Ovo je deo intervjua objavljenog 2019. u majskom izdanju štampanog izdanja Odbrana i bezbednost
Prenesite moje najlepše želje srpskom narodu
Terorističke organizacije, prvenstveno Al-Kaida i ISIS, za glavni cilj imaju kontrolu šiitskih arapskih zemalja. Njihov glavni neprijatelj nisu Evropa i hrišćanstvo nego arapski režimi kaže libanski general Khalil Helou za Odbranu i bezbednost. Sa generalom Helouom razgovarali smo o iskustvima koje nosi iz borbi protiv terorista na Bliskom istoku, ali i o trenutnoj situaciji u svetu i Srbiji.
Vi ste se stalno suočavali sa terorističkim grupama kao što je Fatah Al Islam, izdanak Al Kaide i drugim terorističkim grupama. Sada se Evropa i Srbija plaše ekstremista i terorista koji su mogli da iskoriste migracijske talase za ulazak u Evropu. Kako ste se nosili sa teroristima, njihovim postupcima i da li i dalje predstavljaju pretnju? Da li su talasi migracije pretnja Srbiji i Evropi?
U Libanu obaveštajne službe uspešno vrše prevenciju terorističkih aktivnosti, pomoću infiltracije i sakupljanja informacija. Danas nismo sigurni kako teroristi prenose novac ali to sigurno ne rade preko bankovnih računa, jer se oni kontrolišu. Libanske vlasti vrše preventivnu aktivnost i hapšenjima. Ako uporedimo broj terorističkih napada koji su se desili u Libanu sa brojem napada u drugim državama poput Turske, Sirije, Saudijske Arabije ili Iraka, onda vidimo da su rezultati preventivnih akcija libanskih vlasti zaista veliki uspeh. Još jedan faktor koji je izuzetno bitan u ovoj borbi je to što libansko-sunitsko stanovništvo ne podržava ove terorističke grupe, iako su te grupe sunitske. To je veoma korisno za sakupljanje informacija o njima, jer kada teroristi pokušaju da regrutuju nekog mladog čoveka, komšiluk ili čak roditelji to odmah prijave vlastima. Migracija izbeglica u Srbiju i Evropu može biti put kojim bi se neki teroristi ubacili u populaciju ovih zemalja, ali tu za vas postoji dilema kada treba da se pobrinete za ljude koji beže iz Sirije ili Iraka, zato što ne možete prema svima njima postupati kao da su teroristi, jer većina njih to nije. Ovde vam je potreban rad obaveštajnih službi koje će se služiti infiltracijom i saradnjom sa ostalim obaveštajnim službama. Ali morate imati u vidu da ima 12 miliona izbeglica iz Sirije, četiri ili pet miliona iz Iraka i isto toliko iz Jemena, to su ljudi koji su beskućnici i čije generacije nisu išle u školu, oni nemaju ništa da izgube. Vrlo je lako regrutovati ljude koji su očajni i pretvoriti ih u teroriste, zato je bitan taj humanitarni deo, u cilju da pruži ovim ljudima šansu za normalan život, da budu normalni ljudi, a da ne budu fascinirani ekstremističkim idejama. Takođe, već bogati ljudi dobro obrazovani koji su prihvatili ekstremističke ideje, mogu postati teroristi. Ovo je najopasnija vrsta terorista sa kojom možete da se susretnete. Otkrivanje terorista među izbeglicama je lak zadatak, ali ljude koji žive, na primer, u Francuskoj ili Velikoj Britaniji i koji su zaposleni i integrisani u zajednicu mnogo je teže otkriti. O situaciji u Srbiji nisam kompetentan da govorim ili delim savete, ali mislim da zbog vašeg iskustva iz nekoliko ratova, koji su se odigrali na prostorima Bosne i Kosova, imate dovoljno podataka da znate šta da radite.
Možete li nam reći nešto više o situaciji u Libanu danas, da li je proces pomirenja počeo davati rezultate nakon mnogih sukoba sa kojima se Liban suočio. Da li je hrišćanska manjina na Bliskom istoku suočena sa izumiranjem?
Daću vam jedan zaključni pogled na Bliski istok. Ovaj region je nešto poput fudbalskog igrališta, hoću da napravim paralelu sa sportom jer smo okruženi sa pet velikih sila. Prva je Turska, koja ima 80 miliona ljudi i veoma jaku ekonomiju, potom Iran, koji takođe ima 80 miliona ljudi, izvoznica je nafte i gasa i zemlja sa imperijalističkom doktrinom. Potom imamo Egipat, koji ima 90 miliona ljudi i najsnažniju vojsku u arapskom svetu. Sledeća sila je Saudijska Arabija, koja ima jaku ekonomiju i modernu vojsku sa velikim ratnim iskustvom iz Jemena. Vojni budžet Saudijske Arabije je oko 70 milijardi dolara godišnje i to je treći najveći vojni budžet na svetu odmah iza SAD i Kine. Saudijska Arabija ima ogoman vojni budžet u cilju da izgradi jaku armiju i bitan je igrač kada su u pitanju teritorije Libana, Sirije i Iraka. Poslednja sila u ovom regionu je Izrael, koji ima vojni budžet oko 18 milijardi dolara. Ako pogledamo teritorije Sirije, Iraka i Libana, videćemo da tu žive hrišćani, suniti, šiiti i ismaili. Unutar sunitske populacije ima mnogo različitosti, iako dele istu veru. U zemljama poput Sirije, Libana i Iraka, centralna vlada osnovana je posle Prvog svetskog rata od strane evropskih sila, prvenstveno Francuske i Velike Britanije, pa su ove države sa sobom donele i njihov model snažne centralne vlasti koja kontroliše zemlju. Kada centralna vlast izgubi kontrolu nad zemljom, proizvodi se nestabilnost i u regionu. Sasvim je normalno da se okolne zemlje umešaju kako bi sprečile da se ta nestabilnost prenese na njihovu teritoriju. Trenutno se vodi Hladni rat između Saudijske Arabije i Turske ko će imati jači uticaj na sunite iz Sirije i Iraka. Svi ovi sukobi manifestuju se na Siriju i Irak jer imaju slabu centralnu vlast. Libanska centralna vlast nije slaba ali je pod kontrolom Irana, pa se tako u Libanu vode bitke između iranske i arapske sfere uticaja. Iran koristi Liban kao bazu za svoja dejstvovanja u Jemenu, pa je tako normalno da Saudijska Arabija bude agresivna na jemenskoj teritoriji. Naš interes je da budemo ujedinjeni i da pokušamo da budemo neutralni u sukobima, što je izuzetno teško. Mislim da organizacija Hezbolah jednog dana treba da preda svoje oružje libanskoj vojsci, jer centralna vlast ne može da deli svoj suverenitet sa drugim suverenitetom. Hezbolah kontroliše neke delove Libana, ima uticaj na libansku vladu i libanski parlament i skoro da ima i političku kontrolu.Danas u Libanu praktično ne postoje manje terorističke organizacije, ali one postoje u Alžiru, Libiji i Somaliji i odane su većim organizacijama kao što su Al-Kaida ili ISIS. Mišljenja sam da terorističke organizacije nikad neće upravljati nekom sunitskom ili šiitskom državom. Ako pogledamo ono što se desilo u Siriji, Islamska država proglašena je 2013. ili 2014. godine, a već 2016. godine ona praktično više nije postojala i neće postojati ponovo jer su se Amerikanci, Rusi, Saudijci, Izraelci, Egipćani, uprkos svim svojim različitostima, dogovorili da unište Islamsku državu i Al-Kaidu kako se ona ne bi mogla manifestovati bilo gde u svetu. Borba protiv njih mora se voditi pomoću rada obaveštajnih službi, vojske, socijalne i kulturne integracije. Što više obrazujemo ove ljude i pomažemo im da budu bogatiji, biće manje fascinirani ekstremističkim doktrinama.
Problem hrišćana u Libanu je taj što su razjedinjeni, neki su proiranski orijentisani, a neki prosaudijski. Ubeđen sam da je najbolje rešenje da pokušamo da stavimo Liban van svih sukoba koji se događaju na Bliskom istoku. Hezbolah, koji se raspoređuje južno od Itanija pokušava da iskopa tunele iz Libana koji vode u Izrael. Hezbolah krši rezoluciju i time što poseduje naoružane patrole ili prima razne iračke vođe i iračke milicije u juznom Libanu. Libanska vlada je neodlučna, sa jedne strane podržava iransku opciju u regionu, dok sa druge strane kuca na vrata u Vašingtonu. Ne možemo biti neutralni a podržavati Iran, ne možemo podržavati Iran a kucati na američka vrata kako bismo dobili vojnu, ekonomsku, političku ili diplomatsku podršku. Najbolje rešenje za hrišćane u Libanu i na Bliskom istoku jeste da budu politički aktivni i da njihove ideje budu prihvaćene kroz ustav. Odvajanje delova države u Siriji i Iraku nikako ne bi bilo rešenje. Možda bi nekakav vid federalne države bio rešenje ali to je upitno. Ta ideja mora da bude smišljena ozbiljno jer postoji više modela federalnih država. Federalna država ne sme biti bazirana na verskoj osnovi jer bi to bilo seme budućih sukoba.
Kako doživljavate geopolitičku situaciju u svetu? Možemo li očekivati nove sukobe ili postoji način postizanja održivog mira?
Najjače svetske sile danas su SAD, Kina i Rusija. Svetska pažnja nije više usmerena na zapadnu hemisferu već na Pacifik. Na Pacifički okean danas izlaze glavne ekonomske sile kao što su SAD, Kina, Japan, kao i ekonomske sile u nastajanju poput Južne Koreje, Meksika i Australije. Danas se tri petine svetske trgovine odvija preko Pacifika, a samo dve petine preko Atlantika. Zbog toga se Kina, SAD i Rusija danas koncentrišu na Pacifik. Kina se razvija veoma brzo, razvijaju nova oružja, novi tip raketa koje nisu balističke, hipersonična jedriličarska vozila koje poseduju rakete koje mogu ići u atmosferu i gađati mete bilo gde u svetu vrlo brzo. Kinezi su šest puta uspešno testirali ovo oružje i mogu da ugroze američke nosače aviona. Amerikanci ove nove rakete smatraju veoma opasnim i razvijaju sopstvena hipersonična jedriličarska vozila i načine kako da se odbrane od ovog kineskog oružja. Rusi takođe razvijaju ovo oružje, a postoje i nove vrste naoružanja kada je u pitanju rat u sajber prostoru. Ova nova politička realnost je mnogo drugačija od one posle pada Berlinskog zida. Tada su SAD bila jedinstvena supersila u svetu, danas imamo i Kinu i Rusiju koje su supersile u nastajanju. Rusija se koncentriše na istočnu i centralnu Evropu, Kina se koncentriše na Južno kinesko more i na to kako da parira američkoj mornarici u moreuzu Malake. Geopolitička situacija u svetu je najbitnija briga u Vašingtonu, kao i kako sprečiti Kinu da razvije jaku mornaricu koju će rasporediti po Pacifiku, što je razlog zašto SAD urgira kod Japana i Južne Koreje, Tajlanda, Filipina i Australije da budu posvećeniji svojim mornaričkim misijama na Pacifiku. Sa druge strane, Kina koristi mala ostrva kao aerodromske i obaveštajne baze, jer ne razvijaju brzo nosače aviona. Svet se menja. Imamo novu silu u nastajanju u centralnoj Evropi, to je Poljska, kao i Tursku koja pokušava da dominira Bliskim istokom. Tokom Hladnog rata SAD i SSSR su kontrolisali sve. Samo dogovor između Moskve i Vašingtona bi bio dovoljan da se spreči svaki veći konflikt u svetu, ali danas je drugačija situacija. Ima dosta manjih sukoba,sukoba manjeg inteziteta. Ne vidim mogućnost za veliki rat između Vašingtona i Moskve, nije se desio ranije – neće ni sad. Ne vidim mogućnost ni za veliki rat između Kine i SAD, tu čak postoji velika trgovinska saradnja. Danas je svet u nestabilnosti, a ta nestabilnost utiče na Bliski istok, kao i na centralnu i istočnu Evropu.
Šta mislite o geopolitičkoj situaciji u Srbiji i o problemu Kosova?
Znam da se bivša Jugoslavija raspala na više delova pre 20 godina i da NATO i UN nisu sprečili etničko čišćenje Srba na Kosovu, što je prouzrokovalo njihov odlazak sa te teritorije. Kada je u pitanju rešenje ovog problema, mogu da vam kažem da je pred vama dug put, imate istu situaciju kao i mi u Libanu i na Bliskom istoku. Stvari se neće smiriti, potrebno je raditi na lokalnom dijalogu. Ujedinjene nacije treba da budu uključene, iako iskustva sa njima nisu bila pozitivna. Rusija treba da bude uključena jer ima uticaj na Balkan, kao i Turska, SAD i Evropa. Sve ove nabrojane sile su u međusobnim sukobima. Rusija i SAD su u sukobu u Ukrajni i na Baltiku, SAD i Turska nisu u dobrim odnosima zbog nezadovoljstva Vašingtona ispunjavanjem svojih obaveza u NATO od strane Turske, pa mislim da je najbolje rešenje u ovom trenutku čuvati stabilnost i čekati povoljniju geopolitičku situaciju kako bi svetske sile počele zajednički da rade na rešenju za problem Kosova.
