za nacionalnost, rasu ili veru. Najvažniji je humanitarni aspekt samog Centra, ali na žalost odnosni prema Rusji koji postoje na međunarodnom nivou doveli su do usijane atmosfere. Sam odnos prema Centru, kao i konstantne provere koje se svode na traženje nečega što niti je prisutno niti postoji u Centru, ne dovodi do rezultata koji se možda iščekuje. Humanitarni centar je otvoren za svaki vid saradnje, a pritom i sarađuje sa svima koji su zainteresovani.
Bojan Glamočlija – Kodirektor Centra
Dodao bih samo da pre nekoliko godina kada je Srbiji bila potrebna pomoć oko poplava, pogotovu oko Obrenovca, ruski spasioci su bili ti koji su prvi stigli. Videla se spremnost i brzina reagovanja, kao i skraćenje različitih procedura koje su neophodne kako bi se aktivirali spasioci. Ne treba zaboraviti ni požare na Tari, Zlatiboru i okolini Kraljeva kada se opet videla brzina i neohodnost ovog Centra. Verovatno je to trn u oku Briselu i zapadu, odnosno efikasnot koju pruža Humanitarni centar je daleko veća nego što bi to možda neko očekivao što verovatno i prouzrokuje dalje kritike.
Vjačeslav Vlasenko – Načelnik Centra za vanredno reagovanje
Ako gledamo hronološki na događaje koji su se već izdešavali možemo reći da su kritike na račun Centra krenule 2014. i 2015. godine kada je Centar počeo da se formira u materjalnom smislu. Naime, 2015. godine Srpsko-ruski humanitarni centar je predao tehniku i opremu Sektoru za vanredne situacije Ministarsva unutrašnjih poslova Republike Srbije i pritom dao veliki doprinos. Takođe, 2017. godine Sektor za vanredne situacije je kupio zgradu u kojoj se Centar trenutno nalazi, što je takođe bio veliki doprinos daljoj saradnji. Dalji napadi i kritike na račun Humanitarnog centra su se nastavile kada se videlo da Centar opravdava svoje postojanje i svoj rad.
Što se tiče samih provera Centra i njegovih mogućnosti, mi smo sami dozvolili da različite ambasade i njihova predstavništva dođu u Centar i da se uvere u njegov rad i mogućnosti, odnosno čime zapravo Centar raspolaže. Naime, tek 2017. godine predstavnici Ambasade Sjedinjenih Američkih Država posetili su Centar. Tokom prošle godine još su nas posetili i predstavnici ambasada Švajcarske, Austrije i Poljske. Kao što vidite svih ovih godina niko od stranih predstavnika nije posećivao Centar, već tek prethodne godine kada smo proširili i ubrzali rad Centra.
- Koliko je Centar zainteresovan za lokalnu i regionalnu politiku, i kako Humanitarni centar vidi politička dešavanja u Srbiji?
Bojan Glamočlija
Prevashodno mi nismo politička već humanitarna organizacija osnovana sa ciljem odbrane od vanrednih situacija i pružanjem humanitarne pomoći. Stoga mi ne reagujemo na politička dešavanja, kao i na verbalne napade koji se stalno upućuju Centru. Trudimo se da kao međuvladina organizacija sarađujemo sa svima, pogotovu sa državnim strukturama, poput MUP-a i Sektora za vanredne situacije sa kojima ostvarujemo saradnju i na državnom i na lokalnom nivou. Nemamo nikakve probleme u Srbiji da radimo i sarađujemo, a trudimo se da budemo prisutni svuda koliko nam vreme dozvoljava. Trenutno naš najbitniji zadatak, koji ujedno i najprofesionalnije obavljamo, jesu obuke za vanredne situacije.
- Da li može da se napravi paralela Centra sa bazom Bonstil i da li postoje ideje da se Centar pretvori u neki vid baze od strateškog i vojnog značaja?
Vjačeslav Vlasenko
Što se tiče četvrtog pitanja citirao bih Predsednika Srbije Aleksandra Vučića: Kada su otvarali bazu Bonstil na teritoriji Srbije, odnosno na Kosovu i Metohiji tada niko nije tražio dozvolu za tako nešto. Zato je začuđujuće da sada neko može da napada Humanitarni centar, a sprovoditi bilo kakvu paralelu između Bonstila i Centra u Nišu nije logično. Bonstil je vojna baza čija je izgradnja trajala više od jedne godine, na čijoj teritoriji se nalaze vojnici KFOR-a i štab južne američke grupe NATO-a. Takođe, u bazi Bonstil imate helikoptere, tenkove i artiljeriju, a o broju stacioniranih ljudi u toj bazi Amerikanci ne žele da govore, najverovatnije ih ima više od hiljadu. Zato upoređivanje toga sa našim Centrom u Nišu u kome radi oko dvadesetak ljudi i gde su vrata uvek otvorena nije logično. Pored toga baza Bonstil nosi ime američkog vojnika, odnosno heroja iz Vijetnama, tom logikom i Centar u Nišu bi trebao da nosi ime srpskog ili ruskog heroja ali to ne bi bilo taktično.
- Da li je uloga Centra isključivo civilnog karaktera i da li bi se uloga Centra promenila ukoliko bi došlo do sukoba na ovim prostorima (ili u slučaju neke druge ozbiljnije političke destabilizacije)?
Viktor Guljevič
Centar je organizacija koja je isključivo civilnog karaktera. I u slučaju bilo kakvog vojnog konflikta u regionu Centar neće menjati svoj status i nastaviće da se bavi stvarima kojima se inače bavio.
- Da li je Srpsko-ruski humanitarni centar jedinstven primer u svetu, odnosno da li Rusija ima slične centre i u drugim delovima sveta?
Viktor Guljevič
Ovaj Centar nije jedinstveni primer u svetu, pored Srpsko-ruskog humanitarnog centra postoji i Rusko-jermenski humanitarni centar koji je počeo da se razvija, a takođe je dobijena i dozvola za razvijanje ovakvog centra u Saudijskoj Arabiji. Da li ih ima još za sada vam ne možemo reći, ali za sada su to ova tri postojeća centra.
Vjačeslav Vlasenko
Srpsko-ruski humanitarni centar je jednistven. Naravno da imamo slične centre i u Jermeniji, Saudijskoj Arabiji i Kubi, ali ono što čini ovaj Centar jedinstvenim jeste to što je sačinjen i iz srpskog i iz ruskog dela.
- Kakve pripreme i trening prolazi osoblje Centra?
Vjačeslav Vlasenko
Svi pripadnici Centra koji rade u njemu su visoko kvalifikovani ljudi koji dolaze i sa srpske i sa ruske strane. Želeo bih da izdvojim da ovde u Centru stalno radi grupa spasilaca koja se menja, a dolaze iz elitne jedinice ”Centro-spas”. To je inače elitna jedinica Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije. Ovde dolaze
stručnjaci najviše kategorije na rad na određeno vreme. Svaki od spasilaca koji je ovde angažovan može da radi u najrazličitijim pravcima, odnosno u najrazličitijim oblastima. Oni takođe mogu prolaziti i dodatne obuke i treninge zajedno sa pripadicima Sektora za vanredne situacije u skladu sa planom aktivnosti Sektora za vanredne situacije. Ovakvim angažovanjem oni povećavaju svoju kvalifikaciju, a istovremeno razmenjuju iskustva sa srpskim kolegama iz tih oblasti. I takav proces usavršavanja je maltene beskonačan.
- Šta biste poručili čitaocima Magazina ”Odbrana i Bezbednost” ?
Čitajte ovaj Magazin i razmišljajte na temu odbrane i bezbednosti.
