STEGE ORGANIZOVANOG КRIMINALA

Region kojem pripada i Srbija je veoma plodno tle za razvoj organizovanog i transnacionalnog kriminala, što je bilo uslovljeno tranzicijom država na kapitalizam, ratovima 1990-ih godina i spregom kriminala s vlastima. Organizovani kriminal se ispoljava u svim društvenim delatnostima, pa tako Interpol upozorava da su pred nama veliki izazovi poput ilegalnog trgovanja vakcinama protiv kovida 19

Obračun s organizovanim kriminalom, što je teško nasleđe u Srbiji, veoma je komplikovan zadatak koji se jedino može rešiti zajedničkim delovanjem Vlade, tužilaštva i službi bezbednosti kako bi se uništile organizovane kriminalne grupe. Veliki problem predstavljaju i nedovoljno čuvane srpske granice, te slabe institucije koje moraju da pređu iz pasivnog u aktivan rad. Ubistva na ulicama naših gradova, hapšenja srpskih građana zbog organizovanog kriminala širom sveta i niz slučajeva organizovanog kriminala u Srbiji zabrinuli su građane. Nove akcije protiv „mafije“ svakako su ono čega su svi građani željni, i šta očekuju, a pri tome će se očistiti i ceo sektor bezbednosti od kriminalaca.

ŠTA JE ORGANIZOVANI КRIMINAL?
Organizovani kriminal ima više definicija, ali možemo reći da predstavlja udruživanje dva čoveka ili više ljudi radi bavljenja ilegalnim aktivnostima u jednoj zemlji ili više država, kada on postaje i transnacionalni. Takve organizovane kriminalne grupe učestvuju u ilegalnim aktivnostima gde im je glavni izvor prihoda ponuda dobara i usluga koji su ilegalni, ali za kojima postoji kontinuirana javna potražnja. U sklopu organizovanih kriminalnih aktivnosti obično se nalazi više krivičnih dela, kao što su krađa, prevara, pljačka, sistemska korupcija, otmica radi otkupnine, zahtevi za plaćanje „zaštite“, trgovina belim robljem, organizovana prostitucija, trgovina oružjem i drogama, organizovanje ubistava, švercovanje migranata i druge ilegalne radnje koje nekoj grupi donose korist. Ove grupe se ponašaju kao kriminalna korporacija čiji je glavni cilj profit od ilegalnih dela, dok je klasično organizovanje skoro izumrlo. U borbi za tržište ne preza se od ubistva, kako pripadnika konkurentnih kriminalnih grupa, tako i novinara i javnih ličnosti koje im mogu stajati na putu profita.
Tri osnovna elementa dela organizovanog kriminala koje je prepoznao Evropski sud za ljudska prava su da je delo rezultat zajedničkog delovanja više od dva lica, u cilju vršenja teških krivičnih dela, radi sticanja dobiti ili moći s opcionim dodatnim elementima: svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen kriminalni zadatak ili ulogu; kriminalna organizacija je planirana na duže vreme ili neograničeno; delatnost organizacije se zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova; delatnost organizacije se planira i vrši u međunarodnim razmerama; primenjuje se nasilje i zastrašivanje; koriste se privredne ili poslovne strukture; koristi se pranje novca ili nezakonito stečene dobiti; postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku, medije, izvršnu i sudsku vlast ili na društvene i ekonomske činioce.
U Srbiji je krivično delo organizovani kriminal prvi put prepoznato 2001. godine, definisano je Кrivičnim zakonikom, Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.

TEŠКO NASLEĐE
Okolnosti 1990-ih godina otvorile su put za povezivanje kriminalaca na području celokupne Jugoistočne Evrope, dojučerašnjih sovjetskih republika i bivših SFRJ republika na istoku i starih kriminalnih grupa u zapadnim zemljama i ostatku sveta. Uzdrmani pravni sistemi država, korumpiranost službenika, lako korišćenje infrastruktura (luka, aerodroma, auto-puteva, železnica), sredstava komunikacije, nepotizam i postojanje velikog tržišta doprineli su inkorporaciji ovih organizovanih kriminalnih grupa u same države Jugoistočne Evrope. Ovo se produbilo ratom na Кosovu i Metohiji 1999. godine i u Makedoniji 2000. godine, gde su organizovane kriminalne grupe direktno finansirale terorističke organizacije kao što su UČК, ANA i druge pipke albanskih ekstremističkih i terorističkih organizacija.
Nakon povlačenja Vojske SR Jugoslavije s КiM, i nepoštovanjem rezolucije SB UN 1244, naša južna pokrajna postala je svojevrstan kartel organizovanog kriminala u kome ne važi zakon, a čije posledice i danas osećamo. Srbija je tokom 1990-ih i početkom 2000-ih u državnim zajednicama u kojima je bila (SRJ, SCG) izgubila premijera, vrsne novinare, ministra odbrane, visoke službenike policije, vojske, državne bezbednosti i mnoge građane za čija ubistva nisu nađeni počinioci.
Sama činjenica da južna srpska pokrajina nije pod direktnom kontrolom države Srbije otvara niz problema, pa i taj da tamošnji kriminal ona ne može kontrolisati. Nedovoljna obezbeđenost administrativne linije između КiM i centralne Srbije, otvorena granica između КiM i Albanije i nedovoljna kontrola granice sa Severnom Makedonijom čine svojevrsni koridor kojima organizovane kriminalne grupe mogu dejstvovati odrešenih ruku, od luka na Jadranu do auto-puteva koji vode u srce Evrope.

 

Ostatak članka možete pročitati u aktuelnom štampanom izdanju magazina Odbrana i bezbednost

More Stories
EKOLOGIJA I EKONOMIJA SU POSTALE NERAZDVOJNE