I RUSIJA IMA ODBRAMBENI SAVEZ! ŠTA ZNAMO O ODKB?

I RUSIJA IMA ODBRAMBENI SAVEZ! ŠTA ZNAMO O ODKB?

Raspadom Sovjetskog saveza i  Varšavskog pakta, a sa druge strane opstanokom i jačanjem NATO pakta i SADa smatra se da je svet izgubio na ravnoteži u smislu postojanja dva vojna saveza. Međutim da Ruska strana nije olako prepustila tas na bezbednosnoj svtskoj vagi NATO paktu, pokazuje postojanje ODKBa. A šta je tačno ODKB? Srpska javnost je dosta upoznata sa NATO savezom, u okviru koje imamo status najvišeg oblika saradnje pred članstvo, dok se o ODKBu u kojem imamo status posmatrača malo zna. Ministarstvo Odbrane je danas i sutra domaćin delegaciji Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Tim povodom neophodno je osvrnuti se na postojanje i rad ove organizacije.

 Poseta ODKB delegacije Srbiji dogovorena je prošle godine, a održava se od 18-21 oktobra na više lokacija u Beogradu. Poseta generalnog sekretara ODKB-a jermenskog general-pukovnika Jurija Hačaturova, dolazi posle posete zamenice generalnog sekretara NATO Rouz Gotemeler, i sastanka izaslanika SAD i Rusije o pitanju Ukrajine u Beogradu. Možemo reći da se pozicija Srbije kao vojno neutralne zemlja poboljšala i da ćemo biti svedoci sve većih dešavanja u svetu bezbednosti i odbrane.

ODKB je vojno-bezbednosni savez i međunarodna organizacija priznata od strane Ujedinjenih Nacija. 15. maja 1992 godine potpisan je osnivački akt, a 2. decembra 2004. je dobila međunarodno-pravno priznanje, dobijanjem posmatračkog statusa u skupštini Ujedinjenih Nacija.

Sadašnje članice su: Belorusija, Rusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadzikistan, dok su posmatrači Srbija i Afganistan. Iran i Indija su u pregovorima o priključivanju, dok se spominje i mogućnost spajanja ODKB-a i Šangajske Organizacije za saradnju(Koja ima širi opseg bezbednosno-ekonomske saradnje sa glavnim akterima Moskvom i Pekingom ).

ODKB se nametnula kao potreba zemalja bivšeg SSSR-a, da posle raspada održe bezbednost i veliki vojno industrijski sistem u novonastaloj geopolitičkoj Situaciji. Pojava novih bezbednosnih izazova (povećanje terorističkih napada, sajber bezbednosti, protoka droge…) dovela je do daljeg razvoja organizacije te je ona i priznata kao međuanarodna organizacija 2004.

Glavno telo ODKB čine predsednici država članica zajedno sa Generalnim sekretarom ODKB i ono se zove Savet kolektivne bezbednosti. Savet je vrhovni organ ove organizacije i razmatra glavna pitanja aktivnosti organizacije i donosi odluke u cilju ostvarivanja svojih aktivnosti, takođe osigurava koordinaciju između država članica. U zasedanju saveta mogu učestvovati šefovi država članica. Ministri inostranih poslova, ministri odbrane, sekretari Saveta bezbednosti država članica, Generalni sekretar Organizacije, predstavnici država članica Organizacije i pozvana lica mogu učestvovati na sastancima Saveta. Predsedavajući Saveta je šef države na čijoj teritoriji se održava redovna sednica Saveta, osim ako Savet ne odluči drugačije.

Veće ministara spoljnih poslova (CFM) je savetodavni i izvršni organ Organizacije za koordinaciju interakcije država članica u oblasti spoljne politike.

Savet ministara odbrane (CMO) je savetodavni i izvršni organ Organizacije za koordinaciju interakcije država članica u oblasti vojne politike, vojne izgradnje i vojno-tehničke saradnje.

Odbor sekretara Saveta bezbednosti (CSSA) je savetodavno i izvršno telo Organizacije za koordinaciju interakcije država članica u obezbeđivanju njihove nacionalne bezbednosti.

Postoji i parlamentarna skupština ili  Asambleja ODKB. Parlamentarna skupština osnovana je u novembru 2006. godine. Prvi predsedavajući Parlamentarne skupštine izabran je predsedavajući Državne dume Savezne skupštine B. Grizlov. Od maja 2012. do novembra 2016. drugi predsednik Parlamentarne skupštine ugovora o kolektivnoj organizaciji bezbednosti, izabran je Nariškin Sergei Evgenevič – Predsednik Državne dume Federalne skupštine 6. saziva.

  1. novembar 2016 Predsednik Parlamentarne skupštine CSTO izabran Volodin Viačeslav Viktorovič – Predsednik Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije. Na plenarnim sednicama, sastancima CSTO PA saveta i Stalnog komiteta, koji se održavaju dva puta godišnje, bavi se aktivnostima organizacije, situacija u zoni odgovornosti organizacije, sprovođenja odluka sednice SKB organizacije i zadacima. Nas u ovom organu predstavlja gospodin Milovan Drecun.

Član 2 Povelje ODKB o kolektivnoj bezbednosti, govori da ukoliko jedna članica bude ugrožena, sve ostale članice će se ponašati kao i da su one ugrožene te će zajedno ukloniti pretnju po njihovu bezbednost. Ovaj član je skoro identičan članu NATO-a o kolektivnoj bezbednosti.Odnos NATO i ODKB i dalje nije najbolje razvijen, iako postoje napori da se udruženo radi na nekim pitanjima. NATO bilateralno saradjuje sa članicama ODKB-a, ignorišući ga kao međunarodno telo. Tu je takodje i razlika u budzetima koja se razlikuje u velikoj meri, dok je budžet ODKB par miliona dolara, NATO budzet je par milijardi.

Ono čime se ODKB izdvaja jesu Kolektivne snage brzog reagovanja za Centralnoazijski region koje su visoko osposobljene i opremljene za brzo reagovanje. Takodje članice konstantno razmenjuju obaveštajne informacije.

Saradnja Srbije sa ODKB je u uzlaznom periodu od kako smo postali posmatrač i imamo aktivnu parlamentarnu delegaciju u parlamentaroj skupštini ODKB. Srbija je učestvovala i na vežbama ODKB, kao i na razvijanju saradnje u borbi protiv terorizma i protoka narkotika. Možemo zaključiti da nas u budućnosti sigurno očekuje još bolja saranja sa ovom organizacijom po svim bitnim pitanjima bezbednosti, ako ništa drugo onda bar na nivou saranje koju imamo sa NATO paktom.

 

Miloš Tišma

Istraživački centar za odbranu i bezbednost

 

 

Foto izvori: foto 1: zvanični sajt organizacije ODKB

Foto2: Istraživački centar za odbranu i bezbednost

 

More Stories
Promene na vrhu američke diplomatije – ko će predvoditi Foggy Bottom?