Kolumna prof. Force-ŠTA NAS IZAZIVA, A ŠTA NAM PRETI U 2018. GODINI? – prvi deo

Poštovani čitaoci magazina ODBRANA I BEZBEDNOST, obaveštavamo vas da ćemo počev od 17.01.2018. godine ustaliti kolumnu koja će izlaziti svake srede, a koju piše prof.dr Božidar Forca, počasni član Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost. Teme o kojima će pisati prof.dr Božidar Forca biće osvrti na aktuelna bezbednosna pitanja u Srbiji i u okruženju, sa potrebnom dozom teorijsko-naučnog pristupa. Svakako, bilo bi dobro da i vi sami predložite o čemu želite da saznate nešto više ili da čujete stav uvaženog profesora i  general-majora u penziji.

ŠTA NAS IZAZIVA, A ŠTA NAM PRETI U 2018. GODINI?

Sve što se oko nas dogadja, bez obzira da li u tome učestvujemo ili ne, može da ima bezbednosnu konotaciju, pa i posledice po nas same. Pridavanje društvenim pojavama i procesima bezbednosne konotacije u teoriji je poznato pod nazivom SEKURITIZACIJA, a njeni rodonačelnici jesu profesori nekadašnje Kpenhaške škole iz Centra za istraživanje mira u Kopenhagenu (COPRI) u Danskoj. Odlazak na derbi omiljenih klubova, na predstavu u pozorište, na izlet, šetnja širokim avenijama, do obeležavanja značajnih datuma iz sopstvene istorije i mnogi drugi događaji, postaju više bezbednosno nego li kulturološko ili pitanje neke druge sfere ljudske delatnosti i potreba. Nije to paranoja, to je, jednostavno, surova realnost. Toj realnosti, u najvećoj meri, doprinose sekuritizirajući akteri, pre svega iz kruga političkih elita i uticajnih pojedinaca, odnosno uticajne strukture na najšire mase.

U opštem smislu posmatrano, pojave ugrožavanja nekoga ili nečega (ugrožavanje bezbednosti), teorijski su poznate kao izvori, oblici i nosioci ugrožavanja. Pragmatizam je te pojmove zemenio terminima izazovi, rizici i pretnje bezbednosti. Iako neki autori pokušavaju da nadju znak jednakosti izmedju navedenih pojmova (termina), to je nemoguće i metodološko-saznajno nekorektno. Bilo kako bilo, malo ko danas gvori o izvorima, oblicima i nosiocima ugrožavanja (bezbednosti), odnosno de fascto (na terenu) i de iure (u zvaničnim dokuementima) ustalili su se termini izazovi, rizici i pretnje (bezbednsti).

Zvanična medjunarodna organizacija – Ujedinjene nacije, nekliko puta je pokušala da identifikuje univerzalan skup izazova, rizika i pretnji, ali bezuspešno. Tako na primer, još 2004. godine (istraživanja su obavljena ranije) Generalni sekretar UN je u Panel diskusiji na visokom nivou pokušao da identiikuje ključne bezbednosne pretnje, što je rezultovalo Izveštajem pod nazivom Bezbedniji svet. U tom izveštaju razlikovane su sledećih šest grupa pretnji kojima se bave svetske vlade: 1) ekonomske i društvene pretnje (uključujući siromaštvo, zarazne bolesti i ekološka uništavanja); 2) medjudržavni ratovi, 3) unutardržavni sukobi (uključujući gradjanski rat, genocid i druga masovna nedela); 4) nuklerano, radiološko, hemijsko i biološko oružje; 5) terorizam i 6) medjunarodni organizovani kriminal. Sve je ostalo na izveštaju.

Kad kažemo „sve je ostalo na izveštaju“, imamo na umu da: 1) nije postignut konsenzus u okviru medjunarodne zajednice oko navedenih pretnji, jer što su pretnje za neke, za druge zemlje (vlade) to nisu, ili bar nisu u prioritetu i 2) sve navedene pretnje su posebno pojačane baš nakon te 2004. godine,odnosno početkom druge decenije ovog veka.

To što nije postignut konsenzus oko ključnih pretnji, koje je predložio Generalni sekretar UN, ne znači da se države pojedinačno o tim pretnjama nisu izjasnile. Uobičajeno, stavovi država o glavnim izazovima i ključnim pretnjama bezbednosti (rizici se podrazumevaju) iznose se u dokumentu koji, u najvećem broju slučajeva, nosi naziv strategija nacionalne bezbednosti ili bezbednsna strategija kod nadnacionalnih tvorevina, kakva je EU. Praksa pokazuje da se najpre „veliki“ izjasne, a onda „mali“, u skladu sa tim u kakvim su odnosima sa nekim od „velikih“, iznose svoje stavove.

Do 2016. godine sve velike sile (SAD, Rusija, EU i Kina) obznanile su svoje vidjenje ključnih izazova i pretnji bezbednosti. Za potpuniju sliku pristupa „velikih“ prema izazovima i pretnjama, „isčekivana je“ nova strategija nacionalne bezbednosti SAD, koju je 18.11.2018. godine obznanio predsednik Donald Tramp, a čiji smo prikaz dali na stranicama ovog magazina. Zbog limita ove kolumne, izazove i pertnje bezbednosti koje identifikuju velike sile, dajemo bez detaljnije analize.

1. SAD: U Trampovoj strategiji se Rusija i Kina imenuju revizionističkim zemljama i osnovno pretnjom američkim interesima. Posle te dve sile, izazovi i pretnje jesu: diktatorski režimi u S. Koreji i Iranu; terorističke rganizacije, posebno ISIL i Al-Kaida; nuklearni program S.Koreje i iskorišćavanje informacionog prostora u vojnoj i ekonomskoj sferi usmerenog prtiv SAD.
2. Rusija: Prvu (za sada jedinu) strategiju nacionalne bezbednosti Rusija je donela 2009. godine. Ključnu pretnju bezbednosti Rusija vidi u NATO i njegovom približavanju granicama Rusije. Pored toga, u pretnje bezbednosti se ubrajaju: radikalne grupe koje esktremizmom i nacionalizmom prete građanima i RF, porast broja zemalјa koje raspolažu nuklearnim oružjem i umnožavanje oružja za masovno uništenje i dejstvo stranih tajnih (obaveštajnih) službi.
3. EU: Unija je svoju Globalnu strategiju za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku objavila avgusta meseca 2016. godine (13 godina nakon prve bezbednosne strategije). U novoj strategiji EU ostaje na deklarativnom nivou identifikovanja izazova i pretnji bezbednosti. Ključne pretnje jesu: terorizam, hibridne pretnje, klimatske promene, ekonomska nestabilnost, energetska nesigurnost i sajber pretnje.
4. Kina: Kina nema dokument pod nazivom strategija bezbednosti. Svoje ključne stavove o odbrani i bezbednosti iznosi u dokumentu Bela knjiga odbrane (2014 je taj dokument nazvan Kineska vojna strategija). Strategija za jedan vek (Jedan pojas-jedan put), obznanjena je 2013. godine i to je dokument koji vodi Kinu napred, u opštem, a posebno u ekonomskom smislu. Ključna bezbednsna pitanja Kina vezuje za interese u Južnom kineskom moru, a u tom prostoru SAD se smatra osnovnom pretnjom, jer podržava i naoružava Tajvan, koji Kina smatra sopstvenom teritorijom.

„Veliki“ su se, bar deklarativno, izjasnili. Nedvosmisleno, „veliki“ se medjusobno optužuju i smatraju osnovnom pretnjom sopstvenim interesima. Takav ton podseća na period Hladnog rata, što treba da zabrinjava. Medjutim, „veliki“ se medjusobno potući neće. Ključna utakmica će ostati u domenu eknomije, jer je neoliberalizam previše uzeo maha. Ukopavanje velikih u ruho neorealizma (moć i samo moć), dešavaće se preko trećih strana, odnosno „malih“ i nerazvijenih, ili kako na zapadu kažu – urušenih država. Dakle, siromaštvo, beda, glad, bolesti, globalno zagrevanje, pa i terorizam, ostaće kao deklarativna briga.

Ključni dogadjaji 2018. godine jesu 1) Zimske olimpijske igre u J. Koreji, 2) Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji  i 3) Obeležavanje 100 godina od kraja Prvog svetskog rata. Biće prilike i za igre i za ratovanje. Svet se, jednostavno rečeno – (opasno) zaigrao. Biće igara, ali hleba nema!

U narednoj kolumni – Ključni bezbednosni izazovi i pretnje po Republiku Srbiju.

Prof.dr Božidar Forca