Porast nasilja među decom, vršnjačko nasilje, veliki broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti dece, noviji izazovi bezbednosti dece i nasilja na internetu su više puta uzdrmali javnost u prethodnom periodu. Rezultati istraživanja, koji je sproveo Istraživački centar za odbranu i bezbednost, su alarmantni, oni pokazuju da je polovina ispitanih učenika bilo nasilno, da veliki broj dece nema poverenje u policiju, ali i da su učenici distancirani prema vršnjacima drugih etničkih grupa. O tome da li škola i dalje vrši vaspitnu funkciju, kako Ministarstvo vrši prevenciju nasilja i osigurava bezbednost učenika, koliko su deca bezbedna u školskom okruženju pričali smo sa Ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenom Šarčevićem. Ministar je istakao veliku ulogu, pored škole, i roditelja koji ne smeju biti pasivni. Na kraju intervjua osvrnuli smo se na decu kao žrtve sajber nasilja i drugih oblika zloupotrebe interneta kao i na bezbednosnu kulturu dece.
- Kada je reč o školama, često zaboravimo da je škola vaspitno-obrazovna ustanova, a ne samo obrazovna. Koliko je bitna vaspitna funkcija škola i koliko je vaspitanje zastupljeno u programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja?
Vaspitna funkcija škole je jako bitna. Za mene je vaspitna uloga škole 51, a obrazovna 49 odsto. Ta funkcija škole prisutna je u svim školskim procesima, na svakom času i na svakom mestu. Deca se uče poštovanju prema starijima od ustajanja kada uđu u učionicu, uče se odnosu prema drugovima i prema vlastitim stvarima. Ali ako se sve to što škola radi ne uveže sa roditeljima, onda postaje skoro besmisleno.
- Tokom poslednjih godina imamo porast vršnjačkog nasilja u školama. Kakav je sistem preventivnog delovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja po pitanju vršnjačkog nasilja i da li smatrate da je Ministarstvo posvetilo dovoljno pažnje ovom problemu?
Ovo ministarstvo je vršnjačkom nasilju posvetilo izuzetnu pažnju. To je problem koji postoji godinama i nikada nije sagledan u pravom obimu, jer su ga mnoge škole prikrivale. Prvo što smo uradili je to da smo sve obavezali da prijave nasilje nadležnoj školskoj upravi i inspekciji. Nekoliko direktora je smenjeno zbog prikrivanja nasilja, što se pokazalo veoma efikasnim. Formirali smo međuministarski tim koji čini šest ministarstava, a potom smo saradnju sa jednim od njih i operacionalizovali kroz uputstvo. Naime, sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dogovorene su jasne procedure kada se i na koji način u problematiku uključuju centri za socijalni rad. Pojačali smo SOS liniju, koja je aktivna svakog nastavnog dana i koju mogu pozvati i roditelji i učenici. Svakoj prijavi se pristupa odmah i veoma temeljno. Nakon uvođenja ovih mera podaci pokazuju da je došlo do značajnog smanjenja nasilja.
- U istraživanju koje je sproveo Istraživački centar za odbranu i bezbednost, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rezultati su pokazali da je više od polovine učenika izjavilo da je bilo nasilno, a 13% je izjavilo da podržava delovanje terorista. Da li Vas ovi podaci zabrinjavaju?
Ti podaci su zabrinjavajući za celo društvo, škola ima svoju odgovornost, ali najveća odgovornost je ipak na roditeljima. Roditelji ne smeju biti pasivni, moraju znati sa kim se deca druže, šta rade u slobodno vreme, da li možda igraju nasilne igrice koje mogu imati negativne posledice po njih i njihovo ponašanje, da se ukoliko nešto posumnjaju obrate školi koja je dužna da im pruži stručnu pomoć.
- Pored bezbednosti dece u školama, često se u medijima provlači pitanje i bezbednosti dece u školskom okruženju. Bilo je primera da su dileri narkoticima vrbovali decu u blizini škola. Kako bi ste ocenili bezbednost dece u školskom okruženju?
I u tom kontekstu smo pooštrili mere kažnjavanja. Ukoliko se dokaže da učenik, govorimo o srednjoškolcima, sarađuje sa dilerima droge, on se udaljava iz škole. Jako je važno da imamo dobru saradnju sa policijom.
- Sajber nasilje, i drugi oblici zloupotrebe interneta su u svakodnevnom porastu, a sve više dece postaje žrtva ovakvog oblika nasilja. Da li se radi na povećanju svesti dece i roditelja o tome kako da prepoznaju i spreče pretnje ovog tipa?
Postoje mnoge obuke i materijali namenjeni učenicima i roditeljima u cilju bezbedne upotrebe interneta. Kada je u pitanju korišćenje školske internet veze, sadržaj kome učenici mogu pristupiti u potpunosti je bezbedan. Sa mobilnim operaterima smo dogovorili uvođenje besplatnih aplikacija pomoću kojih roditelji mogu da imaju uvid u ono što deca rade na internetu. Takođe, sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija već tri godine sprovodimo kampanju IT karavan za učenike, roditelje i nastavnike, upravo sa ciljem da ih podstaknemo da pametno i bezbedno koriste nove tehnologije i internet.
- Da li smatrate da bi uvođenje bezbednosne kulture kao deo izbornih predmeta u školama, doprinelo povećanju bezbednosti države i dece?
Naš koncept rada nisu novi predmeti, ni izborni ni obavezni, jer ih ima dovoljno. Sve ono što bi se sa stanovišta bezbednosti govorilo sadržano je u nekim drugih predmetima, a najvažniji su čas odeljenske zajednice i građansko vaspitanje, ali i niz drugih predmeta, kao što su fizičko i zdravstveno. Međupredmetne kompetencije su dovoljne da se povezivanjem sadržaja dođe do višeg nivoa znanja i o bezbednosnoj kulturu.
- Šta smatrate najvećim uspehom od kada ste preuzeli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja?
Najveći uspeh je to što se postepeno uvodi red u obrazovni sistem, zatim digitalizacija sistema, uvođenje preduzetništva, podizanje kvaliteta rada na svim nivoima.
- Šta bi ste poručili čitaocima magazina ,,Odbrana i Bezbednost’’?
Da nastave da šire svoju misiju.
Foto izvori- Ministarstvo prosvete, naučnog i tehnološkog razvoja,Novosti.rs
Intervjuisao- Miloš Tišma
