Novi vojni pakt Evropske Unije- PESCO

 

11.decembra 2017. Godine u Briselu, Savet Evrope je usvojio odluku o uspostavljanju stalne strukturne saradnje (PESCO) manje od mesec dana nakon prijema zajedničkog obaveštenja država članica o njihovoj nameri da učestvuju. Ovo je veliki pomak ka učvršćivanju odbrane i bezbednosti Evropske Unije, ali takođe i korak EU kome Srbija treba posvetiti više pažnje, pogotovo u svojim strateškim dokumentima.

Stalna strukturna saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane(PESCO) – jeste okvir za ,,evropsku vojsku’’ u svemu osim imena, gde je njeno postojanje objavljeno već  na nekoliko različitih događaja  tokom poslednjih nekoliko meseci, sada je  dobila zvanični blagoslov šefova država i vlade koji su se okupili kako bi nazdravili uspehu na samitu u Briselu. Razlika između PESCO i drugih oblika saradnje su obavezujuća priroda ugovornih obaveza koje su preduzele države učesnice. PESCO je blisko povezan sa novim koordiniranim godišnjim pregledom odbrane (CARD) i Evropskim fondom za odbranu (EDF), koji se trenutno razvija u okviru Programa evropskog industrijskog razvoja odbrane. Međutim, učešće ostaje dobrovoljno i odlučivanje ostaje u rukama zemalja članica. PESCO je nastao kao odgovor na globalne izazove sa kojima se suočava EU, a koraci koji su predhodili njegovom usvajanju su -Usvajanje Globalne strategije EU iz juna 2016. godine, zatim EU-NATO deklaracije jula 2016. godine, koja je vodila ka Bezbednosnom i odbrambenom planu EU novembra 2016. godine i Osnivanje Evropskog fonda za odbranu  u junu 2017.godine. Zemlje članice su se složile da pojačaju rad Evropske Unije u oblasti odbrane i bezbednosti, te su priznale da je poboljšana koordinacija, povećanje investicija u odbrani i saradnji u razvijanju odbrambenih sposobnosti, jesu ključni zahtevi koje treba postići, što jeste i glavni cilj PESCO.

Kritičari su odbacili ovu inicijativu kao neozbiljnu, ali predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je pozdravio to kao veliki trenutak u istoriji EU rekavši ,, Danas san postaje stvarnost’’. Ono što takođe predstavlja ovaj sporazum jeste volja EU da se sa meke moći polako okreće i ka čvrstoj moći.Skoro sve članice EU su se uključile u ovaj sporazum, osim Malte, Ujedinjenog Kraljevstva (koje je u procesu izlaska iz EU) i Danske, što će reći da je 25 članica od 28 prihvatilo ovu inicijativu. Iz izjave Tuska “PESCO je dobra vest za naše saveznike i loše vesti za naše neprijatelje.” takođe vidimo da ovo nije namera udaljavanja od NATO-a, čiji je generalni sekretar Jens Stoltenberg koji je bio prisutan na ovom finalnom skupu izjavio:”Mislim da će to biti dobro za EU, za Evropu i za NATO”. Dok se sa druge strane vidi volja zvaničnika EU da daju odgovore na nove bezbednosne izazove, rizike i pretnje što se vidi i iz izjave šefica spoljne politike EU Federike Mogherini, koja je želela da naglasi široku podršku programu.Ona je rekla: “Nijedna zemlja EU ne može sama sebi osigurati sigurnost svojih građana, zato to podržavaju tri četvrtine građana EU”.

Ranije ovog meseca zvaničnici EU su odobrili mere za nešto više od 5 milijardi evra uključujući predloge o nabavci oklopnih vozila, amfibijskih napadača i lakih taktičkih vozila, kao i podmorničke bespilotne letelice. Tu takođe postoje i planovi za unapređenje zajedničkih programa obuke, evropske medicinske komande i projekata koji se odnose na logistiku, kao što je usmeravanje procedura prekograničnih vojnih transporta. Ovo predstavlja i dalje jačanje zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evrospke Unije.

Ključne zemlje članice EU, uključujući Francusku i Nemačku, dugo su se zalagale za veću integraciju odbrane i bezbednosti. Planove za vojsku EU dodatno je postavio predsednik Evrospke Komisije Jean-Claude Juncker koji je tokom svojih predhodnih obraćanja isticao uvećanje napora u oblasti odbrane.

Ovo je veoma bitan potez EU koji zvaničnici Srbije treba da imaju u vidu, pogotovu od kada je Srbija ušla u bojnu grupu Helbrok a time i u segment zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Prema zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (CSDP), EU planira i odgovara na međunarodne krize. EU nastoji da upravlja krizama, izgraditi kapacitete partnera i zaštititi Evropu putem vojnih i civilnih sredstava. EU bojna grupa je vojna jedinica koja se pridržava Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, a snage su pod direktnom kontrolom Saveta Evropske unije. Srbija je u Bojnu grupu HELBROC ušla u novembru 2016. godine.

Ovim je Evropska Unija pokazala da dosledno koristi svoju Globalnu Strategiju, da želi da koristi kapacitete svojih članica kako bi direktno odogovorila na pretnje ne oslanjajući se na NATO, ali ovaj ugovor inicijalno obezbeđuje samo okvir za proširenu saradnju i efikasniju potrošnju vojnih sredstava. Svakako PESCO jeste izraz jake inicijative članica za većom integracijom bezbednosti i odbrane u Evropskoj Uniji, ostaje nam da vidimo da li će ova saradnja doneti zadovoljavajuće rezultate.

Foto izvor- Reuters

Miloš Tišma

More Stories
LONDONSKA DEKLARACIJA-PREDSTAVLJAMO VAM PREVOD