Hrvatska je postala samostalna i nezavisna država nasilnom secesijom i građanskim ratom u procesu raspada bivše SFR Jugoslavije. Zajedno sa Slovenijom, Hrvatska je priznata u UN decembra meseca 1991. godine, iako su ratna dejstva na njenoj teritoriji i u Bosni i Hercegovini trajala do 1995. godine. Od proglašenja nezavisnosti i priznavanja u UN, a posebno nakon prestanka ratnih dejstava u bivšoj SFRJ, Hrvatska je nedvosmisleno orijentisana ka evroatlanskim integracijama. Tako, 2009. godine Hrvatska postaje članica NATO, a 2013. godine i članica Evropske unije (EU).
Prvu Strategiju nacionalne sigurnosti, po ugledu na razvijene zapadne zemlјe, Hrvatski sabor je doneo 19.marta 2002. godine. Ta strategija, u najvećem, bila je orijentisana ka putu Hrvatske u NATO. Nakon prijema u NATO traju bezuspešni pokušaji da se usvoji nova strategija. Ipak, 14. jula 2017. godine Hrvatski sabor je usvojio novu Strategiju nacionalne sigurnosti. [http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html]
U samoj Hrvatskoj usvajanje nove strategije praćeno je izuzetno različitim odnosom prema tom dokumentu, odnosno opredelјenjima Hrvatske u oblasti bezbednosti. Ti odnosi sežu od neupitnog odobravanja do protivlјenja, u smislu da nova strategija nije donela ništa novo i pitanja da li Hrvatskoj uopšte i treba nova strategija.
Određeni politički procesi u samoj Hrvatskoj, nakon prijema u EU, kao i njen odnos sa okruženjem, pre svega sa Slovenijom, BiH i, naročito, sa Srbijom, ukazuju na to da odredbe usvojenih strategija nacionalne sigurnosti treba posmatrati u širem kontekstu praktičnog postupanja Hrvatske.
2 FORMALNO-LOGIČKA ANALIZA I KOMPARACIJA STRATEGIJA NACIONALNE SIGURNOSTI HRVATSKE
U radu se koristi pojam „sigurnost“ i pojam „bezbednost“, kad je u pitanju strategija Hrvatske. Da bismo izbegli stalno izjednačavanje tih pojmova u hrvatskom i srpskm jeziku, u dalјem, za Strategiju nacionalne sigurnosti Hrvatske korisićemo skraćeni naziv Strategija.
U ovom delu rada izvršićemo formalno-logičku analizu i komparaciju dve strategije Hravtske (2002 i 2017), koja podrazumeva poređenje njihovih opštih i posebnih sadržaja kao i formu i obim samog dokumenta.
2.1 Komparacija opštih i posebnih sadržaja, obima i forme strategija
U Tabeli 1 dati su sadržaji strategija iz 2002. i 2017. godine
Tabela 1. Sadržaji strategija
| RBr | DOKUMENT | SADRŽAJI DOKUMENTA |
|
1. |
Strategija 2002 |
UVOD
I. BEZBEDNOSNO OKRUŽENјE I IZAZOVI RH II: VREDNOSTI I INTERESI RH III. IZAZOVI, RIZICI I PRETNјE RH IV. BEZBEDNOSNI KONCEPT Bezbednosni cilјevi RH Načela ostvarivanja nacionalne bezbednosti V. BEZBEDNOSNA POLITIKA RH – PODRUČJA I INSTRUMENTI Integracija u NATO Integracija u EU i EBOP Odnosi sa susedima i regionalna saradnja Saradnja sa međunarodnim integracijama Kontrola oružja i mere izgradnje poverenja i bezbednosti Doprinos mirovnim i humanitarnim organizacijama Razvoj odbrambenih sposobnosti Unutrašnja bezbednost RH VI. ZAKLjUČAK |
|
2. |
Strategija 2017 |
I. UVOD, VIZIJA I BEZBEDNOSNI KONCEPT
II. NACIONALNI INTERESI III. BEZBEDNOSNO OKRUŽENјE Globalni nivo Evropa i evropsko susedstvo Jugoistočno susedstvo Bezbednosne pretnje, rizici i izazovi za RH IV. STRATEŠKI CILjEVI, INSTRUMENTI I MEHANIZMI ZA NјIHOVO OSTVARIVANјE A) Bezbednost stanovništva, teritorijalni integritet i suverenitet RH B) Dobrobit i prosperitet građana C) Nacionalni identitet, međunarodni ugled i uticaj RH D) Hrvati izvan RH V. ZAKLjUČAK |
Izvori: 1) http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
2) https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2002_03_32_692.html
Uvidom u sadržaje strategija (Tabela 1) možemo izvesti sledeće zaklјučke:
- opšti sadržaji strategija su slični, ali i različiti u nekm delovima,
- u obe strategije postoje celine: uvod, zaklјučak i bezbednosno okruženje,
- u strategiji 2017, uvod je proširen vizijom i bezbednosnim konceptom, dok u strategiji 2002 ne pominje se vizija, a Bezbednosni koncept je bio zasebna celina,
- u strategiji 2002 jedna celina je pod naslovom – Vrednosti i intersi Republike Hrvatske, a u strategiji 2017 – Nacionalni interesi,
- u strategiji 2002 postojala je celina Izazovi, rizici i pretnje, koja je u strategiji 2017 ugrađena u celinu Bezbednosno okruženje i
- celina Bezbednosna politika Republike Hrvatske – Područja i inastrumenti, iz strategije 2002, u strategiji 2017 zamenjena je celinom Strateški cilјevi, instrumenti i mehanizmi za njihovo ostvarivanje. Međutim, tu se ne radi samo o pukoj zameni naziva navedenih celina strategije, već o sasvim drugačijem pristupu.
Uvidom u obe strategije, kada je u pitanju njihov obim i forma izrade, možemo konstatovati:
- strategije su približnog obima (strategija 2002 obima 20 strana, a strategija 2017 obima 21 strana),
- strategija 2002 je pisana paragrafski (97 paragrafa), dok je strategija 2017 pisana otvorenim tekstom.
2.2 Komparacija posebnih sadržaja strategija
Strategije su nastale u različitim uslovima u kojima se nalazila Hrvatska (pre i posle prijema u NATO i EU), a između njihovog objavlјivanja je vremenski period od 15 godina. Otuda, čini se logičnim uporediti neke od posebnih sadržaja tih strategija, kao što su: izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, nacionalni interesi i cilјevi i mehanizmi ostvarivanja bezbednosti.
2.2.1 Izazovi, rizici i pretnje
U strategiji 2002 govori se o izazovima, rizicima i pretnjama Hrvatskoj, a u strategiji 2017 o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama Hrvatskoj, što je taksativno dato prepisaivanjem iz dokumenata (Tabela 2).
Tabela 2. Izazovi, rizici i pretnje
| STRATEGIJA 2002 | STRATEGIJA 2017 |
| Opasnost od vojne pretnje i sukoba (smanjena ali postoji)
Transnacionalne pretnje koje se prelivaju na evropski kontinent Sukobi na tranzitnim pravcima i oko resursa Tranzicijski problemi država istočne i j/i Evrope Tranzicija Hrvatske (ekonomija, korupcija, negativna demografska kretanja, visoka stopa nezaposlenosti) Problemi u funkcionisanju pravosudnog sistema Negativna demografska kretanja Prava i zaštita nacionalnih manjina Granična pitanja sa pojedinim susedima Globalni terorizam, organizovani kriminal, korupcija, krijumčarenje oružja, droge, ilegalne migracije Prirdne i tehničko-tehnološke nesreće Širenje infektivnih bolesti i zaraza Posledice petogodišnjeg rata Kompjuterski kriminal i ugrožavanje informatičkih sistema i Negativne posledice globalizacije |
Nerešena pitanja razgraničenja s pojedinim susednim državama
Političko i obaveštajno delovanje prema Hrvatskoj od strane država koje su sukoblјene sa NATO i EU Hibridno delovanje Terorizam (malo verovatan, ali velike posledice) Ekstremizam pojedinaca i grupa unutar Hrvatske Korupcija Organizovani kriminal Kibernetičke pretnje Nepovolјni globalni ekonomski trendovi, osetlјivost na poplave i prirodne nesreće i porast siromaštva Nepovolјna dmografska struktra Energetska zavisnost Klimatske promene Narušavanje okoline Zaostala minsko-eksplozivna sredstva Prirodne i lјudskim delovanjem izazvane nesreće |
Izvori: 1) http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
2) https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2002_03_32_692.html
Činjenica je da su izazovi, rizici i pretnje u obe strategije identifikovani na jedan opisni način, što odaje jednu dozu nesistematičnosti i pukog nabrajanja. Sa druge strane, uz manje razlike, odnos prema izazovima, rizicima i pretnjama nije bitnije izmenjen u strategiji 2017 uodnosu na strategiju 2002.
2.2.2 Nacionalni interesi i cilјevi
Pojmovi „vrednosti“, „interesi“ i „cilјevi“ različito su zastuplјeni u strategijama 2002 i 2017. Tako, u strategiji 2002, kao posebna celina, govori se o vrednostima i interesima RH, a bezbednosni cilјevi su navedeni u celini – Bezbednosni koncept. U strategiji 2017 polazi se od vrednosti, a govori o nacionalnim interesima, kao posebno poglavlјe i strateškim cilјevima, kao delu jednog poglavlјa. Tako, vrednosti, interesi i cilјevi jesu zastuplјeni u strategijama, ali su različito razrađeni. Radi komparacije, vrednosti, interesi i cilјevi su dati u Tabeli 3.
Tabela 3. Vrednosti, interesi i cilјevi u strategijama
| STRATEGIJA 2002 | STRATEGIJA 2017 |
| NAJVIŠE VREDNOSTI RH (iz USTAVA RH): sloboda, jednakost, nacionalna ravnopravnost i ravnopravnost polova, mirotvorstvo, socijalna pravda, prava čoveka, nepovredivost vlasništva, očuvanje prirode i čovekove koline, vladavina prava i demokratija
VITALNI INTERESI RH: opstanak, suverenitet, nezavisnost, teritorijalna celovitost, nacionalni identitet, temelјne vrednosti, zaštita života i imovine građana VAŽNI INTERESI RH: očuvanje i razvoj demokratije i demokratskih institucija; vladavina prava; ekonomski prosperitet; socijalna pravda; očuvanje kulturnog i istorijskog identiteta RH i dobrobit dela hrvatskog naroda u drugim državama; mirno, stabilno i bezbedno okruženje; očuvanje međunarodnog poretka utemelјenog na principima pravde, poštovanja međunarodnog prava i ekonomske ravnopravnosti; očuvanje i zaštita okoline, zdravlјe i dobrobit građana. BEZBEDNOSNI CILjEVI: Uspostavlјanje, razvoj i sprovođenje odgovarajućih politika, mera i aktivnosti i institucija na bezbednosnom području – sadržajno primerenih zahtevima za uspešno preovladavanje savremenih i budućih bezbednosnih rizika i pretnji RH; Izgradnja povolјnog međunarodnog bezbednosnog okruženja na globalnom i regionalnom nivou kroz uklјučivanje u međunarodne bezbednosne integracije i saradnju sa drugim demokratskim državama; Razvoj stabilnog i ekonomski naprednog društva koje će biti dugoročno sposobno izgrađivati i održavati delotvorne bezbednosne mehanizme i resurse, te uspešno odgovoriti na bezbednosne izazove, rizike i pretnje. |
TEMELjNE VREDNOSTI (ne navode se samo se napominje da su definisane Ustavom)
NACIONALNI INTERESI: – Bezbednost stanovništva, teritorijalni integritet i suverenitet RH – Dobrobit i prosperitet građana – Nacionalni identitet, međunarodni ugled i uticaj RH – Položaj Hrvat u BiH, u drugim državama i u iselјeništvu STRATEŠKI CILjEVI: – Dostizanje najvišeg stepena bezbednosti i zaštite stanovništva te kritičnih infrastruktura – Uspostavlјanje i razvoj sistema nacionalne bezbednosti – Razvoj i održavanje snažne i aktivne odbrane – Ekološka Hrvatska i održavanje snažne i održive ekonomije – Demografska obnova i revitalizacija hrvatskog društva – Razvoj državne uprave po meri građana i strategijske komunikacije – Zaštita, jačanje i promocija najviših vrednosti ustavnog poretka i hrvatskog nacionalnog identiteta – Jačanje međunarodnog ugleda i uticaja RH – Osiguranje opstanka, zaštita identiteta i političkog subjektiviteta hrvatskog naroda, kao konstitutivnog u Bosni i Hercegovini, zaštita i podrška Hrvatima u drugim državama i iselјeništvu.
|
Izvori: 1) http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
2) https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2002_03_32_692.html
Na osnovu podataka iz Tabele 3 može se zaklјučiti:
– vrednosti ili temelјne vrednosti utvrđene su Ustavom RH,
– interesi ili nacionalni interesi RH su različito metodološki uređeni, kao i sa drugačijim pristupom u startegijama i
– bezbednosni (2002) ili strateški (2017) cilјevi su različito utvrđeni u strategijama. U strategiji 2017 su ti cilјevi (9 cilјeva) grupisani u okviru nacionalnih interesa (4 nacionalna interesa), što se ne vidi u celini Nacionalni interesi, ali je razrađeno u celini Strateški cilјevi, instrumeni i mehanizmi za njihovo ostvarivanje, koja je najobimnija celina tog dokumenta (više u drugom pitanju).
Uvidom u oba dokumenta, može se konstatovati da su pitanja interesa i cilјeva dosta komplikovano obrađena, dok se vrednosti (temelјne vrednosti) u obe strategije pozivaju na Ustav, sa njihovim konkretnim navođenjem (2002) ili ne navođenjem (2017).
2.2.3 Mehanizmi za ostvarivanje bezbednosti
Ovo je zajednički naziv za poglavlјe Bezbednosna politika RH – Područja i instrumeti (2002) i Strateški cilјevi, instrumenti i mehanizmi za njihovo ostvarivanje (2017). Činjenica je da se radi o najobimnijim poglavlјima (celinama) obe strategije, koja su razrađena na sasvim različit način, formalno i suštinski posmatrano.
U Strategiji 2002 Bezbednosna politika je operacionalizovana u osam područja. Suština jesu prva dva područja: 1) integracija u NATO i 2) integracija u EU i Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku (EBOP), kako se tada nazivala sadašnja Zajednička bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP). Ostala područja i mehanizmi (kako nosi naslov celine), a koja su prikazana u Tabeli 1, samo su razrada prethodno navedena dva. Činjenica je da je Hrvatska postala članica i NATO i EU, čime je bezbednosna politika utvrđena u strategiji 2002, najvećim delom – realizovana.
U Strategiji 2017 nema poglavlјa Bezbednosna politika. Umesto toga, u najobimnijoj celini pod naslovom Strateški cilјevi, instrumenti i mehanizmi za njihovo ostvarivanje, nakon što su taksativno pobrojani strateški cilјevi, njihova detalјnija razrada je izvršena vezivanjem pojedinih cilјeva za napred navedene nacionalne interese (detalјnije u drugom pitanju).
3 OSVRT NA NOVU STRATEGIJU NACIONALNE SIGURNOSTI HRVATSKE
Nakon formalno-logičke analize i delimične komparacije dve strategije nacionalne bezbednosti Hrvatske, posebno ćemo se osvrnuti na dokument usvojen ove godine. Osvrt će biti dat po sadržajima dokumenta, koji su prikazani u Tabeli 1.
3.1 Uvod, vizija i bezbednosni koncept
Sam naslov ove celine strategije ukazuje na atipičan pristup u izradi takvog dokumenta. Naime, ne može se sresti takav naslov niti u jednoj poznatoj bezbednosnoj strategiji bilo koje zemlјe. Pored toga što takav pristup uvodu u strategiju ne srećemo u sličnim dokumentima drugih zemalјa, u strategiji 2017 je teško odrediti šta je uvod, šta vizija, a šta bezbednosni koncept. Vrednosno posmatrano, moguće je izvesti sledeće utiske (zaklјučke):
– Hrvatska stoji na stanovištu da je vodila odbrambeni rat za oslobođenje državne teritorije (Domovinski rat),
– članstvom u NATO i EU ostvareni su važni spolјnopolitički i bezbednosni cilјevi,
– Vizija jeste sveobuhvatno i koordinirano delovanje,
– Hrvatska će se trajno brinuti o pripadnicima hrvatskog naroda u drugim državama,
– Hrvatska je opredelјena za sveobuhvatan pristup ostvarivanju bezbednosnih cilјeva, a za sveobuhvatno delovanje ima iskustvo u Domovinskom ratu,
– strategija nacionalne bezbednosti je definisana na sledeći način: Strategija nacionalne sigurnosti Republike Hrvatske (u dalјnjem tekstu Strategija nacionalne sigurnosti) ishodišni je strateški dokument kojim se određuju politike i instrumenti za ostvarivanje vizije i nacionalnih interesa te postizanje sigurnosnih uvjeta koji će omogućiti uravnotežen i kontinuiran razvoj države i društva. Ova strategija uvodi novu paradigmu sigurnosti koja se temelјi na modelu lјudske sigurnosti, odnosno sigurnosti pojedinca – svakoga građanina Republike Hrvatske, i
– Hrvatska će u ostvarivanju nacionalnih interesa te sprovođenja strateških cilјeva upotrebiti sva raspoloživa sredstva, srazmerno pretnjama i rizicima kojima je izložena.
[ http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html].
3.2 Nacionalni interesi
Nacionalni interesi su samo navedeni u dokumentu (4 interesa), što je prikazano u prethodnom pitanju, uz konstataciju da su ti interesi izvedeni iz temelјnih vrednosti utvrđenih u Ustavu i viziji, polazeći i od vlastitog geostrateškog i geopolitičkog položaja te stanja i trendova u međunarodnom okruženju.
3.3 Bezbednosno okruženje
Bezbednosno okruženje je razrađeno na savim drugačiji način u odnosu na strategiju 2002. U novoj strategiji se posebno analizira: 1) Glbalni nivo, 2) Evropa i evropsko susedstvo, 3) jugositočno susedstvo i 4) bezbednosne pretnje, rizici i izazovi za Republiku Htvatsku. Sa metodološkog aspekta posmatrano, ova celina je korektno obrađena, jer se na osnovu analize bezbednosnog okruženja identifikuju bezbednosni izazovi, rizici i pretnje. S obzirom da su u prethodnom pitanju navedeni izazovi, rizici i pretnje, to se o aspektima analize bezbednosnog okruženja, radi preglednosti i komparacije, klјučni stavovi su dati u Tabeli 4.
Tabela 4. Analiza bezbednosnog okruženja
|
Globalni aspekt |
Svet je povezan i međuzavisan, ali izložen brzim promenama i ovim rizicima, čemu doprinose: klimatske promene, demografska kretanja i migracije stanovništva, razvoj novih tehnologija i globalizacija ekonomije, važnauloga interneta
Geopolitička nadmetanja velikih sila Nova tehnologija menja sve aspekte života Uticaj informacionih i komunikacijskih tehnologija Bezbednosni interesi država sve više se vode potrebama za hranom, vodom, energijom i komunikacijama, tako da će se budući sukobi odvijati u uslovima između rata i mira |
| Evropa i evropsko susedstvo | EU je okružena pojasom nestabilnosti
Terorizam, kao stalna pretnja Masovne migracije kao posledica ratnih sukoba, slabih država, siromaštva i klimatskih promena Demografski deicit u razvijenim državama Izazov sprovođenja zajedničke evropske politike u pojedinim područjima, rešavanje kriza, politička radikalizacija i populizam u pojedinim državama, posledice krize u Ukrajini Nizak nivo verovatnoće oružanih sukoba u EU i NATO Zavisnost od energenata |
|
Jugositočno susedstvo |
Nečlanice EU i NATO imaju različite aspiracije ka tim integracijama
Otvoren uticaj drugih globalnih i regionalnih aktera, mimo NATO i EU Posebno snažan islamski radkializam Jačanje radikalnog nacionalizma utemelјenog na velikodržavnim ideologijama, koje uklјučuju i prekrajanje međunarodno priznatih granica i aktivnosti usmerene na narušavanje verodostojnosti Hrvatske Difamacija sa obeležjima hibridnog delovanja prema Hrvstskoj u nekim državama Kriminalne rute vde preko Hrvatske |
Izvor: 1) http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
Uvidom u podatke navedene u Tabeli 4, evidentno, strategija je vešto maskirala stvarni i u praksi iskazan pritup Hrvatske prema sopstvenom okruženju, pogotovo susednim državama.
3.4 Strateški cilјeviinstrumenti i mehanizmi za njihovo ostvarivanje
Ovo je najobimniji deo strategije 2017 i obuhvata 13 od 21 strane teksta celog dokumenta (oko 62%). Nakon navođenja strateških cilјeva, izvršena je njihova operacionalizacija i razrada u okviru napred navedenih nacionalnih interesa (Tabela 5). Pri tome, pod strateškim cilјem se podrazumeva konkretizacija ostvarenja politike nacionalne bezbednosti u području svakog nacionalnog interesa, u skladu sa uslovima strateškog okruženja, posmatrano kroz nivo ambicije u srednjoročnom razdoblјu. [Strategija, 2017:9].
Tabela 5. Povezanost nacionalnih interesa i strateških cilјeva
| RBr | NACIONALNI INTERES | STRATEŠKI CILj |
| 1. |
Bezbednost stanovništva, teritorijalni integritet i suverenitet Republike Hrvatske |
Dostizanje najvišeg stepena bezbednosti i zaštite stanovništva te kritičnih infrastruktura |
| 2. | Uspostavlјanje i razvoj sistema domovinske bezbednosti | |
| 3. | Razvoj i održavanje snažne i aktivne odbrane | |
| 4. |
Dobrobit i prosperitet građana |
Ekološka Hrvatska i razvoj snažne i održive ekonomije |
| 5. | Demografska obnova i revitalizacija hrvatskog društva | |
| 6. | Razvoj državne uprave po meri građana i strateške komunikacije | |
| 7. |
Nacionalni identitet, međunarodni ugled i uticaj Republike Hrvatske |
Zaštita, jačanje i promocija najviših vrednosti ustavnog poretka i hrvatskog nacionalnog identiteta |
| 8. | Jačanje međunarodnog ugleda i uticaja Republike Hrvatske | |
| 9. | Hrvati izvan Republike Hrvatske | Osiguranje opastanka, zaštita identiteta i političkog subjektiviteta hrvatskog naroda, kao konstitutivnog u BiH, zaštita i podrška Hrvatima u drugim državama i dijaspori |
Izvor:http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
Prema podacima datim u Tabeli 5 uočavamo da se svaki nacionalni interes operacionalizuje u 2-3 strateška cilјa, što nije slučaj sa poslednje navedenim interesom, koji je sadržan u jednom strateškom cilјu. To je metodološki nekorektno. Metodološki bi bilo korektno da je poslednji nacionalni interes (Hrvati izvan RH), na primer, operacionalizvan na 1) Hrvate u BiH i 2) Hrvate u drugim državama i dijaspori.
U skladu sa utvrđenim obimom rada, u dalјem se samo tabelarno daju osnovni mehanizmi i instrumenti za realizaciju strateških cilјeva u okviru nacionalnih interesa.
3.4.1 Bezbednost stanovništva, teritorijalni integritet i suverenitet Republike Hrvatske
|
Dostizanje najvišeg stepena bezbednosti i zaštite stanovništva te kritičnih infrastruktura |
Javna bezbednost; Policija; Bezbednosno-obaveštajni sistem i nadzor nad tim sistemom; Obrazovanje i obuka z aposlove javne bezbednosti; Korporativna bezbednost; Suprostavlјanje terorizmu; Integralno upravlјanje državnom granicom i ispunjavanje uslova za Šengenski sporazum; Suprostavlјanje organizovanom kriminalu; Prevencija i suzbijanje radikalizma i ekstremizma; Unapređenje zaštite i spasavanja i unapređenje civilne zaštite; Uklanjanje minskih opasnosti; Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa; Kritična infrastrujtura i njena zaštita; |
|
Uspostavlјanje i razvoj sistema domovinske bezbednosti |
Uspostavlјanje sistema domovinske bezbednosti biće regulisano posebnim zakonom; Taj sistem će činiti: glavna tela nadležna za odbranu, unutrašnje poslove, spolјne poslove, civilnu zaštitu, finansije i pravosuđe; Tela bezbednosno-obavešajnog sistema; Javne i privatne organizacije i drugi; Glavno telo će biti Veće za nacionalnu bezbednost, a formiraće se Koordinacija sistema domovinske bezbednosti; Sistem će se oslanjati i učestvovati u NATO i EU upravlјanja krizama |
|
Razvoj i održavanje snažne i aktivne odbrane |
Sve je podređeno kolektivnoj odbrani; Misije oružanih snaga su: odbrana teritorijalne celovitosti, suvereniteta i nezavisnosti RH, odbrana saveznika, doprinos međunarodnoj bezbednosti i podrška civilnim institucijama; Kontrola vazdušnog prostotra se vrši sopstvenim snagama povezanih sa savezničkim sistemom; Kontrola na moru i morska plovidba sprovodi se nacionalnim sistemom u saradnji sa telima NATO i EU; Razvoj posebnih sposobnosti i snaga za potrebe kolektivne odbrane NATO; Uz postojeći sistem dobrovolјnog služenja vojnog roka, uvodi se obuka mladih; Planiranje razvoja sveukupnih odbrambenih sposobnosti uskladiće se sa odgovarajućim procesima u NATO i u saradnji saa saveznicima; Postepeno će se povećavati finansijska sredstva za odbranu do nivoa od 2% BND; Hrvatska će nastaviti učešće u mirovnim misijama i operacijama; Hrvatska će doprinositi misijama i operacijama Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, što će biti komplementarno sa razvojem odbrambenih sposobnosti u okviru NATO; Poseban naglasak će se dati razmeni informacija; razviće se nacionalne sposobnosti suprostavlјanja i odbrane od hibridnog delovanja; Oružane snage će pružati podršku civilniminstitucijama u zaštiti i spasavanju lјudi i materijalnih dobara, kada te sposobnosti namenskih organizacija ne budu dovolјne. |
http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
3.4.2 Dobrobit i prosperitet građana
|
Ekološka Hrvatska i razvoj snažne i održive ekonomije |
Prirodna bogatstva Hrvatske i odnos prema njima; Uklјučivanje ekološkog nasleđa u kružnu ekonomiju i proizvodnju zdrave hrane i iskorišćavanje izvora pitke vode, kao i dodatne koristi od turizma; Uspostavlјanje ravnoteže između zahteva za kvalitetom života, ekonomske i socijalne dobrobiti i zahteva za očuvanjem okoline; Unapređenje pravne regulative i pravnih mera održivog razvoja; Podsticanje industrijske proizvodnje i proizvodnje hrane i jačanje konkurentnosti polјoprivrede; Regionalnim razvojem će se doprinositi ekonomskom i opštem društvenom razvoju; Stabilan finanisjki sistem, ekonomski rast i inteziviranje međunarodne trgovine; Bolјe upravlјanje resursima; Rzavoj i zaštita kompletne elektronske komunikacijske infrastrukture i zaštita nacionalnog radiofrekvencijskog spektra; Mere fiskalne politike; Znanje i tehnologija će biti pokretači i nosioci globalne ekonomije, a država primer efikasnog sistema; Posebna pažnja će se poklanjati neprekidnom tehnološkomusavršavanju; Smanjenje energetske zavisnosti; Izgradnja infrastrukture radi pobolјšanja saobraćajne i elektro komunikacijske povezanosti; Mere i aktivnostu na moru, podmorju i morskm dnu; Jačanje ekonomske saradnje sa susednim državama; Ulaganje u odbrambene tehnologije i robu dvostruke namene i korišćenje ekonomskih segmenata NATO i EU. |
|
Demografska obnova i revitalizacija hrvatskog društva |
Uvođenje i sprovođenje pronatalitetne politike; Uođenjenje dugoročnog i stabilnog sistema socijalnih i materijalnih prava; Izgradnja komunikacijske strategije; Uspostavlјanje objektivnih i stručnih kriterijuma pri zapošlјavanju; Uvođenje mera koje će zaustaviti depopulaciju delova teritorije i neravnomeran regionalni razvoj; Preduzimanje niza mera iz područja zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti. |
| Razvoj državne uprave po meri građana i strateške komunikacije | Reagovanje nadležnih državnih organa na kršenje zakona i kažnjavanje protizanitih postupanja kao prevencija; Prilagođavanje pravosudnog sistema novim pojavnim oblicima ugrožavanja zakona; Jačanje institucionalne sposobnosti i saradnje nadležnih regulatornih organizacija, organa javne uprave i pravnih osoba; Stalno modernizacija upravnih usluga i funkcija; Dodatni napori na osiguranju normativnog okvira i resursa za điroku digitalizaciju države i svih javnih i državnih servisa u ekonomiji; Razvijanje mera jačanja informacijskih i komunikacionih sistema u kibernetičkom prostoru; Propisima će se urediti formiranje i čuvanje baze podataka od značaja za nacionalnu bezbednost i bezbednost građana; Jačanje integralnog zdravstvenog sistema; Održivost i stabilnost ekonomskog sistema; Uvođenje temelјnih promena u sistem vaspitanja i obrazvanja, sa posebnom brigom u prirodnim, tehničkim i interdisciplinarnim područjima koja su bila zanemarena; Integraciona politika na području tržišta radne snage; Jačanje antikorupcionih mehanizama; Rzavoj i primena modela strategijskih komunikacija; Primena medijskih sloboda i jačanje njihove uloge u oblasti bezbednosti. |
http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
3.4.3 Nacionalni identitet, međunarodni ugled i uticaj Republike Hrvatske
|
Zaštita, jačanje i promocija najviših vrednosti ustavnog poretka i hrvatskog nacionalnog identiteta |
Posebna briga na očuvanju hrvatskog jezika, kao najvažnijeg obeležja hrvatskog nacionalnog identiteta; Zasnovanost hrvatskog nacionalnog identtetima na temelјnim vrednostima deinisanim u Ustavu; Delјenje identiteta sa ostalim hrišćanskim državama; Ulaganje u obrazovanje; Sloboda medija; Poštovanje i ostvarivanje nacionalnih prava i prava nacionalnih manjina; Promocija naučno utemelјene istine o Domovinskom ratu i suprostavlјanje pokušajima difamacije hrvatskog naroda i RH; Zaštita hrvatskih branitelјa, osoba s invaliditetom, porodica poginulih i nestalih i njihovog statusa u društ u; Ulaganje dodatnih napora u pronalaženju i identifikaciji nestalih osoba, kao i procesuiranje počinioca ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti; Zaštita hrvatskog jezika i nacionalnih simbola; Zakonsko uređenje obeležavanja sećanja na sve žrtve pale za Hrvatsku; Oružane snage i policija će čuvati tradicije Domovinskog rata; Unapređenje informisanja građana i sprečavanje širenja mržnje, radikalnih i ekstremističkih ideja i promocija lјudskih prava i sloboda |
| Jačanje međunarodnog ugleda i uticaja Republike Hrvatske | Hrvatska pridonosi delovanju multinacionalnih organizacija i integracija kojih je član, posebno UN, NATO, EU, OEBS i Saveta Evrope; Predanost vrednostima EU; NATO je garant mira, stabilnosti i bezbednosti; Pored EU, saradnja sa SAD je jedan od stubova spolјne politike RH; Razvijanj uverenja kod drugih država u Hrvatsku kao zemlјu prosperiteta; susedska saradnja i partnerstvo sa drugim državama na bezbednosnim projektima; Trajna posvećenost sprovođenju mehanizma i mera kontrole naoružanja; Humanitarna i razvojna pomoć drugim državama, kao i podrška stipendiranju dela studenata iz drugih država; Korišćenje uspeha naučnih radnika i sportista; Učešće u mirovnim misijama i operacijama; Korišćenje hrvatske radiotelevizije za promociju ugleda; Korišćenje kapaciteta hrvatskog zdravstva; Korišćenje članstva u NATO i EU radi jačanja vlastite pozicije u međunarodnim odnosima; Promocija „triju mora“; Korišćenje diplomatije za promociju vrednosti RH; Diverzifikacija izvora nafte i plina, a Hrvatska kao spona između j/i, srednje i severne Evrope; Jačanje putnih pravaca posebno u jadransko-jonskom pravcu; Rešavanje otovrenih pitanja razgraničenja; Posebna pažnja na očuvanju manjinskih grupa i njihovih prava; Jugoistočno susedstvo je od strategijskog značaja za RH u šta će se posebno ulagati; Podrška zemlјama j/i Evrope da postanu članice NATO i EU; Nastavak regionalnih i globalnih partnerstava u skladu sa razvojem političke i bezbednosne situacije i sopstvenim interesima. |
http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html
3.4.5 Hrvati izvan Republike Hrvatske
Ovaj nacionalni interes, kako je već navedeno akceptira se u jednom strateškom cilјu, a osnove dostizanja tog cilјa u strategiji 2017 jesu:
– delovi hrvatskog naroda vekovima žive u drugim državama srednje i j/i Evrope, dok su Hrvati u BiH domicilni, konstitutivni i ustavnopravni narod;
– Dejtonskim sporazumom su Hrvati potvrđeni kao konstitutivni narod BiH, ali je nakon 2000. godine došlo do narušavanja konstitutivnosti, suverenosti i jednakopravnosti hrvatskog naroda;
– Republika Hrvatska će odlučno ispunjavati svoju ustavnu obavezu o posebnoj brizi za hrvatski narod u BiH;
– RH će se zalagati za brže evroatlanske integracije BiH;
– RH u potpunosti poštuje državnost, suverenitet i teritorijalni integritet BiH;
– RH će i dalјe podržavati infrastrukturne, zdravstvene, naučne, obrazovne i kulturne projekte hrvatskog naroda u BiH;
– od klјučne je važnosti pravo hrvatskog naroda u BiH na obrazovanje i javnost medija na hrvatskom jeziku, pravo na slobodno odlučivanje u političkom životu te pravo iranja legitimnih političkih predstavnika u telima BiH;
– Položaji opstanak Hrvata kao nacionalne manjine u drugim državama srednje i j/i Evrope zavisi od stepena razvoja političkog sistema i demokratskih institucija u tim državama;
– Hrvatska nacionalna manjina koja živi u državama u kojima nisu u potpunosti zaštićena njihova manjinska prava, uživa posebnu pažnju i brigu RH, koja će ta prava pokušati da popravi u saradnji sa NATO, EU, OEBS i Savetom Evrope;
– Hrvatska će sa vladama država u kojima žive Hrvati, kao nacionalna manjina, podržavati obrazovanje na hrvatskom jeziku, podržavati medije i medijske programe na hrvatskom jeziku te finansijski podržati studente pripadnike hrvatske nacionalne manjine koji se školuju u Hrvatskoj. [http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/full/2017_07_73_1772.html].
3.4.6 Reagovanje na novu strategiju u Republici Hrvatskoj
Još dok se dokument Strategija nacionalne sigurnosti nalazio u nacrtu, te tokom javne rasprave, ali i posle njegovog donošenja, evidentna su različita reagovanja na dokument, koja, očekivano, sežu od odobravanja do osporavanja. Razumlјivo, odobravanja dolaze od vladajuće većine, dok se primedbe i osporavanja sreću kod opozicije, nevladinog sektora i u naučnim krugovima.
Klјučne primedbe na Strategiju 2017 iz naučnih krugova jesu:
– strategija je definisana kao promocija lјudske bezbednosti, a o toj bezbednosti nema ni govora, niti se vidi da li je autorima dokumenta jasno šta to uopšte znači;
– usresređenost na odbrambeni sektor za posledicu ima zanemarivanje ostalih područja nacionalne bezbednosti;
– nije jasno utvrđena hijerarhija pretnji sa kojima se suočava RH, niti je izvršen pokušaj utvrđivanja njihovog prioriteta u određenom vremenskomperiodu, kao i scenarija za suprostavlјanje;
– kozmetičke promene dokumenta u odnosu na Strategiju 2002 ne pokrivaju njegove nedostatke, koji proizilaze iz porešnog pristupa i neodgovarajuće metodologije izrade;
– u strategiji nisu jasno utvrđeni spolјnopolitički i bezbednosni cilјevi, već nacionalni interesi i cilјevi;
– iz dokumenta se ne mogu uočiti glavni procesi u međunarodnim odnosima i bezbednosti na globalnom i regionalnom nivou i u susedstvu; [https://hrcak.srce.hr/file/151397]
– izražena je želјa da finansijski izdaci od 2% BND za odbranu, što nije stvar domaćeg planranja kako to postići, već zahtev NATO partnera;
– strategija nacionalne sigurnosti je da – nema strategije [http://faktograf.hr/2017/06/26/strategija-nacionalne-sigurnosti/].
3.4.7 Premise za zaklјučivanje
Više je nego jasno da je ogromna većina građana Hrvatske podržala novu strategiju nacionalne sigurnosti. Neki su to uradili iz stvarno takvog stava o startegiji, drugi iz političkih razloga, treći iz trećih razloga, neki bez razloga, a dobar deo se nije ni upuštao u opredelјenje prema dokumentu jer, jednostavno, to ni ne zahteva procedura njegovog usvajanja.
Radi nepristrasnosti u zaklјučivanju, a nakon proučavanja nove strategije nacionalne sigurnosti, njene komparacije sa takvim dokumentom iz 2002. godine, kao i nekim zakonima i propisima donetim nakon strategije, potrebno je imati u vidu:
– strategija nacionalne bezbednosti nije samo ono što u dokumentu Strategija nacionalne bezbednosti piše. Mnogo je onoga što se u dokumentu ne napiše, ali se i te kako sprovodi u praksi;
– usvajanjem strategije nacionalne bezbednosti svaka država, pa i Hrvatska, svrstava se u red zemalјa koje ozbilјno, studiozno i planski razmatraju pitanja od najvišeg nacionalnog značaja;
– Hrvatska je ostvarila klјučne nacionalne interese i cilјeve ulaskom u NATO (2009) i EU (2013). Kad je bezbednost u pitanju, iz dokumenta se nedvosmisleno može zaklјučiti da je članstvo u NATO bio i ostao sine qua non interes i cilј Hrvatske, a članstvo u EU stepenica koja se morala preći ;
– nova strategija nacionalne sigurnosti RH je dokument koji je, više formalno, nego suštinski, različit u odnosu na takav dokument iz 2002. godine. Praktično, nova strategija jeste kozmetička dogradnja postojeće i izraz populističkih napora vladajućih elita u Hrvatskoj da se pokažu kao ozbilјna garnitura vlasti, koja vodi brigu i o najznačajnijim pitanjima, kakvo je bezbednost države;
– pod kišobranom NATO i delimičnim osloncem na članstvo u EU, Hrvasta je nvom strategijom pokušala da se prikaže svetskoj i domaćoj javnosti kao zaštitnik lјudskih prava, te je, formalno, suština i fokus nove strategije – lјudska, a ne nacionalna bezbednost;
– u praktičnom postupanju, Hrvatska je jedan od generatora nebezbednosti i nestabilnosti u regionu unazad nekoliko godina i upravo jedna od država u kojoj se lјudska prava, posebno nekih nacionalnih manjina, de fakto, nipodaštavaju, blago rečeno. Povampireno ustaštvo, podržano i od zvaničnih organa vlasti u Hrvatskoj, ili blaže – nesuprostavlјnje tom procesu, jačanje ultradesničarskih snaga, zaboravlјanje obaveza brige o povratku prisilno izgnanih lica sa svojih ognjišta, neprihvatanje arbitražnih odluka o razgraničavanju sa nekim susednim državama, određivanje (zakonom) nekih država iz regiona kao agresora u ratu 1991-1995. godina, te negiranje sudske presude Haškog tribunala o udruženom zločinačkom poduhvatu u ratu u BiH, kao i veličanje ratnih zločinaca, jesu samo nek potvrde navedenoj kvalifikaciji Hrvatske kao jednog od generatora nebezbednosti u regionu.
4 ZAKLjUČAK
Hrvatska je donela novu Strategiju nacionalne sigurnosti i po tome prednjači u regionu, jer je poznato da su aktivnosti na donošenju takvog dokumenta u drugim državama regiona u povoju. Nova strategija nacionalne sigurnosti Hrvatske jeste prepakovana postojeća, u skladu sa novim uslovima u kojima se ta zemlјa nalazi nakon prijema u NATO i EU. Činjenica da je Hrvatska članica NATO, pre svega, ali i EU, jeste klјučni kriterijum koji treba uzeti u obzir pri osvrtu na sadržaje i karakter novog strateškog dokumenta. To je i logično,jer se klјučna stateška dokumenta i menjaju kada se značajno promene činioci i uslovi koji ih determinišu.
Treba činiti distinkciju između stavova utvrđenih u novoj strategiji nacionalne sigurnosti Hrvatske i njenog postupanja u praksi. No, nije to slučaj samo kod Hrvatske, tako je kod svake države, izuzimajući velike sile. U tom smislu, nova strategija nacionalne sigirnosti, u stvari, više je populistički potez vladajućih elita u Hrvatskoj, nego li stvarni iskaz njihovog odnosa prema nacionalnoj bezbednosti, posebno ne prema lјudskoj bezbednosti kao zvanično proklamovanoj karakteristici novog strateškog dokumenta.
Hrvatska je jedan od generatora nebezbednosti u regionu. To, za sada, prolazi zbog „jakih leđa“ koja čine NATO i EU. Tško je proceniti do kada će to tako da bude. Stoga, nova strategija nacionalne bezbednosti Hrvatske zaokuplјaće svetsku, a posebno javnost okruženja, manje nego što je trajala javna rasprava u samoj Hrvatskoj prilikom donošenja tog dokumenta.
Vuk je dlaku promenio (obukao dres NATO i EU), ali ćud nije!
Foto izvor- vijesti.hrt.hr
