Često se može čuti da je politika podmukla delatnost koja ne oprašta greške. Iako ova premisa važi za ceo svet, na Bliskom istoku to je posebno uočljivo. Konflikti koji se permanentno nadovezuju jedan na drugi konstantno urušavaju ovaj region. Čini se da je celokupna destabiliziacija Bliskog istoka kulminirala pojavom Islamske države, a potom kada su preduzeti očigledni koraci ka suzbijanju ove terorističke tvorevine, tenzije se nisu smanjile niti prestale da ljuljaju nestabilno područje. Kurdi koji su tokom proteklih godina aktivno učestvovali u borbi protiv Islamske države dobili su legitimitet i mogućnost za ostvarivanje višedecenijskog sna.
Kao etnička manijna na Bliskom istoku jos od početka 20-tog veka, Kurdi se susreću sa problemom nedostatka državne teritorije. Bilo je nekih naznaka posle Prvog svetskog rata da će država Kurda nastati, ali to se nije ostvarilo. Od tada Kurdi su rasuti po Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu sa karakterističnim običajima, verom i kulturom, ali svi duhovno ujedinjeni idejom stvaranja jedinstvene kurdske nacije. Međutim, odsustvo državne teritorije nije bio samo problem nacionalnog ujedinjenja. Tretman ove etničke grupe od strane država u kojima obitavaju je takođe bio izrazito surov i nepravičan. U Turskoj, gde je kurdska populacija najbrojnija, vojska još od sedamdesetih godina ima rigorozan stav prema njima. Proglašeni za teroriste, sukobi između Turske i Kurdske radničke partije (PKK) bili su prepuni krvavih događaja koji su odneli živote i jedne i druge strane. U Iraku, za vreme vlasti Sadama Huseina, Kurdi su nasilno raseljavani sa svojih teritorija kako bi se sprečila njihova koncentracija i eventualna mogućnost pobune. Splet loših istorijskih okolnosti, kao i igra velikih sila ostavili su ovu etničku zajednicu bez države. Da ironija bude veća jedan od razloga zbog čega su Kurdi uvek bili loše tretirani od svojih sunarodnika i komšija jeste upravo nedostatak države, odnosno skrivene pretnje da će hteti da stvore državu na nekoj od susednih teritorija. U protekle dve godine ova pretnja za države Bliskog istoka postaje vrlo realna, jer se otvaraju jasne mogućnosti za njeno realizovanje.
U proteklih nekoliko godina kurdski faktor je postao značajan bezbednosni, ali i politički činilac na Bliskom istoku. U Siriji i Iraku, državama koje su direktno bile razorene od strane terorista, Kurdi su formirali paravojne formacije kako bi zaštitili sebe i teritoriju na kojoj su živeli. Sa druge strane, Turska, podstaknuta događajima u svom susedstvu, nije želela da prepusti stvari slučaju i vrlo je oštro (verovatno i preventivno) reagovala na svaki potez Kurda na jugoistoku zemlje. Iako situacija na prvi pogled deluje čudno, moramo imati u vidu da Kurdi i njihove frakcije na Bliskom istoku, uprkos svom zajedničkom cilju, funkcionišu samostalno po sopstvenom planu i ciljevima koji se često ne podudaraju sa drugim frakcijama. Svakako to nije omelo formiranje jakih paravojnih formacija u Sirji poput YPG-a, tj. Narodnih odbrambenih snaga koje su deo partije Demokratske unije i Pešmerge u Iraku kao vojne jedinice iračkih Kurda. Značaj ovih paravojnih formacija je nesumnjiv, što se potvrdilo i u spremnosti Amerike da aktivno sudeluje i preko Kurda dejstvuje protiv Islamske države. Zahvaljujući Kurdima Amerika je u većoj meri uspela da obezbedi svoje prisustvo u Sirji, što joj je omogućilo da ne bude u potpunosti izbačena sa pozornice na kojoj je Rusija već preuzela vodeću ulogu. Obazriva politika Kurda nije bila usmerena samo ka zapadu, u više navrata tokom rata YPG je bio vrlo pažljiv sa sirijskom vojskom poštujući pri tome sve zahteve Moskve. Iako je ovakva politika bila utemeljena na taktičkim i strategijskim činjenicama koje je konflikt diktirao, ne treba izgubiti iz vida dublje političke kalkulacije. Prikazujući sebe kao odgovornog bezbednosnog aktera u regionu kome preti ozbiljna opasnost, kurdske snage pokušavaju da se dodvore velikim silama i time steknu nepohodnu podršku za buduće političke, ili bolje reći državotvorne planove.
Na žalost stvaranje države, kako u prošlosti tako i danas, za Kurde neće biti nimalo lak zadatak. Brojni faktori i posledice koje može da proizvede stvaranje Kurdistana na Bliskom istoku navodi regionalne i svetske sile da odstupe, odnosno da ne dozvole realizaciju ove ideje. Turska i Iran, kao države koje imaju veliku kurdsku manjinu na svojim teritorijama, racionalno strahuju da bi stvaranje ovakve države navelo Kurde na veće političke zahteve koji bi se verovatno pretvorili u pobunu. Isto tako ako se uzme u obzir da bi nova država bila smeštena na severu Iraka, gde se sad nalazi irački Kurdistan, geopolitičke implikacije postaju izuzetno široke po države regiona. Pretvaranje autonomne regije Kurda u punopravnu državu izazvalo bi to da ona postane centar ka kome bi Kurdi iz lokalnih država gravitirali. Ali ne samo to, s obzirom na geografski položaj Kurdistana postojale bi realne pretnje da delovi teritorije Turske, Irana i Sirije koje se graniče, a imaju brojniju kurdsku populaciju izraze zahtev za pripajanje novoj državi. Takođe, teritorija koja je zamišljena kao država Kurda obiluje resursima poput nafte (pogotovu oko grada Kirkuka), ali i vodom koja je redak resurs u ovom regionu. Stvaranje nove države na ovim prostorima značajno bi promenilo ne samo etnički i politički spektar, već bi prevashodno uticalo na ekonomiju susednih država. Još jedan otežavajući faktor u stvaranju nove države jeste oštra politička podeljenost. Frakcije unutar PUK-a (Patriotic Union of Kurdistan), kao i druge političke partije nemaju jasan konsenzus o tome kako bi trebalo sprovesti stvaranje ove države, a pogotovu ko bi trebalo da je vodi. Ovi faktori navode i velike sile da deluju vrlo obazrivo po pitanju stvaranja nove države u ovako nestabilnom regionu sveta. Referendum o nezavisnosti koji je održan septembra ove godine dobio je veliku podrušku kurdskog stanovništva, pa ipak nijedna druga država regiona (izuzev Izraela) nije podržala, niti ozbiljno prihvatila rezultat referenduma. Sudbinu koju su kolonijalne sile odredile nakon potpisivanja Sajks-Pikotovog sporazuma i dan danas proganja region Bliskog istoka. Potencijalno stvaranje nove kurdske države je prirodna, ali zakasnela reakcija istorijskih težnji jednog naroda koja, čak i ako bude realizovana, može da izazove nove sukobe u tom regionu.
Foto izvor:Aljazeera.com
Igor Pejić
