ŠKOLA NACIONALNE ODBRANE- SLUŽI SRBIJI- PUKOVNIK MIROSLAV TALIJAN

U Školi nacionalne odbrane preko pedest godina državno i vojno rukovodstvo stiče najviši nivo obrazovanja u oblasti bezbednosti, odbrane, strategije i operatike.Šta je to što se izučava u ovoj obrazovnoj i naučnoj instituciji? Koliki je njen značaj i kako doprinosi bezbednosti građana Republike Srbije? Odgovore na ova pitanja dao nam je pukovnik, prof. dr Miroslav Talijan koji se nalazi na poziciji načelnika Škole nacionalne odbrane Univerziteta Odbrane.  Pukovnik Talijan je pored toga i profesor na predmetima iz oblasti strategije, bezbednosnog menađžmenta i suprostavljanja terorizmu. Takođe stekao je neprocenjivo iskustvo kao komandant odreda ,,Sokolovi“ i zamenik komandanta protivterorističkog odreda ,,Kobre“. Stoga smo ovu priliku iskoristili da sa pukovnikom Talijanom u drugom delu ovog intervjua porazgovaramo o izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti u našoj državi ali i o globalnim pretnjama kakva je pretnja od terorizma.

Pred vama je prvi deo velikog intervjua sa pukovnikom, prof. dr Miroslavom Talijanom, drugi deo možete pročitati naredne nedelje…

Srpski pukovnik prof.dr.Miroslav Talijan, načelnik je Škole nacionalne odbrane. Profesor je na Vojnoj Akademiji, Školi Nacionalne odbrane i na više fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj. Sa velikim iskustvom sa terena koje je stekao u ,,Kobrama’’ i ,,Sokolovima’’ sa jedne strane i naučnog iskustva koje je stekao kao naučni radnik, predavač, istraživač i profesor, predstavlja jednog vrsnog stručnjaka u oblasti odbrane i bezbednosti.

1.Kao načelnik Škole Nacionalne odbrane, možete li nam približiti značaj ove institucije, i njen uticaj na bezbednost građana Srbije?

Poštovani čitaoci i uvaženi urednici, dozvolite mi da zbog čitalaca koji se po prvi put kroz ovaj intervju upoznaju sa nama, naglasim da Škola nacionalne odbrane kao i sve institucije srpskog vojnog školstva (Vojna akademija, Vojnomedicinska akademija i na njoj ustanovlјen Vojno-medicinski fakultet, kao i Univerzitet odbrane) predstavlјaju posebno značajne obrazovno-vaspitne i naučno-istraživačke jedinice Ministarstva odbrane.

Ove institucije čuvaju dugu tradiciju vojnog obrazovanja koje je uz genetski kod srpskog naroda odlučujuće doprinelo njegovoj slavnoj prošlosti i nepobedivosti. One svoje kadete i polaznike na karijernim usavršavanjima napajaju i iz uzora vojne misli i prakse slobodarskih naroda Evrope, kao i svih nama drugih partnerskih i prijatelјskih zemalјa iz celog sveta.

Ove obrazovne ustanove sve više ostvaruju izvrsne rezultate u izgradnji vojne misli i vojnog dela iz oblasti tzv. „ortodoksnih” vojnih i nauka odbrane, ali i drugih nastavno-naučnih disciplina koje se fokusiraju na polјe bezbednosti i odbrane. Kao svojevrsne obrazovne organizacije one veoma kompententno i respektno – stalnim razvojem kadra putem visokoškolskih studija svih nivoa, karijernog usavršavanja i obuke – izgrađuju oficire Vojske Srbije prestižnih komandnih i liderskih sposobnosti. Ali takođe i obučavaju visoke vojne i civilne rukovodioce iz zemlјe i inostranstva.

Kao vojnici i vojskovođe koji su bitke dobijali, a retko gubili  zametnuli smo se i kao znalci u vođenju borbi i velikih ratova za slobodu i samosvojnost. Stoga, danas, znanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane (uz našu tradiciju, kulturu, nephodne materijalno-teničke resurse) predstavlјa našu glavnu komparativnu prednost. Zato smo tom znanju posvećeni i umnožavamo ga putem ustanova našeg vojnog školstva.

Škola nacionalne odbrane je neophodna vojnoobrazovna institucija Ministarstva odbrane, Vojske Srbije kao i čitavog prosvetnog sistema Republike Srbije. Ovu potrebu uslovlјava i sama priroda poslova odbrane, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije kao osobene i velike organizacije. Kroz istoriju i razvoj, pored oficira, Škola je osposoblјavala i usavršavala i druge kadrove. Školovani su lјudi koji su se bavili organizovanjem najsloženijih poslova bezbednosti i odbrane u velikim privrednim sistemima i javnim preduzećima Republike Srbije kao i drugih zemalјa širom sveta.

 

Još od daleke 1954. godine kada je formirana pod nazivom Ratna škola Više vojne akademije JNA i početka školovanja prve generacije oficira 5. novembra 1955. godine, Škola nacionalne odbrane se profilisala kao najviša vojno-obrazovna i naučna institucija u sistemu vojnog školstva. Kroz svoju burnu ali bogatu istoriju menjala je svoja imena i programe, ali je cilј ostao isti – osposoblјavanje oficira za najviše državne i vojne dužnosti.

 

Škola nacionalne odbrane je za šest decenija svog postojanja i rada osposobila blizu 10.000 oficira za potrebe naše Vojske i Ministarstva odbrane. Školovano je takođe i oko 400 polaznika iz drugih oružanih snaga i armija sveta, iz: Alžira, Angole, Austrije, BiH, Grčke, Zambije, Zelenortske Republike (današnje Republike Kape Verde), Iraka, Indonezije, Kine, Makedonije, Nigerije, Slovenije, Ruske Federacije, SAD, Turske, Hrvatske, Crne Gore i oslobodilačkih pokreta Zimbabvea, Palestine i Namibije.

 

Današnja Škola nacionalne odbrane Univerziteta odbrane nije kopija ni jedne njene prethodnice, baš kao što nije ni proruska ni proamerička, niti proobrazovna, već  autohtona obrazovna, naučna i vaspitna ustanova, koja ne okreće glavu od dobre prakse vojnog školstva u Evropi i svetu. Škola naročito čuva naša sopstvena ikustva kao izvore čiste vode u nastojanju da uspešno upravlјa svojim respektnim lјudskim i drugim resursima. Ona sa svojim katedrama: Operatike, Strategije i Menadžmenta, sa Odsekom za simulacije i učenjem na dalјinu, poznatim i priznatim Visokim studijama bezbednosti i odbrane i drugim karijernim oblicima usavršavanja oficira (Osnovnim komandno-štabnim kursem, Komandno-štabnim usavršavanjem i Generalštabnim usvršavanjem) – pripada korpusu institucija srpskog vojnog školstva.

Funkcionalno ona predstavlјa posebno značajan /1/ obrazovno-vaspitni, /2/ naučno-istraživački i /3/ kibernetsko edukacioni i razvojni entitet Univerziteta odbrane i čitavog prosvetnog sistema Republike Srbije. Baštini, neguje i prenosi dugu tradiciju vojnog obrazovanja u nas.

Škola nacionalne odbrane danas predstavalјa prepoznatlјivu vojno-obrazovnu ustanovu na kojoj vojni i civilni rukovodioci iz zemlјe i inostranstva stiču sveobuhvatna znanja neophodna za razvoj liderskih sposobnosti, strategijsko razmišlјanje i uspešno komandovanje i rukovođenje u širokom spektru nacionalnih i međunarodnih bezbednosnih izazova.

 

2.Visoke studije bezbednosti i odbrane su najviši nivo usavršavanja u oblasti bezbednosti i odbrane u Srbiji. Zašto je bitno da ministri, oficiri, zvaničnici i drugi završe VSBO i koja sve to znanja stiču?

Polaznici Visokih studija bezbednosti i odbrane (VSBO) su visoki vojni i državni funkcioneri Ministarstva odbrane i drugih ministarstava i agencija Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije i funkcioneri drugih država iz regiona. Oni se obrazuju i pripremaju za preuzimanje visokih dužnosti u sistemu nacionalne bezbednosti s težištem na osposoblјavanju za multidisciplinarno analiziranje savremenog bezbednosnog okruženja. To uklјučuje procenjivanje dugoročnih političko-bezbednosnih trendova, razvoj elemenata politike nacionalne bezbednosti i saradnju sa drugim sistemima nacionalne bezbednosti na regionalnom i globalnom nivou.

Za nas je jako važno da polaznici VSBO prošire svoja znanja do mogućnosti razumevanja savremenih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i društvenih odnosa, potreba i cilјeva, aktuelnih državnih i nacionalnih interesa.  Tako stečenim i razvijenim nivoom visokih stručnih znanja, veština i navika polaznici mogu uspešno da štite i obezbeđuju razvoj društvenih vrednosti, čije su osnovne premise demokratsko društvo i pravna država. Polaznici ovo prihvataju kao svoj princip gde se prvenstveno ističe bezbednost i odbrana Republike Srbije i njenih građana.

 

Visoke studije bezbednosti i odbrane predstavlјaju organizacijsku celinu Škole nacionalne odbrane u kojoj se jednom godišnje realizuje najviši nivo usavršavanja oficira i državnih službenika Ministarstva odbrane. Formirane su krajem 2011. godine. Program usavršavanja obuhvata realizaciju tematskih sadržaja grupisanih u tri nastavna područja: Strategijsko okruženje, Bezbednost i odbrana i Upravlјanje sistemom nacionalne bezbednosti.

 

3.Da li su naši oficiri i vojno školstvo spremni za sve bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima bi se mogla suočiti naša zemlјa?

Bezbednosni izazovi, rizici i pretnje se menjaju kao i sve drugo u životu. Gotovo svaki dan nam donosi nešto novo, neko pitanje koje traži kvalitetan i efikasan sistemski odgovor. Ovakve okolnosti, stavlјaju naše oficire u situaciju da se prema onome što se dešava oko nas moraju odnositi aktivno i proaktivno. Moramo se aktivno prilagođavati promenama bezbednosnog okruženja koje su nas zadesile, ali isto tako treba da se proaktivno odnosimo prema onim promenama čiji su nagoveštaji već uočlјivi i prepoznatlјivi. Dakle, ne smemo da budemo ravnodušni i rigidni u ovdašnjem „društvu znanja i rizika“ u eri „hibridnog ratovanja“.

Institucije srpskog vojnog školstva, pa tako i Škola nacionalne odbrane, i naši oficiri imaju sposobnosti da jasno sagledaju i prepoznaju bezbednosne izazove, rizike i pretnje na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Ovo uklјučuje i druge aktuelne bezbednosne probleme, kao i njihovu refleksiju i uticaj na nacionalnu bezbednost.

Škola nacionalne odbrane nesumlјivo doprinosi i daje potrebna saznanja koja mogu poslužiti za uspešniju reakciju na savremene oblike ugrožavanja bezbednosti, te tako i sistemu nacionalne bezbednosti i odbrane, Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u odbrani naše otadžbine Republike Srbije.

 

4.Profesor ste bezbednosnog menadžmenta i dosta ste pažnje posvetili ovoj materiji. Da li su lјudi koji se bave bezbednosnim menadžmentom i sami menadžeri bezbednosti dovolјno prepoznati u našoj zemlјi? Da li smatrate da se primena bezbednosnog menadžmenta može povećati u našoj zemlјi?

Menadžment svake organizacije posebnu pažnju treba da posveti bezbednosti kao osnovnom uslovu opstanka i prosperiteta. Džozef Naj je ukazivao da je bezbednost kao kiseonik, ne mislimo o njemu sve do trenutka kad počne nedostajati ili kao šećer u vodi – ne vidi se, ali se oseti. Sa druge strane Mišel Fuko je isticao da je bezbednost veština i tehnika upravlјanja lјudima i stvarima koje se uređuju da bi dovele do određenog cilјa prvenstveno misleći da upravlјanje lјudima se vrši zarad njihovog dobra.

Bezbednosni menadžment u širem smislu predstavlјa osoben rad svih menadžera u raznim društvenim tvorevinama kojim se usmerava ostvarivanje funkcije bezbednosti, kao jedne od osnovnih funkcija svake organizacije. U užem smislu bezbednosni menadžment predstavlјa osoben rad menadžera u bezbednosnim institucijama, kojim se usmeravaju njihovi lјudski i drugi resursi radi ostvarivanja cilјeva i želјenog nivoa bezbednosti. Preoblikovanjem zamisli i koncepta bezbednosti kao i promenama prirode i sadržaja izazova, rizika i pretnji u modernom društvu potvrđuje se da je bezbednost jedna i nedelјiva. Zato se bezbednosni menadžment suštinski shvata kao usmeravajuća delatnost rukovodilaca u oblasti bezbednosti kojom se snage bezbednosti vode u pravcu ostvarivanja bezbednosnih potreba građana i bezbednosne funkcije njihovih tvorevina u sva tri društvena sektora (državnom, poslovnom i nevladinom sektoru). Bezbednosni menadžment se prepoznaje u ostvarivanju određenih delatnosti i nadležnosti rukovodilaca u oblasti bezbednosti kojima se snage bezbednosti vode u procesu i pravcu ostvarivanja svojih cilјeva i zadataka.

Predmet bezbednosnog menadžmenta obuhvataju njegove uloge i funkcije. Bezbednosni menadžment se iskazuje binomno (na slici, krug A (uloge) i B (funkcije)), kao dvočlani izraz koga čine njegove uloge i to: a) Predstavlјanje i zastupanje bezbednosne organizacije; b) Uspostavlјanje, izgradnja i unapređenje partnerskih odnosa subjekata bezbednosti sa građanima i drugim subjektima bezbednosti u lokalnoj zajednici; v) Upravlјanje lјudskim i drugim resursima subjekata bezbednosti; g) Organizovanje i obezbeđenje efikasnog i zakonitog obavlјanja bezbednosnih poslova, i d) Izgradnja i unapređenje uslova za poštovanje i ostvarivanje lјudskih prava i sloboda. S druge strane čine ga delatnosti kojima se navedene nadležnosti ostvaruju odnosno delatnostima bezbednosnog menadžmenta. Te delatnosti čini sadržaj čitavog procesa bezbednosnog menadžmenta, izraženog aktivnostima: /1/ Praćenje i procenjivanje; /2/ Planiranje; /3/ Organizovanje; /4/ Dodela zadataka (subordinacijom i komandovanjem); /5/ Koordinacija i sadejstvo; /6/ Kontrola; /7/ Analiza i ocena, i /8/ Izveštavanje i informisanje. Navedene delatnosti procesa bezbednosnog menadžmenta su „sredstva, metode i alati“ za njegovo ostvarivanje kao funkcije. Rukovodilac koji ih ne primenjuje ne samo da ne zna da rukovodi, nego i ne rukovodi. On se samo nestručno i nekompetentno meša u obavlјanje bezbednosnih poslova. Rezultat takvog rukovođenja je najčešće neefektivno, neefikasno pa čak i nezakonito obavlјanje bezbednosnih poslova.

 

   Slika: Funkcije (delatnosti) i uloge bezbednosnog menadžmenta

 

Osnovni zadatak menadžmenta svake organizacije je da poveća njenu „vitalnost“. Ovim se obezbeđuje njen opstanak u datim okolnostima i okruženju koje obiluje dinamičnim i dramatičnim problemima. Ovim se ujedno i omogućava njen prosperitet, dalјi rast i razvoj. Na putu rasta i razvoja, bezbednosni menadžment aktivno učestvuje u odlučivanju o bezbednosnim cilјevima organizacije, načinima i sredstvima da se izbegnu ili smanje nepovolјni uticaji koji dolaze iz okruženja ili samog sistema.

Različite organizacije imaju različite izazove, rizike i pretnje kojima su izložene. Odgovornosti koje organizacija ima prema okruženju po pitanju bezbednosti, što presudno utiče na bezbednosni menadžment, utiče i na način na koji će biti donete odluke vezane za bezbednost. Način na koji se menadžment bavi pitanjima bezbednosti zavisi od cilјeva organizacije. Tako možemo razlikovati: /1/ bezbednosni menadžment u organizacijama kojima je pružanje bezbednosnih usluga drugim korisnicima osnovna misija (u njima on predstavlјa osnovni, ali ne i jedini oblik menadžmenta npr. državne bezbednosne službe) od /2/ bezbednosnog menadžmenta u organizacijama koje se bave privrednim ili društvenim delatnostima, a bezbednosni menadžment se nalazi u funkciji očuvanja i rasta organizacije. Postoje privredna preduzeća koja imaju veliki značaj za bezbednost zajednice u kojoj deluju (zbog značaja njihovih proizvoda i usluga za normalan život, ili zbog opasnih sila koje sadrže njihova postrojenja) a čijim uništenjem bi došlo do velikih katastrofa. Najčešći poslovi bezbednosnog menadžmenta su: procenjivanje aktuelnih i potencijalnih bezbednosnih pretnji, rizika i izazova; preduzimanje mera za otklanjanje opasnosti; uspostavlјanje organizacije koja će biti sposobna da štiti od svih oblika ugrožavanja; kontrolisanje sprovođenja bezbednosnih mera i funkcionisanja sistema bezbednosti; pružanje odgovarajućih bezbednosnih informacija rukovodstvu; izrađivanje bezbednosnih analiza u cilјu opstanka i rasta organizacije i pružanja pune sigurnosti svim zaposlenima i dr.

Bezbednosni menadžment treba da obezbedi kontrolu nad faktorima koji mogu dovesti do ugrožavanja organizacije ili zajednice koja se štiti. Kontrolom i praćenjem faktora ugrožavanja postižu se dva cilјa. Prvi, faktor ugrožavanja se može neutralisati i pre nego se ispolјi njegovo štetno dejstvo ili adekvatnim bezbednosnim i drugim merama mogu se otkloniti štetne posledice delovanja tog faktora. Drugi, ukoliko je faktor ugrožavanja takav da se ne može neutralisati niti se mogu izbeći štetne posledice (prirodne katastrofe, veliki društveni potresi, terorizam i dr.), predviđanje mogućih posledica od strane bezbednosnog menadžmenta se postavlјa kao neophodno polazište za donošenje strateških odluka.

Zadatak bezbednosnog menadžmenta je zaštita vitalnih vrednosti organizacije, unapređivanje i razvoj organizacije i dostizanje njenih cilјeva. On ne donosi strateške odluke, ali značajno utiče na njihovo donošenje. Bezbednosni menadžment rukovodstvu obezbeđuje informacije i procene na osnovu kojih se definišu strateški cilјevi i donose operativne odluke. Jedan od glavnih cilјeva bezbednosnog menadžmenta je uspostavlјanje i očuvanje organizacije koja treba da pruži maksimalnu bezbednost u radu, ostvarivanje cilјeva organizacije, bezbednost i zaštitu zaposlenima kao i da očuva bezbednost sredine u kojoj se obavlјa poslovanje. Formiranje, rukovođenje i kontrola posebnih organizacionih celina koje se bave bezbednošću osnovni su zadaci bezbednosnog menadžmenta.

Navedeno ukazuje na značenje i značaj bezbednosnog menadžmenta, kao i na posebno mesto i ulogu lјudi koji se bave bezbednosnim menadžmentom. Primena bezbednosnog menadžmenta može se i mora unapređivati permanentnim razvojem lјudskih resursa, posebno edukacijom i obukom rukovodilaca u oblasti bezbednosti.

Foto 1 izvor: www.va.mod.gov.rs

Intervjuisao: Miloš Tišma

 

More Stories
Koncept bezbednosti u digitalnom dobu- Kako se zaštiti na Internetu?