Za samo nekoliko decenija Iran je postao ubedljivo najjači protivnik sa kojim su se SAD susrele u svojoj avanturi na Bliskom istoku i tako dao potpuno novu dimenziju sukoba u koji su uvučene države ovog regiona
Dok su SAD ratovale u Iraku, Avganistanu, a kasnije u Siriji, Iran je uspeo to vreme da iskoristi kako bi politički, ekonomski i vojno ojačao i postavio sebe u povoljniju poziciju za buduće političke igre na Bliskom Istoku. Posle Iračko-Iranskog sukoba Iran je uspeo da se izoluje i izbegne neke veće političke i vojne sukobe kako bi dovoljno ojačao i postao pa možda i najjači politički činilac na Bliskom Istoku danas. Takođe Iran sebe vidi kao naslednika Persijskog carstva što govori da ova islamska republika ima nameru da u potpunosti zavlada regionom Bliskog istoka baš kako je Persijsko carstvo to uradilo nekoliko nekoliko vekova pre Hrista.
ORMUZ, NAFTA I EKONOMSKA NADMOĆ
Iran je u proteklih dvadesetak godina uspeo iskoristiti svoj ekonomski i industrijski potencijal, pa su tako postali veoma bitni proizvođači gasa, nafte i transporteri istih ruda. Što je još bitnije uspeli su da zaštite svoje ekonomske izvore i steknu bitne geopolitičke položaje koji im pomažu da sebi lansiraju put ka vodećoj regionalnoj sili. Ormuski moreuz ili skraćeno Ormuz predstavlja prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom. Ormuz predstavlja jedan od najbitnijih ne samo regionalnih već i svetskih geopolitičkih položaja zbog činjenice da se kroz njega transportuje 20 do 40 procenata svetske količine nafte i čak 90 procenata nafte iz Persijskog zaliva, pa tako vojsci koja ga kontroliše donosi ogroman benefit u svetskoj trgovinskoj razmeni i međunarodnim odnosima. Koliko je Ormuz bitan pokazuju i ocene svetskih ekonomista da bi nestabilnosti i sukobi u ovom moreuzu veoma jako uticali na cenu svetske nafte i time možda čak i prouzrokovali svetsku naftnu krizu. Iran u velikoj meri kontroliše saobraćaj u ovom prolazu na legalne ili ilegalne načine i to mu donosi mnoštvo dobrih ekonomskih aranžmana pa tako iz godine u godinu povećava svoju ekonomsku moć. Ormuz takođe predstavlja put nafte i druge robe ka Indiji, Kini i Indoneziji pa Iran na taj način utiče na međunarodnu trgovinu i međunarodne političke odnose što jeste jedna od odlika svetskih sila.
MEKA MOĆ I PARAVOJNE FORMACIJE
Kada je u pitanju politički uticaj u regionu može se reći da je Iran naučio mnoge lekcije u prošlom veku i da sad primenjuje to znanje i uvećava svoj politički uticaj u regionu Bliskog istoka ali i na svetskoj sceni. Takođe treba primetiti da je ove lekcije iz političke moći Iran ponajviše učio od najboljeg tj. od SAD. Kroz XX vek Iran je imao mnogo problema sa spoljašnim političkim uicajem pogotovo sa mekom moći SAD koje su uspevale nametati svoju volju i svoje vlade u skoro svim državama Bliskog Istoka pa tako i u Iranu ne bi li zadovoljili svoje imperijalističke interese. Iran ne samo da se uspešno brani od uticaja zapada u svom dvorištu već uspeva vršiti veoma jak politički uticaj u regionu i tako pokazujući da njegova meka moć nadmašuje onu koju ima Saudijska Arabija ili Izrael. Još jedan važan parametar iranske moći jeste veliki broj paravojnih formacije koje služe direktno iranskom režimu koji preko njih indirektno ali efikasno utiče na dešavanja u Siriji, Libanu, Iraku ili Jemenu. Najpoznatija od tih paravojnih formacija jeste organizacija Hezbolah koja predstavlja šiitsku vojsku odanu Iranu koja vrši uticaj na vlade u Siriji i Libanu i predstavlja stalnu opasnost za izraelske granice. Koliko je Hezbolah moćan pokazuje i činjenica da na teritoriji Libana imaju više vojnika nego redovna libanska vojska. Iran takođe finansira plemenske paravojne formacije u Jemenu koji konstantno napadaju saudijske vojne i naftne položaje i tako stvaraju Saudijskoj Arabiji probleme u svom dvorištu i ometeju ih da se pozabave širim problemima na Bliskom Istoku.
PROPAGANDNI RAT
Još jedna stvar koju su Iranci naučili od Amerikanaca jeste kako da vode propagandni rat. To je polje na kojem su mnoge države izgubile borbu sa SAD, međutim Iran koristi upravo američke strategije i taktike protiv njih. Iran svoju medijsku propagandu ne usmerava samo na svoju teritoriju već i na sve okolne države bliskog istoka. Baš kako su SAD satanizovale Sadama Huseina Iran sada satanizuje spoljnu politiku SAD i njihove zvaničnike. Iranci konstantno ponavljaju mantru da se oni nalaze u odbrambenom položaju u odnosu na sile zla koje dolaze sa Zapada. Iran je preko svoje propagandne mašine sebe proglasio zaštitnikom svih šiitskih plemena pa tako sve više dobija podršku od pripadnika ovih grupacija. Okupljanje oko šiitske zastave i jeste jedan od ciljeva iranskog režima kako bi se njihove akcije u javnosti okarakterisale kao legalne dok bi akcije zapada na čelu sa SAD bile proglašene za napad na iranski i šiitski narod, što nije daleko od istine.
U Iranu više od 60 posto populacije pripada persijskoj etničkoj grupi, dok više od 80 procenata govori persijski jezik. Nesumnjivo, u narodu Irana ključa persijska krv koja itekako ima hegemonističku karakteristiku pa je tako očigledno da Iran želi da izraste u svetsku supersilu baš kao što je Persija nekad bila. Ipak treba videti koliko visoko Iran može da se popne u narednom periodu. Njihov let će zavisiti i od odnosa sa Rusijom, Kinom, Indijom i Pakistanom kao i od dalje sudbine iranskog nuklearnog programa. U multipolarnom svetu Iran će morati da se uhvati u koštac sa mnogo više država kako bi izrasli u svetsku silu, ipak čini se da su za sada na dobrom putu.
Piše: Petar Milošević
