Ubistvom zapovednika paravojnih proiranskih snaga u Iraku generala Kasema Sulejmanija odnosi između SAD i Irana postali su još komplikovaniji. Da li ovo ubistvo može značiti početak sukoba većih razmera?
Bez konsultacija sa svojim zapadnim saveznicima i bez dozvole Kongresa administracija Donalda Trampa izvela je napad dronom u kome je poginuo iranski general Kasem Sulejmani koji se smatrao za jednog od najmoćnijih ljudi u Iraku. Pre ovog napada dronom prethodile su višednevne demonstracije iračana čija je meta bila američka ambasada. Postoje indicije da su ove demonstracije delom finansirane i podržane od strane Irana pa se ovaj atentat smatra kao odmazda SAD prema Iranu.
Napad je izveden dronom „MQ-9 Reaper“ koji je poslat iz američke vojne baze u Kataru. Vredan je 64 miliona dolara i može da dostigne brzinu od neverovatnih 370km/h. Smatra se da je skoro nečujan pa ga je tako vrlo teško uočiti pre napada. Ovim dronom upravlja dvočlana posada koja može biti udaljena stotina kilometara od mesta napada a koristi rakete tipa „Hellfire R9X Ninja“ koje se smatraju za jedan od najefikasnijih tipova raketa za dronove.
Tramp je za ovaj napad koristio jedan od najmodernijih dronova koji postoje i time pokušao da pokaže koliku vojnu i tehnološku snagu poseduju SAD u odnosu na svoje protivnike. Vozilo generala Sulejmanija je potpuno uništeno, a smatra se da je pored njega poginulo još 10 ljudi.
General Kasem Sulejmani bio je vođa Iranske revolucionarne garde koja je predstavljala najjaču paravojnu formaciju u Iraku. Sulejmani je u Iranu bio smatran nacionalnim herojem dok su ga SAD u aprilu prošle godine proglasili teroristom. SAD ga terete za veliki broj terorističkih napada širom sveta u kojima je poginulo preko 600 članova američkih vojnih snaga. Sredinom prošle godine Sulejmani je izjavio da je Iranska revolucionarna garda uspela da proširi iranski politički uticaj preko Iraka i Sriije sve do Libana. Paravojne formacije generala Sulejmanija aktivno su pomagale šiitsku organizaciju Hezbolah koja je danas bitan politički element u Libanu i Siriji.
Sada se čeka odgovor Irana koji je već najavio osvetu svog heroja, postoje informacije da Iran ima spisak meta među kojima su američke baze u regionu ali i američki zvaničnici koji rade kao diplomatski predstavnici. Postoje mogućnost da će ovo ubistvo započeti ozbiljniji sukob ali i dalje ne treba očekivati otvoren rat SAD i Irana. Treba uzeti u obzir da se bliže izbori u SAD tako da se ovaj napad može podvesti i kao deo rane političke kampanje Trampove administracije. Politička ubistva generala Sulejmanija i ranije Abubakra al Bagdadija mogu se uporediti sa ubistvom Osame Bin Ladena kojeg je likvidirala administracija Baraka Obame takođe u godini izbora. Na taj način Barak Obama je pokazao da vlada spoljopolitičkim situacijama i dobio pozamašan broj političkih poena pa je vrlo moguće da Tramp sada pokušava sličnu stvar iako nije sigurno da li će se on uopšte kandidovati. Sa druge strane Iran se isprofilisao kao glavna politička snaga na Bliskom istoku i predstavlja zalogaj koji će SAD vrlo teško progutati pa je jasno da Tramp preduzima vrlo rizične korake koji mogu dovesti do kraja njegove administracije. Treba očekivati da će SAD preko svojih saveznika Izraela i Saudijske Arabije pokušati da što više oslabi Iran pa da ga, tek onda, snažnije napadne i tako pokuša da povrati kontrolu nad bitnim geostrateškim položajima kao što su Ormuz i Persijski zaliv koje danas u velikoj meri kontroliše Iran. Treba očekivati odmazdu za ubistvo generala Sulejmanija i to Tramp zna. Iran je na potezu.
Autor: P. Milošević
