U Školi nacionalne odbrane preko pedest godina državno i vojno rukovodstvo stiče najviši nivo obrazovanja u oblasti bezbednosti, odbrane, strategije i operatike.Šta je to što se izučava u ovoj obrazovnoj i naučnoj instituciji? Koliki je njen značaj i kako doprinosi bezbednosti građana Republike Srbije? Odgovore na ova pitanja dao nam je pukovnik, prof. dr Miroslav Talijan koji se nalazi na poziciji načelnika Škole nacionalne odbrane Univerziteta Odbrane. Pukovnik Talijan je pored toga i profesor na predmetima iz oblasti strategije, bezbednosnog menađžmenta i suprostavljanja terorizmu. Takođe stekao je neprocenjivo iskustvo kao komandant odreda ,,Sokolovi“ i zamenik komandanta protivterorističkog odreda ,,Kobre“. Stoga smo ovu priliku iskoristili da sa pukovnikom Talijanom u drugom delu ovog intervjua porazgovaramo o izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti u našoj državi ali i o globalnim pretnjama kakva je pretnja od terorizma.
Pred vama je sada drugi deo velikog intervjua sa pukovnikom, prof. dr Miroslavom Talijanom!
5.Takođe ste proučavali terorizam tokom svog naučnog rada, da li je sistem bezbednosti Republike Srbije osposoblјen za prevenciju i sprečavanje terorizma i kako?
Srpski pukovnik prof.dr.Miroslav Talijan, načelnik je Škole nacionalne odbrane. Profesor je na Vojnoj Akademiji, Školi Nacionalne odbrane i na više fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj. Sa velikim iskustvom sa terena koje je stekao u ,,Kobrama’’ i ,,Sokolovima’’ sa jedne strane i naučnog iskustva koje je stekao kao naučni radnik, predavač, istraživač i profesor, predstavlja jednog vrsnog stručnjaka u oblasti odbrane i bezbednosti.Terorizam postoji otkad i lјudska civilizacija, a trenutno je na izrazito opasnom stepenu svog razvoja gde može ozbilјno da ugrozi čitavu lјudsku civilizaciju. Savremeni i najnoviji teroristički akti to i potvrđuju. Svaka država danas može biti „domaćin” terorizmu i gotovo je nemoguće naći državu ili grad u svetu za koje bi moglo da se tvrdi da nisu potencijalna meta terorističkog napada. Terorizam i teroristi, kao i snage oružane pobune nisu (kao što se to ponekad olako tvrdi) puki amateri ili slabo obučeni pojedinci. Svi oni uglavnom završavaju izuzetno kompleksnu obuku, koriste modernu tehnologiju, računaju i oslanjanjaju se na blagodeti, vrednosti i način života u savremenom svetu. Najčešće uz podršku i pomoć svojih „mentora i sponzora“, koristeći nagomilane probleme i brojne tegobe u savremenom društvu. Oni lako uočavaju sa bezbednosnog aspekta ranjive i slabe tačke savremenog društva, a potom izvode razorne udare i napade ostvarujući pri tom velike i pogubne efekte.
Četvrta generacija ratova karakteristična je po tome da kvantitativno i kvalitativno slabije snage pobeđuju superiornije snage primenom asimetričnih strategija i taktika u dužem vremenskom periodu. Suština ove generacije rata nije u uništavanju superiornijih snaga neprijatelјa, već u poražavanju njegove političke volјe da se bori. Da li nas skorašnji teroristički akti, ponašanje terorista i njihovi projektovani cilјevi podsećaju na suštinske odlike navedene generacije ratova?
Petu generaciju ratova teoretičari opisiju kao konflikt koji ne mora biti obavezno oružani. On bi se odvijao između nedržavnih aktera (terorista, pobunjenika, organizovanog kriminala, sajber kriminala i dr.) podržanih od drugih nedržavnih aktera na jednoj strani, i moćnih država, regionalnih i međunarodnih organizacija koje žele da zaštite svoje interese širom sveta na drugoj strani. Ono što zabrinjava iz ove definicije pete generacije ratova jeste svrstavanje na jednu stranu. Odnosno moguće udruživanje akcija terorista i pobunjenika sa drugim kriminogenim strukturama, posebno sajber kriminalcima, i zbog svih nesagledivih posledica koje po tom osnovu mogu da nastanu. Tako danas sve više pored klasičnog terorizma strahujemo od mogućeg terorizma uz upotrebu oružja za masovno uništavanje (nuklearnog, hemijskog ili biološkog oružja) i sajber terorizma usmerenog prema životno značajnim institucijama ili objektima čije upravlјanje počiva na informatičkoj tehnici.
Kada je reč o terorizmu, treba reći da on pripada postojanom zlu, kao jednom od obeležja ne samo stare, već i savremene civilizacije. Postoji otkad i lјudska civilizacija, a na aktuelnom, izrazito opasnom stepenu svog razvoja došao je u fazu kada može ozbilјno da ugrozi čitavo svetsko društvo. Ima podmuklu ćud i jaku moć, stoga iznenađuje i ugrožava čak i velesile. Savremeni i najnoviji teroristički akti to i potvrđuju. Prevashodno mislim na one u septembru 2001. u Nјujorku i Vašingtonu, u oktobru 2002. u Moskvi, u novembru 2015. u Parizu, u martu 2016. u Briselu, u julu 2016. godine u Nici, zatim u aprilu u Stokholmu, u avgustu u Barseloni i Turku i drugi tokom 2017. godine sa manjim brojem žrtava. Nakon svih terorističkih akata od završetka Hladnog rata i blokovske podelјenosti sveta, stiče se utisak da su se terorizam i teroristi „otrgli kontroli” koja je nepobitno nad njima postojala u pomenutom periodu kada su navedeni akti bili ograničeni na teritorije određenih država ili regiona. Savremeni terorizam je dobio svoju globalnu ili svetsku dimenziju, a postojanje savremenih terorističkih organizacija međunarodnog karaktera, poput Al-Kaide i tzv. Islamske države (ISIL-a), radikalno usložnjava međunarodnu političku scenu.
Situaciju dodatno usložnjava prisustvo „dvostrukih standarda” kod velikih sila i „haos” na međunarodnoj sceni. Teroristi preko noći postaju borci za lјudska prava i slobodu, i obrnuto – legalni državni organi i njihove aktivnosti kojima nastoje da obezbede mir i bezbednost na delu sopstvene teritorije bivaju okvalifikovane kao državni teror. Postoje indicije da se danas terorizmom ne bave samo državni, odnosno nedržavni akteri u nameri proizvođenja haosa na teritoriji države žrtve, već se kao sponzori terorizma pojavlјuju i moćne kompanije. Jedan od primera je terorizam u delti Nigera u Nigeriji, gde su teroristi (nazovi borci za zaštitu životne sredine) podržani od nekih moćnih naftnih kompanija da otimaju i ubijaju radnike na konkurentskim platformama.
Zbog svega navedenog i činjenice da globalni terorizam zahteva globalni odgovor međunarodne zajednice, klјučni akteri na međunarodnoj sceni (posebno države koje su, ili pretenduju da budu velike sile), ne mogu se pravdati različitim poimanjem savremenog terorizma. Danas, više nego ikad, postoji mnogo opšteprihvaćenih definicija terorizma i terorista. Ujedinjene nacije kojima je doduše trebalo previše vremena od 1945. do 2001. godine da osnuju svoje telo koje će se baviti terorizmom, definisale su Globalnu strategiju UN suprotstavlјanja terorizmu u četiri stuba. Podsetiću vas da su osnovni stubovi ove strategije: 1) Razmatranje-potenciranje uslova koji pospešuju širenje terorizma, 2) Prevencija i suprotstavlјanje terorizmu, 3) Izgradnja državnih kapaciteta i jačanje uloge UN, 4) Obezbeđenje poštovanja lјudskih prava i vladavine zakona. Ova strategija može biti dobra polazna osnova za globalno suprotstavlјanje navedenoj pretnji. Sve ozbilјne analize savremenog terorizma ukazuju na činjenicu da je, pored njegovog globalnog karaktera, sledeća vrlo ozbilјna karakteristika težnja terorista ka međusobnom povezivanju, kao i težnja ka povezivanju i saradnji sa sličnim kriminogenim strukturama u društvu u želјi da se dostigne projektovani cilј. Postavlјa se otvoreno pitanje kada će globalni terorizam dosegnuti kritičnu masu koja će savremeni svet uvesti u potpuni strah i haos. Za početak je dovolјno da se klјučni akteri na međunarodnoj sceni slože da je savremeni terorizam posledica učestale primene Doktrine sukoba niskog inteziteta u drugoj polovini 20. veka. Danas sami teroristi su prihvatili navedenu doktrinu kao sopstvenu. Što se pre navedena činjenica prihvati, biće moguće uz iskrenu (ne samo deklarativnu) rešenost suprotstaviti se savremenom terorizmu i teroristima.
Naša zemlјa, nažalost, ima ogromna i gorka iskustva iz suprotstavlјanja terorizmu i borbe protiv terorizma i snaga oružane pobune s prostora bivše SFR (SR) Jugoslavije. Republika Srbija, kao deo svetske zajednice, deli sudbinu današnje civilizacije suočene sa izazovima terorizma u regionalnim i globalnim okvirima. U uslovima globalnog terorizma, naša zemlјa, teritorija i gradovi Republike Srbije mogu biti meta terorističkog delovanja. Neposredno ili posredno teroristi korišćenjem srpske teritorije mogu da pripremaju i izvode terorističke akcije u drugim zemlјama. Shodno Doktrini sukoba niskog inteziteta i doktrinama nekonvencionalnog rata, koje su još uvek vitalne i aktuelne, za očekivati je da agresija na pravnu i demokratsku državu započne po već oprobanom receptu. U prvoj fazi, izazivanjem građanskih nereda i nemira kao i jačanjem ekstremizma svih vrsta. U drugoj fazi izvođenjem terorističkih akata. U trećoj fazi pokretanjem masovnih pobuna do nivoa oružane pobune koja će najverovatnije biti podržana terorizmom što na kraju može da kulminira do toga da oružana pobuna može biti uvod u četvrtu fazu – rat ili početnu fazu rata. Sve navedeno može da dovede do širih regionalnih, pa i međunarodnih sukoblјavanja.
Slika: Odnos operacionih faza Sukoba niskog inteziteta i porasta nasilјa
Razvoj događaja u pojedinim delovima sveta i državama u poslednjih nekoliko decenija ukazuje na to da država može, ukoliko se na to odluči, da relativno samostalno reši problem terorizma u svom „dvorištu”. Međutim, nakon prerastanja terorizma u oružanu pobunu i otvoreni ratni sukob neminovno dolazi do angažovanja klјučnih aktera međunarodne zajednice. Država u kojoj je došlo do eskalacije oružane pobune uz pretnju da preraste u opšti oružani sukob zaraćenih strana, može uspešno rešiti problem samo uz pomoć i podršku prijatelјskih – partnerskih ili savezničkih država i međunarodnih bezbednosnih organizacija.
Danas se države i čitava međunarodna zajednica više bave posledicama terorizma i „ad hoc” reagovanju nakon njegove eskalacije, nego suštinskim uzrocima i problemima koji su uzrokovali njegovu pojavu. Postavlјa se neretko pitanje šta je razlog takvom pristupu? Da li stvarno nismo sposobni da temelјnom analizom uzroka i posledica, i obrnuto, dođemo do rešenja postojećih problema ili možda to i ne želimo?
Noviji naučnoistraživački radovi naučnika i eksperata u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije usmereni su na određivanje i sagledavanje savremenog terorizma. Ovo je usmereno na formu i metode delovanja savremenog terorizma radi kreiranja Strategije za suprotstavlјanje Republike Srbije terorizmu, a čija je izrada u povoju. Ovo takođe uklјučuje i traganje za primerenom reakcijom snaga bezbednosti i odbrane, te tako i Vojske Srbije, protiv terorističkih pobunjeničkih grupa. Nadležni rukovodioci i komandanti s punom komandnom odgovornošću za pripremu i izvođenje nekonvencionalnih operacija (poput protivterorističke, protivpobunjeničke i drugih tipova operacija izvan ratnog stanja) moraju se potpuno odrediti i usmeriti ka neprijatelјu, tako da neprestano traže prednost nad njim.
U savremenim protivterorističkim i protivpobunjeničkim operacijama, prednost nad neprijatelјem će se obezbediti isklјučivo iznenađenjem. Ono se ostvaruje domišlјatim strategijama i taktičkim lukavstvom, a nikako perfidijom. Prirodno, i vremenom, svaka strategija s njenom primenom biva isprobana i proverena, pa tako traganje za novim i neubičajenim strategijama ima sklonost i težnju da postane sve ekstremnija. Dobro rešenje za komandanta i njegove potčinjene jeste u promeni tipičnog vojničkog uma i klasične mentalne matrice. Isprobani doktrinarno-strategijski obrazaci i ustalјene forme operativnog modela i šema operacije više nisu od koristi ni u klasičnom ratu i konvencionalnim operacijama (poput napadne, odbrambene i sličnih operacija). U „prlјavom ratu“ i nekonvencionalnim operacijama, prilikom kreiranja i razvoja efikasne strategije za borbu protiv terorističkih i pobunjeničkih grupa, komandanti treba da rade prave stvari na pravi način. Odnosno da nastoje da strategijskim promišlјanjem i kombinacijama preusmere klasične i zastarele koncepte operacija i da nastoje, ili bar da pokušaju, da misle kao teroristi, a da uvek deluju kao komandosi.
Na kraju, stoji „da je više bolјe”, mada ne znači da je „više uvek bolјe”, ali bolјe je sigurno više! Dakle, traži se sistemski odgovor na ovako složeni vid političkog i oružanog nasilјa. Hiruška preciznost u reakciji specijalizovanih snaga bezbednosti i odbrane tokom odstranjivanja „kancerogenog tkiva” zvanog terorizam je stoga neophodna.
6.Šta bi ste izdvojili kao najbitnija iskustva koje ste imali kao komandant „Sokolova” u 72. specijalnoj brigadi i kao zamenik komandanta protivterorističkog odreda „Kobri”?
U suprotstavlјanju terorizmu i borbi protiv terorizma posebno mesto i ulogu imaju specijalne antiterorističke, odnosno protivterorističke jedinice u bezbednosno-odbrambenom sistemu svake zemlјe i svetske zajednice u celini. One su stožer i pijemont borbe protiv terorizma koja mora biti svekolika i svestrana. Borba je zasnovana na preventivnom i represivnom angažmanu svih društvenih činilaca, koji se iskazuju različitim formama delovanja antiterorističkih snaga.
Antiterorističke snage su u širem smislu one organizacijske jedinice iz sastava obaveštajnih, bezbednosnih, policijskih, vojnih, pravosudnih, diplomatskih i drugih struktura koje su namenjene i osposoblјene za borbu protiv terorizma. Kao takve one tu funkciju svakodnevno ostvaruju. U užem smislu pod antiterorističkim snagama se podrazumevaju sastavi policije i vojske koji su osposoblјeni i spremni da u svakom trenutku, ili uz određene relativno kratke pripreme, vode borbu protiv terorizma (uklјučujući i izvođenje protivterorističkih dejstava). Specijalne protivterorističke jedinice vojske, odnosno policije, čine jezgro antiterorističkih snaga. Namenjene su za izvođenje posebnih antiterorističkih zadataka, odnosno protivterorističkih dejstava, prvenstveno radi rešavanja talačkih situacija, kao i za izvođenje protivterorističkih operacija.
U razvoju savremenih oružanih snaga sveta, teži se stvaranju modernih, savremeno opremlјenih, racionalno organizovanih, brojčano malih, ali efikasnih oružanih formacija. Radi se sa izrazitom tendencijom stvaranja funkcionalne organizacije sa snagama za „brzo“ reagovanje, kao i mobilnih i malih specijalnih sastava za „hitno“ reagovanje. Među tim jedinicama posebno mesto i ulogu imaju specijalne antiterorističke i jedinice za protivteroistička dejstva.
„Sokolovi“ i „Kobre“ su specijalne protivterorističke jedinice naše Vojske i predstavlјaju okosnicu antiterorističkih snaga naše zemlјe. Kao savremene i visokoprofesionalne protivterorističke jedinice Vojske Srbije, opremlјene najsavremenijim specijalnim naoružanjem i opremom, prvenstveno su namenjene za izvršavanje složenih i visokorizičnih zadataka iz domena borbe protiv terorizma, ali i za druge zadatke iz oblasti bezbednosti i zaštite Republike Srbije i njenih građana. Ove jedinice su izuzetne funkcionalne i operativne sposobnosti. Spretnost svakog pojedinca, potvrdile su i iskazale u ratu u miru. Realizacijom antiterorističkih akcija i uspešno obezbeđujući visoke državne i vojne rukovodioce (predsednika Republike, ministra odbrane, načelnika Generalštaba Vojske Srbije) one to svakodnevno potvrđuju.
Kao najbitnija iskustva koje sam stekao kao komandant „Sokolova” u 72. specijalnoj brigadi i kao zamenik komandanta protivterorističkog odreda „Kobri” jesu ona iz rada sa lјudima takvog kova u miru, a posebno u ratu, jer njih krase izuzetna vernost otadžbini i posebna posvećenost profesiji (odanost, hrabrost, neustrašivost i visoka disciplinovanost). Svojim ponašanjem uvek su doprinosili razvoju međusobnog poverenja i zajedništva, prema neprijatelјu su se ophodili čovečno, uvek su bili i ostali dostojanstveni i požrtvovani. Radi se o potpuno zrelim i uravnoteženim osobama koje odišu poštovanjem i poverenjem. To je njihov i najveći društveni kapital, a specijalne akcije i operacije su uvek obavlјali efektivno, brzo i zakonito! Izuzetna čast, ogromno zadovolјstvo i ponos za oficira, koji je svestan uzvišenosti svog zvanja i profesije, jeste da budete u istom stroju i koru lјudi koji poseduju ovakve vrednosti vojne profesije i vrline, a uz to ispunjenih znanjem, izuzetnim veštinama, navikama i ukrasima duše. Oni su mi najdraže i najveće iskustvo.
7.Koji su za Vas najveći izazovi i pretnje po bezbednost Republike Srbije?
Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Republike Srbije imaju kompleksan karakter. Obimom i intenzitetom mogu se ispolјiti na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije ih je odredila i ukazala da polazni kriterijum u razmatranju i navođenju izazova, rizika i pretnji jeste težina posledica po bezbednost naše zemlјe koje bi mogle da nastanu u slučaju njihovog ispolјavanja. Uz opasnost od oružane agresije (koja nikad nije potpuno isklјučena), separatističke težnje pojedinih nacionalističkih i verskih ekstremističkih grupa predstavlјaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije. Takođe ugrožavanje bezbednosti putem oružane pobune i terorizma i drugih u Strategiji nacionalne bezbednosti navedenih i prisutnih rizika i pretnji, najveća pretnja po bezbednost Republike Srbije svakako jeste protivpravno i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, odnosno naše Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
8.Šta bi ste poručili čitaocima magazina „Odbrana i bezbednost”?
Čitocima magazina „Odbrana i bezbednost”, ali i užoj stručnoj i široj javnosti, želim da poručim da su institucije vojnog školstva i njihova Škola nacionalne odbrane spremni da se suoče sa promenama koje se dešavaju u našem okruženju. Stoga nas neće zahvatiti samodokazivanje i samozadovolјstvo, a niti starenje duha, već će u nama biti i ostati duh preduzimlјivosti i stvaralaštva koji vodi u više faze razvoja i vrhunskog iskustva. Moje kolege, nastavnici i starešine, uz podršku i pomoć naših pretpostavlјenih sa Univerziteta odbrane, kao i uz uvek nesebičnu podršku Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, potpuno posvećeno i odgovorno obavlјaju svoje dužnosti i spremni su za najsloženije i najodgovornije zadatke i nove poduhvate u sistemu odbrane.
Škola nacionalne odbrane, njeni nastavnici i starešine, kao i oficiri na karijernim usavršavanjima, rame uz rame sa svim ostalim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije – služe Srbiji. Polaznici na našim usavršavanjima su pokazali da su stručno potkovani oficiri, zreli i inovativni lјudi i rukovodioci, koji od najranije mladosti svedoče da na svoj poziv gledaju kao na svoj život. Oni svoju državu Republiku Srbiju i njene građane vole kao svoje najbliže. Uvek su spremni da svojoj otadžbini bezuslovno pružaju, da je brane i odbrane. Vojnički gen njihovih predaka – oslobodilaca, kultura i znanje koje stiču već decenijama, podmlađuje se i obogaćuje u Školi nacionalne odbrane i predstavlјa najveći njihov ali i društveni kapital.
Završavam intervju porukom i uz reči našeg nobelovca Ive Andrića: „tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo buduće događaje podneti zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle, upravo na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju“, i želim čitaocima vašeg magazina i svim lјudima dobre volјe srećne novogodišnje i božićne praznike, Bog vam pomogao i neka vas sreća prati!
Intervjuisao: Miloš Tišma
