Izgradnja mira u regionu zapadnog Balkana- Tatjana Popović

Živimo u regionu Zapadnog Balkana čija istorija je ispunjena međuetničkim sukobima. Iako se poslednjih godina aktivno radi na poboljšanju formalnih i prijateljskih odnosa između bivših Jugoslovenskih država, uspostavljanju ekonomske i trgovinske saradnje, ipak s’ vremena na vreme desi se nešto što poremeti te težnje i podseti na sukobe. Postavlja se pitanje da li je region Zapadnog Balkana spreman za pomirenje i izgradnju mira? U ovom intervju razgovarali smo sa nekim ko dugo godina radi na prevenciji sukoba i doprinosi izgradnji mira u Srbiji i regionu, sa direktorkom Nansen dialog centra Srbija, Tatjanom Popović. Tatjana ima veliko iskustvo u radu sa učenicima osnovnih i srednjih škola kao edukator i medijatorka pa nismo propustili priliku da se u ovom intervjuu osvrnemo i na vršnjačko nasilje koje je poslednjih dana glavna tema u domaćim medijima.

Tatjana Popović je direktorka Nansen diajalog centra Srbija, licencirana medijatorka, nezavisni konsultant i iskusni trener u oblasti transformacije konflikata.Tokom proteklih 16 godina, sprovela je niz obuka o međuetničkom dijalogu na zapadnom Balkanu i koordinirala dugoročni dijalog u južnoj Srbiji, čime je dopriniela procesu pomirenja među etničkim grupama koje žive u regionu. Fokus njenih treninga je na dijalozima, alatima za analizu konflikata, pregovaranju, posredovanju i kreiranju strategija za promene.
  1. Pripadate organizaciji koja je među prvima počela da radi na prevenciji konflikata na Balkanu 90ih godina prošlog veka. Šta je Nansen Dijalog centar?

Nansen dijalog centar je organizacija građanskog društva koja radi u oblasti transformacije sukoba. Interetnički dijalog, prevencija nasilja na svim nivoima društva, a posebno u školama i ulaganje u dugoročno kreiranje mira su u fokusu našeg rada. Glavne aktvnosti su seminari profesionalnog usavršavanja za nastavnike srednjih i osnovnih škola. Pošto saradnja sa ministarstvom prosvete i školskim upravama uspešno traje već skoro deceniju, slobodno mogu da kazem da nam je dragocena u smislu konsultovanja sa kolegama u vezi programa kao i zvanične podrške školama uključenim u naše programe.

 

  1. Možete li nam nešto više reći o centru Mira u Lilehameru i Nansenu, i zašto su Norvežani baš zainteresovani za Srbiju?

,,The difficult is what takes a little time; the impossible is what takes a little longer”

Na Nansen akademiji u Lilehameru se proučavaju humanističke nauke, a nosi ime po humanisti Fridtjof Nansenu koji je veći deo svog životnog veka posvetio borbi za prava izbeglica, sakupljao donacije i lobirao u međunarodnim institucijama da se međunarodno pravo uskladi sa potrebama stanovništva zahvaćenih ratnim vihorima prvog i drugog svetskog rata. Međunarodni Crveni krsi i polumesec i danas koristi model pasoša za izbeglice koji je originalno osmislio Nansen. Dvojica profesora sa Nansen akademije su pokrenula saradnju sa Balkanom jos 1995. Tako što su organizovali seminar pod nazivom Dijalog, ljudska pravi i mirno rešavanje sukoba za mlade ljude iz svih tadašnjih republika bivše Jugoslavije. Tako je spontano stvorena grupa ljudi koja je želela da poprinese procesima pomirenja i kreiranja mira u svojim sredinama, a nakon izvesnog vremena osnovani su Nansen centri u Beogradu, Podgorici, Osijeku, Sarajevo, Mostar, Prištini i Kosovskoj Mitrovici i u Skopju.

  1. Nansen centri su mreža koja deluje u zemljama bivše Jugoslavije i regiona. Da li ste zadovoljni prekograničnom saradnjom u regionu?

Od 2000. godine ostvareno je nekoliko projekata prekogranične saradnje. Jedan od najinteresantnijih i najuspešnijih bio je projekat Obrazovanje za mir u koji su bili uključeni nastavnici iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore. Tokom seminara nastavnici su uz pomoć fasilitatora primenjivali tehnike za konstruktivno rešavanje sukoba na primerima sukoba iz radnog okruženja. Iz nekoliko škola iz Hrvatske, Srbije i iz Crne Gore su nas izveštavali na koji način su te tehnike primenjivali u radu i kako im je analiza sa kolegama tokom seminara pomogla da reše konkretne sukobe sa kolegama i među učenicima u školama.

Jedan vrlo konkretan i koristan rezultat prekogranične saradnje obrazovnih institucija iz Crne Gore i iz Srbije (predstavnici ministarstava prosvete i škola)  je prirucnik za nastavnike i praktičare Obrazovanje za mir  iskustava iz prakse. On sadrži pripreme za čas koje opisiju metodologije uključivanja elemenata Obrazovanje za mir u skoro sve nastavne predmete, uključujući i matematiku.

 

  1. Već dugi niz godina sprovodite program Školska medijacija u Srbiji, možete li nam nešto više reći o tome i kako vaši učesnici reaguju na Vaš rad?

Nastavnici tokom treninga profesionalnog usavršavanja savladaju veštine koje im olakšavaju vaspitni aspekt rada, posebno onaj koji se odnosi na razumevanje razlika između sukoba i nasilja, kako raditi na prevencije nasilja i konstruktivnog rešavanja sukoba. Uvodjenje Školske medijacija kao mehanizama za mirno rešavanje sukoba podrazumeva temeljene pripreme u vidu obuka za nastavnike i za učenike koji postaju vršnjački medijatori. Na taj način se pospešuje učenička odgovornost,  razvijaju se socijalne veštine, a praksa je pokazala da to vodi i smanjenju broja slučajeva vršnjačkog nasilja. Učenicima puno znači vrednovanje njihovog mišljenja, zagarantovana tajnost procesa mediajcije koji se odvija u mediajtorskom kutku uz podršku vršnjačkih medijatora. Neutralnost i tajnost su osigurani i u slučajevima kada su i nastavnici medijatori uključeni u procese vođenja određenog slučaja, jer su se oni obavezali da tada deluju samo iz uloge medijatora, a ne nastavnika. Svi ovi primeri se odnose na rešavanje slušajeva sukoba, a ne nasilja. Ukoliko se desi nasilje nastavno osoblje je dužno da sledi protokole o postupanju u ovakvim slučajevima.

 

  1. Možete li nam više približiti pojmove dijaloga i medijacije?

Dijalog je smislena vrsta komunikacije, razmena mišljenja, stavova i razumevanja društvene realnosti  koja koristi reči da bi prenosile značenje i jasne, otvorene poruke.

Terminom dijalog se takođe opisuju i specifične vrste participativnih društvenih procesa, koji obraćaju posebnu pažnju na potrebe i zajedničke interese stanovništva određene lokalne zajednice ili jedne određene grupe ljudi.

Najbolji primer takve vrste društvenog procesa je Interetnički dijalog kojim se moja organizacija bavi. Glavne karakteristike su izgradnja poverenja, ulaganje u poboljšanje međuljudskih odnosa, posebno između pripradnika različitih etničkih grupa koje žive u istoj lokalnoj zajednici, i kreiranje participativnih procesa u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Jedan od primera je proces saradnje sa školama i lokalnom samoupravom u opštini Bujanovac gde je tokom šest godina implementiran program Školska medijacija. Nastavnici i učenici iz škola u kojim se nastava izvodi na albanskom i škola u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku su zajedno pohađali seminare, a zatim osmišljavali procese saradnje za učenike. Priredbe tokom kojih su prikazani slučajevi sukoba u školama rešavani medijacijom su bile najinteraktivniji procesi u ovoj zajednici.

Medijacija je tehnika mirnog rešavanja sukoba uz pomoć treće, neutralne strane, tj. medijatora. Medijator vodi proces, pomaže pojedincima ili grupama da razumeju jedni druge, usklade razlike i pokušaju da reše problem ili sukob. Strane samostalno postižu dogovor.

 

 

  1. Kako gledate na vršnjačko nasilje u Srbiji i kako medijacija i dijalog doprinose prevenciji nasilja?

Ovde bih naglasila intersktorsku saradnju. Naime, ministarstvo prosvete je osnivanjem Jedinice za prevenciju nasilja i formiranjem timova u školama puno uradilo na institucionalizaciji rada na prevenciji nasilja. Programi NDC Srbija se odlično uklapaju jer osnažuju nastavnike i učenike novim, prijemčivim veštinama. Školska medijacija kao mehanizam u školma uspešno pomaže da se usvoje novi načini reagovanaj, utiče na promenu svesti o ponašanju tokom sukoba i načinima dugoročnog rešavanja problema.

7.Kako gledate na proces pomirenja u regionu, i ostvarivanje dugoročnog mira?

To su procesi u koje je neophodno konstano ulagati i prilogođavati ih društvenim promenama. Organizacije civilnog društva su već puno ulagale i i dalje vrlo ozbiljno ulažu u procese pomirenja u regionu, a o tome se ne govori dovoljno u medijima. Svi smo svesni toga da donosioci odluka na svim nivoima treba mnogo bolje da razumeju zašto su ovi procesi važni za svaku zemlju pojedinačno, a tek onda za ceo region Zapadnog Balkana. Oni svojim učestvovanjem ili ne učestvovanjem u ovim procesima bitno utiču na uspešnost poboljšanja prekogranične saradnje. Često se dešava da neka odluka ili događaj na političkoj sceni koji nije direktno vezan za procese u lokalnim zajednicama poremeti ili čak onemogući nastavak dobrih procesa koji su već stigli do faze da stanovnici više ne posmatraju jedni druge kao neprijatelje već kao saradnike.

Zato je izuzetno važna međusektorska saradnja. Dobar primer je Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije sa kojim NDC Srbija već više godina neguje saradnju i razvija zajedničke projekte. Predstavnici Jedinice za prevenciju nasilja, školske uprave iz Novog Sada, Niša i Sombora aktivno učestvuju u kreiranju i implementaciji programa u multietničkim sredinama u nekolika opština.

8.Šta bi ste poručili čitaocima magazina Odbrana i bezbednost?

Važno je pratiti javne događaje, edukacije i procese koje organizuju organizacije civilnog društva. Mi imamo status i iskustvo koje nam dozvoljava da brže, jasnije i pragmatičnije reagujemo na društvene promene. Neke od njih iniciramo i kreiramo u saradnji sa stanovništvom, a da bi bili na dobrobit svih potrebno je mnogo aktivnije i odlučnije uključivanje građana iz svih životnih sfera i različitih generacija.

Intervjuisao: Miloš Tišma

 

Foto izvor:http://www.telegraf.rs

More Stories
CAR BOMBA-VESNIK SUDNJEG DANA