Civilna zaštita na lokalu- gde smo posle poplava 2014 godine?

Katastrofalne poplave su 2014. godine nesrećnim putem podigle svest stanovništva o elementarnim nepogodama, i jednom skrajnutom sistemu civilne zaštite. Prvi put posle mnogo godina najzad je opet počelo da se priča o prevenciji, smanjenju rizika od nepogoda, obuci stanovništva za vanredne situacije. Celokupno stanovništvo je svesno potrebe za povećanjem bezbednosne kulture. Kako bi bolje razumeli dokle smo stigli, pričali smo sa gospodinom Drndićem koji direktno sa terena i iz prakse može da nam da uvid kako napredujemo kao društvo u oblasti civilne zaštite i bezbednosne kulture.

1. Kako bi ste najprostije objasnili smanjenje rizika od nepogoda (DRR)? Kako funkcioniše smanjenje rizika od nepogoda u sistemu odbrane i sistemu bezbednosti Srbije?

Smanjenje rizika od nepogoda (DRR) je proces promene svesti koji dovodi do toga da se potreba ulaganja ljudskih resursa i sredstava u preventivne mere penje na listi prioriteta jedne društvene zajednice, sa ciljem da pojedinac bude sigurniji a društvo otpornije na posledice nastale usled elementarnih nepogoda.

Smanjenje rizika od nepogoda u našem sistemu funkcioniše prevaziđeno, nepraktično i nefunkcionalno, jednostavno rečeno kao iz prošlog veka. Pored nedostatka svesti za preventivnim merama, propise u ovoj, kao i u drugim oblastima i dalje ne prilagođavamo promenama u prirodi i okruženju već trenutnim političkim i drugim interesima ali i socijalnim potrebama društva.  Uporno se bavimo formom a ne suštinom.

2. Da li se rezilijentnost (otpornost) naših gradova na elementarne nepogode povećala od katastrofalnih poplava 2014 godine? Kakvo je stanje civilne zaštite u opštinama?

 

Otpornost naših gradova i opština na elementarne nepogode se suštinski nije promenila i neće se promeniti sve dok se našim propisima jasno i precizno ne utvrdi lična odgovornost pojedinca u sistemu odlučivanja na svim nivoima. Kod nas u ovom trenutku odgovornost postoji ali samo kao politička što je imajući u vidu političku kulturu i zrelost naše demokratije, ona na nivou dalekom od standarda EU kojoj toliko težimo. Naravno nakon tog prvog koraka, potrebno je napraviti i onaj drugi, karakterističan za demokratije u adolescenciji a to je da se odgovorni zaista i procesuiraju. Na žalost, kako smo od svega toga još dosta daleko, ono što sada znamo je šta sve može da nas zadesi i koliko bi bilo štete da nas zadesi najgori scenario.

 

Stanje civilne zaštite na lokalnom nivou je sjajno, ali samo na papiru. U stvarnom životu situacija ja jako loša, uz čast nekim izuzecima kao što je grad Kraljevo. Napominjem da i ovde ne postoji sistemsko rešenje već samo dobra volja grupe ljudi i dobrovoljaca koji vole svoj grad. Pored toga što veliki broj lokalnih samouprava nema ljudske kapacitete za obavljanje nekih svojih osnovnih funkcija, još veći broj za to nema ni sredstva. Nekada smo kao deo bivše države imali jedan od najboljih sistema zaštite i spasavanja za svoje vreme, znali smo dobro njime da upravljamo. Na žalost, bez ulaganja par decenija unazad sve propadne i jedino što ostaje je samo kolektivno sećanje koje sve više bledi.

 

3. Koliko će klimatske promene uticati na bezbednost građana Srbije?                                                 Klimatske promene će svakako uticati na bezbedan život građana, prvo u vidu posledica od elementarnih nepogoda nastalih od klimatskih promena a kako smo do sada zaključili, bez ulaganja u prevenciju posledice će biti veće. Sa druge strane, sve veće migracije ka Evropi su neminovne i to ne samo zbog ratova, već jednako ako ne i više zbog promena klime.

 

4. Da li smatrate da je neophodno podizanje svesti i edukacija gradjana i državnih službenika u većem obimu o bezb kulturi?

Smatram da je našim građanima i državnim službenicima potrebna ne samo edukacija o bezbednosnoj kulturi.

5. Šta još smatrate da je bitno kako bi Srbija napredovala u poboljšanju sistema civilne zaštite i smanjenju rizika od nepogoda?

 

Nije dovoljno naše propise u ovoj oblasti usaglasiti sa svetskim okvirima i EU standardima, već je ponoviću, neophodno da odgovornost postane lična a ne samo politička ili grupna što je u kaznenom smislu čini neupotrebljivom, odnosno suštinski neprimenljivom.

 6. Možete li nam nešto više reći o Stalnoj Konferenciji Gradova i opština, i njihovoj ulozi u povećanju bezbednosti građana?Da li je saradnja u regionu zadovoljavajuća u oblast civilne zaštite i smanjenja rizika od nepogoda?

SKGO kao asocijacija svih gradova i opština Srbije, sprovodeći svoje aktivnosti sa međunarodnim i domaćim partnerima, jača svest zaposlenih u lokalnim samoupravama, razmenjuje najbolju praksu u zemlji, regionu i Evropi, objedinjuje glas svih gradova i opština, bori se za poziciju JLS u državnom sistemu i suštinsku decentralizaciju. Cilj je jačanje ukupnih kapaciteta gradova i opština pa i bezbednosti građana lokalne zajednica.

Nemam većeg ličnog iskustva kada je u pitanju saradnja u regionu na lokalnom nivou.

7. Koliko je na Vas uticao rad u inostranstvu, i da li postoje neke dobre prakse koje ste preneli u svoj rad u Srbiji?

Boravak u inostranstvu u razvijenim zemljama potvrdio mi je da na žalost, ono sto nama jedino nedostaje je svest o pripadnosti jednoj društvenoj zajednici kao celini i potrebi njenog razvoja. Sve mi razumemo i sve mi znamo, nekada i bolje od najboljih ali na žalost nemamo viziju gde kao društvo želimo da budemo ni za 5 a kamoli za 10 ili 20 godina.

8. Šta bi ste poručili čitaocima magazina Odbrana i bezbednost?

Da bi naše sadašnje mlađe ali pre svega buduće generacije bile spremne kao one starije nekada, nije dovoljno samo prepoznati značaj ove teme, već je neophodno odmah započeti ozbiljnu borbu za otporniju zajednicu, za početak uvođenjem civilne zaštite i zaštite društva u naš obrazovni sistem, ma kako god to imenovali modernim jezikom.  Naš zajednički cilj ne bi smeo da bude građenje romansirane slike jednog uređenog društva, već njegovo stvaranje na osnovama vizije onoga što realno možemo i želimo da budemo, ali imajući pritom u vidu gde se zaista trenutno nalazimo. To je šansa za našu decu koju mi ne smemo propustiti. U suprotnom, naša deca će graditi tuđe sisteme.

*Stavovi izrečeni u tekstu su stavovi autora, a ne nužno organizacije iz koje dolazi