Džihadističke vojske u zapadnoj Evropi – da li nam preti “libanizacija”?

A member of the Libyan army's special forces holds a RPG during clashes with Islamist militants in Benghazi. REUTERS/Esam Omran Al-Fetori

Francuski predsednik Emanuel Makron, na samitu u Bamaku, sa pet zemalјa Sahela, prisustvovao je rađanju nove vojne koalicije – Snage G5. Sastavlјena je od vojnih kontigenata Burkine Faso, Malija, Nigera, Čada i Mauritanije, i moraće da podrži francuske jedinice u borbi protiv džihadista u Sahelu, koji su sve brojniji, izvežbani i aktivni u nelegalnoj trgovini lјudima oko Mediterana. Francuski napor u borbi protiv terorizma je usmeren ka inostrannstvu, u Africi, na Bliskom istoku, i u Aziji, ali problem je i u kući. Pre svega, u kući.

Skorašnje mapiranje francuske džihadističke panorame od strane ministarstva unutrašnjih poslova, otkriva prisustvo najmanje 11 hilјada osoba koje su radikalizovane i potencijalni teroristi. Prema izvorima Le Journal de Dimanche, broj se penje na 15 hilјada. Na žalost, to nije samo problem Francuske. U ovoj bazi podataka, barem 4 hilјade se tretirtaju kao elementi velikog terorističkog rizika, koji bi mogli da izvedu napad u bliskoj budućnosti. Ovo su procene koje bi mogle čak da se ispostave kao umanjene. Prema drugim istraživanjima, koje prenosi Institut Montaigne, salafista u Francuskoj je oko 20 hilјada. I svi su mogući islamski radikali.

Kada je Islamska država zauzela zapadni Irak, procenjeno je da je raspolagala sa ukupnom snagom od 15-20 hilјada lјudi. Naravno, Francuska nije Irak. Nije zemlјa koju razdiru sektaški sukobi, nema muslimansku većinu, nije destabilizovana decenijom rata i građanskog sukoba. Sve je to istina. Ali, brojevi zaslužuju promišlјanje. Tajna armija od 4 hilјade potencijalnih terorista je već prevelika da bi se mogli kontrolisati osumnjičeni, jedan po jedan. Jedan gerilski rat u Francuskoj nikad nije uziman u razmatranje. Džihadisti su previše rasuti i dezorganizovani da bi ga vodili. Ali napadi, kako se moglo videti tokom „crnih“ 2015. i 2016. godine, u Francuskoj, sve su češći. Radikalizovani islamisti računaju na stotine jedinica, koncentrisanih u pojedinim vrućim zonama. Prema podacima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova, u oblasti Pariza gnezdi se najgora opasnost. Postoji 812 radikalizovanih pojedinaca u prestonici, skoro 900 u severnim predgrađima, i više od hilјadu u južnim predgrađima. Ukupno, skoro 3 hilјade opasnih pojedinaca samo u oblasti Pariza. Za osvajanje Mosula, Islamskoj državi je trebalo oko polovine tog lјudstva. Na jugu Francuske, postoji oko 1400 radikalizovanih pojedinaca, od Pirineja do Alpa. Na severu i oko Kalea još 900. Ostaje samo nada da će da udaraju malo-pomalo, i da neće biti nekakvog „buđenja“ islamske svesti, kao što se desilo u laičkim zemlјama Bliskog istoka. Inače, teško da bi, možda i efikasne francuske službe bezbednosti, držale pod kontrolom jednu pobunu takvih dimenzija.

Da li je problem ograničen samo na Francusku? Na žalost, ne. Prema izvorima obaveštajnih službi koje navodi britanski The Times, u Ujedinjenom Kralјevstvu, radikalnih elemenata ima 23 hilјade. Dakle, više nego u Francuskoj. Prema izvorima dnevnih novina Le Soir, u malenoj Belgiji, pod nadzorom je 19 hilјada osoba koje su registrovane kao mogući radikalizovani elementi. U Nemačkoj, ažurirani podaci Službe za zaštitu Ustava govore o 10 hilјada potencijalnih džihadista. Kako u Belgiji, tako i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, potencijalni džihadisti, i uopšte radikalizovani muslimani, koncentrisani su u kritičnim urbanim zonama. U Belgiji u Molenbeku i Briselu, u Nemačkoj, u Rajnskoj oblasti i Hamburgu, u Velikoj Britaniji u Londonu i gradovima severa Engleske (poput Mančestera i Bradforda). Ovi brojevi omogućavaju da se mnogo bolјe objasni fenomen terorizma. Teroristički napadi su mnogo češći tamo gde potencijalni džihadisti dosežu kritičnu masu od hilјadu lјudi, i pre svega tamo gde teroristi mogu da plivaju kao ribe u moru, u urbanim enklavama, gde su radikali spremni da ih prikriju, aktivno ili samo ideološki. Kada se istražuje zašto su džihadisti napadali u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji, ali ne i u Italiji, ovo može da bude jedno objašnjenje. Kod nas još nema kritične mase potencijalnih džihadista koja dostiže hilјadu osoba, i pre svega nema (za sada) enklavâ radikalnih islamista.

Islamska država je svesna ove svoje potencijalne snage u Evropi. U njenim priručnicima, pre svega, Black Flags from Rome, planira se (bolјe reći,  sneva se) jedan gerilski urbani rat. Praktično, jedna libanizacija evropskih gradova, u kojima čitavi kvartovi postaju islamski emirati, samodovolјni, naoružani i pod komandom lokalnih emira, i koji se bore složno potiv nemuslimanskih kvartova. Nešto slično je viđeno u kvartovima Molenbeka i Brisela, kada je lokalna populacija pružila otpor policiji koja je krenula da hapsi teroriste iz Pariza. Nešto slično se vidi i u predgrađima Pariza ili multikulturnim kvartovima Štokholma. Ali, ovaj scenario libanizacije je još daleko. Zbog političkih i organizacionih razloga. Nedostaje lider, paravojna struktura, i pre svega, „klasna svest“ (kako bi rekli marksistički revolucionari) sposobna da sjedini borce i lokalnu populaciju.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-gli-eserciti-jihadisti-in-europa-occidentale-20361.htm

 

More Stories
Arkadi Babčenko – ubistvo u pokušaju