ŠTA ĆEMO SA MIGRANTIMA?

Novi talas migranata krenuo je iz Turske ka Evropi i preti da ponovo prouzrokuje probleme slične onima iz 2015. godine

Turski ministar spoljnih poslova Sulejman Sojlu na svom tviter nalogu objavio je da je više od 36 000 migranata napustilo Tursku i da preko grčke granice pokušava da se domogne tla Evropske unije.  Sa druge strane, zvaničnici Evropske unije svim sredstvima podržavaju napore Grčke da zaustavi migrante i ne dozovli im da uđu na njenu teritoriju. Izvesno je da se Balkansko poluostrvo nalazi na putu migranata ka EU ali ono definitivno nije njihovo krajnje odredište, međutim problem migranata takođe se može preneti i na države koje predstavljaju samo deo puta migranata ka sigurnoj budućnosti ukoliko je ona za njih uopšte moguća.

Ako se prisetimo 2015. godine i velike migrantske krize lako se može primetiti da ima sličnosti sa današnjom situacijom. Prema nekim izvorima više miliona migranata nalazi se u Turskoj pa će sad, pošto im je Erdogan otvorio vrata ka boljem životu, sigurno iskoristiti priliku koja im se pruža. Te 2015. godine veliki broj migranata je u talasima krenuo ka EU i napravio kolaps u državama EU ali i državama  kroz koje su migranti prolazili, pogotovo posle zatvaranja granica određenih država kao što je bio slučaj sa Mađarskom. Setimo se Beograda koji je bio preplavljen nesrećnim migrantima koji nisu mogli produžiti dalje jer su granice EU za njih bile zatvorene iako su neke njene članice  itekako odgovorne za haos u kojima su se našle države iz kojih migranti dolaze. Migranti koji su se zadržavali duže u određenim državama poput Srbije, Hrvatske ili Grčke konstantno su prouzrokovali opravdane ali i neopravdane probleme. Države u kojima su migranti boravili su obezbeđivali smeštaj, hranu i odeću neplaniranim gostima i tako još više opterećivali svoje veoma klimave budžete. Poseban problem u vezi sa migrantskim talasima jeste povećan stepen ksenofobije na ulicama kao i strah od pridošlih migranata. Države su morale angažovati više ljudi ako bi kontrolisale svoje granice, taj problem je bio izraženiji u BiH i Hrvatskoj jer imaju probleme sa ljudstvom u svojim redovima.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da treba imati strpljenja ali ne i gubiti vreme. On je naglasio važnost dobre komunikacije i koordinacije sa državama iz regiona kako bi se izbegao problem iz 2015. godine. Takođe podvukao je proveru kapaciteta pružanja azila i spremnost države i njenih organa da se u skladu sa tim kapacitetima i ponašaju. Ipak, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima Azila ocenjuje da će migrantska kriza po balkanske države biti blaža neko pre nekoliko godina jer sada države znaju šta mogu očekivati pa je logično da će se bolje pripremiti.

Za sada najveći pritisak trpi Grčka koja je prva na udaru novog talasa migranata za koji se smatra da će se sigurno preliti i na još neke balkanske države samo je pitanje u kojoj meri. Pred tim državama ponovo će se pojaviti moralna dilema da li pomoći nepoznatim ljudima u velikoj nevolji ili nastojati zaštititi svoje granice i teritoriju u što većoj meri. Na odnos države prema migrantima mogu uticati i elementi kao što su stav javnog mnjenja ili parlamentarni izbori pa je budućnost migranata na Balkanu i više  nego neizvesna. Sa druge strane Evropska unija ponovo koristi Balkan kao sopstveni zid ili filter koji bi trebao obuzdati i umanjiti talas migranata iako bi pojedine države EU, uz SAD i Veliku Britaniju trebale pružiti utočište i bolji život ovim ljudima srazmerno sa paklom koji su svojom imperijalističkom spoljnom politikom prouzrokovali na Bliskom istoku.

 

Srbija je potpisnik Fronteks sporazuma koji omogućava dublju koordinaciju i saradnju između naše države i EU kada je u pitanju kontrola granica i rad obalske straže pa je sigurno da naši evropski partneri imaju određena očekivanja od nas kada je u pitanju ovaj problem ali takođe i naša država mora računati na pomoć iz EU. Srbija je kroz sve ove godine priliva migranata u Evropu bila izuzetno tolerantna prema njima i pružala konkretnu pomoć, međutim to ne znači da će tako biti i u budućnosti jer migranti koliko god nedužni bili za svoj problem predstavljaju opterećenje državama pružaocima azila.

Da zaključimo, treba nadalje obrazovati stanovništvo u pravcu tolerancije i prihvatanja razlika kako bi se migranti što lakše integrisali u društvo bilo da je to privremeno ili trajno. Srbija će ponovo pružiti pomoć migrantima ali u kolikoj meri će to biti ne zavisi samo od nas nego i od širih socijalnih i političkih okolnosti koje če uslediti u narednom periodu. Odnos Srbije prema migrantima neće zavisiti samo od državnog rukovodstva i stanovništva  već i od odnosa Evropske Unije prema našoj državi kada je u pitanju ovaj problem.

Piše: Petar Milošević