DA LI VOJNICI TREBAJU DA KORISTE PAMETNE TELEFONE?

Danas skoro svako ima pametni telefon sa velikim brojem alata koji se mogu lako zloupotrebiti. U Srpskoj Vojsci danas je delom ograničena upotreba pametnih mobilnih telefona, a da li to treba zabraniti kao u nekim zemljama zbog novih hibrdnih pretnji?

Svakog minuta svakog dana muškarce i žene u uniformi napada oružje koje preti njima, vojsci i čitavoj zemlji, a za to se koriste pamenti telefoni koji veliki broj pripadnika Vojske Srbije poseduje. Nivoi edukacije o bezbednoj upotrebi pametnih mobilnih telefona oficira, podoficira, vojnika i vojnih službenika variraju i zavise i od položaja na kojem se nalaze. Problematično je to što svaki pametni telefon ima kameru, mikrofon, žiroskop, globalne pozicione sisteme, memorijska skladišta i drugo, koje se u kombinaciji sa sajber napadima, nesmotrenim korišćenjem društvenih mreža i socijalnog inženjeringa mogu dovesti do katastrofe, koje nekada neće ni biti odmah primećena. Pored toga hibridne pretnje se mogu naći na svakom koraku, a bombardovanje dezinformacijama pripadnike oružanih snaga može dovesti do promene njihovog ponašanja i neposlušnosti.

Kada pogledamo dve svetske sile Rusku federaciju i SAD, možemo videti različit pristup u kontrolisanju pripadnika oružanih snaga po pitanju upotrebe pametnih mobilnih telefona. Rusko Ministarstvo odbrane je tako od 2018. uvelo mogućnost zabrane korišćenja mobilnih telefona od strane starešina, uz otkrivanja liste telefona koji su mogući za korišćenje. Sa druge strane Ministarstvo odbrane SAD je naručilo pametne mobilne telefone za svoje pripadnike, koji imaju određene mogućnosti ali i zabrane, kao i posebne bezbednosne atribute, ali se digitalna pismenost i dalje navodi kao problem u vojsci.

Tokom poslednjih nekoliko godina, dezinformacije i namerno širenje dezinformacija, podstaknuti kako stranim, tako i domaćim izvorima, umnožavale su se na društvenim mrežama. Tako pametni telefoni uz pomoć moćnih algoritama nisu oblikovali samo ono što ljudi čitaju i u šta veruju, već i kako se ponašaju. Ova „oružana upotreba društvenih medija“ stvorila je strahovit izazov u ​​gotovo svim oblastima politike, od pomaganja teroristima i ekstremistima do pogrešnog izveštavanja i izvršavanja naređenja…

Takođe u Srbiji se ponovo razmišlja o uvođenju vojnog roka, a nove generacije su i previše vezane za pametne urađaje i društvene mreže. Mnogo toga se promenilo od 2011. godine, a pametni uređaji zahtevaju promene u sistemu odbrane, od obrazovanja i tehnologije do politika i pravilnika.

U uslovima u kojima radi naša vojska zabrana korišćenja pametnih mobilnih telefona ne bi dala veliki efekat zbog teškog kontrolisanja pripadnika sistema odbrane u nižim nivoima komandovanja, dok ova zabrana svakako treba da nastavi da postoji za više rangirane pripdanike vojske. Bolje rešenje je svakako edukacija i politike bezbednosti informacija. Potencijalno najbolje rešenje jeste svakako pravljenje posebnog pametnog mobilnog telefona za Vojsku Srbije, koju bi po mogućstvu mogla da uradi neka domaća kompanija pa bi koristi po zemlju bila dvostruka i kroz dodatnog ulaganja u privredu.

Ministarsvo odbrane je do sada imalo sreće da ne bude na meti sajber napada ali sa trendom povećanja globalnog sajber kriminala se svakako mogu naći kao meta. Nakon pandemije koronavirusa doći će i do novih hibridnih pretnji, zato  se svakodnevno mora raditi na povećanju otpornosti na pretnje i smanjenje ranjivosti sistema odbrane i bezbednosti.

Miloš Tišma

More Stories
REČ UREDNIKA:PROTEST KAO TEST