Civilni sektor u prevenciji vanrednih situacija

Posledice i učestalost elementarnih nepogoda i tehničko tehnoloških nesreća su sve veće, tokom poplava 2014. godine videli smo da je sistem zaštite i spasavanja i dalјe dosta ranjiv i da mora da nastavi da se razvija. Zahvalјujući delovanjem lokalnih zajednica, organizacija civilnog društva i volontera sprečena je još veća katastrofa.

Građani Srbije su počeli da se često susreću sa pojmom vanredne situacije od katastrofalnih poplava 2014. godine . Vanredne situacije mogu biti izazvane- prirodnim katastrofama(požarima, poplavama, zemlјotresima, klizištima, ekstremnim temperaturama…) tehničko tehnološkim nesrećama(akcidenti u postrojenjima fabrika, ispuštanje otrovnih supstanci, oštećenje kritičnih infrastruktura…) i drugim štetnim delovanjem čoveka(terorizam, oružana pobuna, sukoba…). Takođe na vanredne situacije uticaj imaju i klimatske promene(uvećanje efekta prirodnih katastrofa). Vanrednu situaciju zakon prepoznaje kao stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada. Potrebno je naglasiti i da su svi građani stariji od 18 godina obveznici civilne zaštite, kao i pravna lica koja zavisno od svoje svrhe mogu pomoći sistemu civilne zaštite.

U Srbiji još od osamdesetih godina prošlog veka u obrazovnom sistemu ne postoji veoma važan segment bezbednosne kulture svih građana – upoznavanje sa vanrednim situacijama i načinom na koji se mogu zaštititi lјudski životi. Ovaj problem je doveo do toga da ne govorimo o niskoj svesti među građanima, već o tome da ta svest uopšte ne postoji, kada je reč o vanrednim situacijama, bezbednosnoj kulturi i zaštiti i spasavanju . Ono što jeste najvažnije je zapravo efikasna edukacija i obrazovanje, svih sugrađana, a pre svega mladih, u ovoj važnoj oblasti, na šta mogu uticati medijske i internet kampanje. Internet i medijske kampanje nikako ne mogu uticati i nadomestiti na stanovništvo kako to mogu edukacija i obrazovanje . Ne radi se ovde samo o želјi da se uvode novi predmeti poput nekadašnje Opšte narodne odbrane i Društvene samozaštite, već o potrebi da se postojeći nastavni planovi i programi prošire. Tako bi deca npr naučila da reke mogu predstavlјati opasnost u vidu poplava i učila bi kako da se sačuvaju u slučaju njihove pojave. Naravno, učile bi se mere zaštite i u slučaju požara, poplava, tehničko tehnoloških katastrofa, ekstremnih vremenskih uslova i temperatura, terorizma itd. Srbija je počela da posvećuje veću pažnju konceptu smanjenja rizika od katastrofa, kako bi se najzad veći akcenat stavio na prevenciju i razvoj društva a manje na represiju. Kako se često navodi, jedan dolar uložen u prevenciju se vraća sedam puta više.

Nacrt zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravlјanju vanrednim situacijama, predstavlјen  2015. godine,  između ostalog predviđa formiranje Direkcije za upravlјanje rizikom i vanrednim situacijama. Zašto je potrebno ovakvo novo telo u okviru sektora zaštite i spasavanja, da li će se više voditi računa o preventivi i da li će spasioci moći efikasnije da upravlјaju krizama koje nastaju zbog elementarnih nepogoda?  Na ova pitanja ćemo dobiti odgovor pri izglasavanju novog zakona posle kojeg će uslediti formiranje kancelarije , koja se očekuje u skorijoj budućnosti, a nacionalna platforma za smanjenje rizika bi trebalo da unapredi stanje ove oblasti u Srbiji. Obrazovanje, bezbednosna kultura, veće uklјučivanje lokalnih zajednica i organizacija civilnog društva su neke stvari kojima treba posvetiti veću pažnju kada su u pitanju vanredne situacije i smanjenje rizika od katastrofa .

Smanjenje rizika od nepogoda predstavlјa koncept i stručno sprovođenje aktivnosti za smanjenje rizika, kako bi se izgradila rezilijentnost sistema(izgrađena otpornost na rizike) razvio sistem upravlјanja lјudskim resursima i njihovo usavršavanje, bolјe upravlјanje zemlјištem i imovinom, edukacija stanovništva, kao i ekonomski i razvojni aspekt. Potpisivanje Sendai ugovora koji je donela Kancelarija UN za smanjenje rizika od elemenarnih nepogoda a koji je Srbija potpisala u septembru 2015. g. je korak dalјe u pobolјšanju Sistema zaštite i spasavanja i to sve više uklјučujući Civilno društvo i Lokalne zajednice.

Iako civilno društvo u našoj zemlјi nije dovolјno aktivirano u sistemu zaštite i spasavanja i na povećanju bezbednosne kulture građana uopšte, prostor svakako postoji i očekujemo da će se sve više aktivirati, videli smo da postoje dobre prakse kroz rad OCD u prevenciji i u reagovanju tokom vanredne situacije. Organizacije civilnog društva mogu biti novi generator poslova, usmeravanja sredstava stranih donatora (mnogi fondovi nisu ni iskorišćeni a  koji su namenjeni našoj zemlјi) na povećanju kapaciteta SZS. Organizacije civilnog društva takođe mogu dosta doprineti funkcionisanju SZS kroz preporuke i smernice koje sakuplјaju radom na terenu, organizovanju volontera i akcija, razmeni iskustava sa organizacijama iz drugih država istraživačkim radom i mnogim drugim izvorima.Možemo reći da OCD imaju mnogo funkcija, a i nove će nesumnjivo da se pojave, zato što stvarne potrebe društva i građana daju smernice angažovanju civilnog društva. U Srbiji je trend jasnijeg profilisanja nevladinih organizacija u samom začetku, pre svega zbog turbulentnog okruženja u protekloj deceniji koje je onemogućilo da taj proces ide paralelno sa razvojem sektora.

U duhu potpisanog Sendai okvira, potrebno je uklјučivanje lokalne zajednice na višem nivou, a civilno društvo kao važan deo lokalne zajednice može doprineti bolјoj implementaciji ovog ugovora, praćenje i rad sa lokalnim zajednicama i evaluaciju postignutih rezultata. Potencijal civilnog društva treba iskoristiti u svrhu što bezbednijeg društva, a jačanje uloge u sistemu zaštite i spasavanja je jedan od bolјih načina da dobijemo jači i bolјi sistem, lokalnu zajednicu i državu. Takođe kroz edukaciju, rad i pripremu građana mogu imati veliki uticaj na svest građana o važnosti delovanja države, privatnog sektora, civilnog društva ali i svakog pojedinca u borbi za stvaranje bolјe i bezbednije Srbije.

Smatram da je neophodno raditi više na prevenciji, iako idemo u dobrom smeru, ne bismo trebali dozvoliti sebi da nas ponovo neka poplava ili druga katastrofa dočeka nespremne.

Danas , 7. novembra se obeležava dan zaštite od požara, kojim se skreće pažnja javnosti na napore profesionalne službe zaštite od požara i vatrogasno-spasilačke jedinice koji su posvetili život za očuvanje bezbednosti građana Srbije. Požar je stvar svih nas, i svaki građanin Srbije mora posedovati odgovarajući nivo protivpožarne kulture, i biti svestan poslova koje profesionalne službe izvršavaju kako bi ih zaštitili.  

 

Miloš Tišma

Predsednik Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost

Foto izvor:http//toplickevesti.com

More Stories
NAJAVLJENE VEŽBE ODKB-A U KIRGISTANU