KVAKA: STRATEGIJA EU ZA ZAPADNI BALKAN – Možeš da nećeš koliko hoćeš, biće kako mora!

Evropska unija (Evropska komisija) je 06.02.2018. godine obznanila dugo očekivanu i do poslednjeg časa menjanu Strategiju o kredibilnoj perspektivi proširenja prema Zapadnom Balkanu. Svi koji se u toj strategiji pominju, od Unije do Kosova, na svoj način su “razumeli” i javno, uglavnom deklarativno, izjasnili se o dokumentu u čijem je fokusu proširenje EU zemljama regiona imenovanog kao Zapadni Balkan. Neki taj region, brojčano iskazuju kao WB6, dok se drugi izjašnjavaju 5+1. Reč je o državama Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija (BJRM), Srbija (bez Kosova?), Crna Gora i protektorat (teritorija) Kosovo. Za Crnu Goru i Srbiju, koje su najdalje odmakle u pregovorima o pristupanju Uniji, kao godina mogućeg prijema (ne čvrsto „zakucano“, već deklarativno „realno“) apostrofirana je 2025. godina. O dokumentu su se izjasnili i zvaničnici pojedinih država regiona, ali debata u EU o strategiji tek sledi (mart mesec).

Pozabavićemo se pitanjima: 1) Šta je strategija i 2)  Gde je tu KVAKA?

STRATEGIJA

 

Odnos prema pojmu „strategija“ razmotrićemo sa dva aspekta: 1) pojam strategija i 2) strategija u EU.

 

1. O pojmu strategija, neki tvrde, postoji preko 70 zvaničnih definicija. Svakako, ne pada nam na pamet da sve te definicije analiziramo. Stoga, polazeći od rudimenta pojma, daćemo jedno preovlađujuće poimanje strategije u savremenim uslovima. Rudimentarno, strategija predstavlja umeće vođenja vojske (veštinu generala), ili vođenje bojeva do glavne bitke. Taj rudiment pojma strategija, nastao je u vojnoj sredini (vojna strategija), da bi se proširio na državu u doba realizma. Proširenje na državu, prvo je bilo u sferi rata (polistrategija), a kasnije poprima formu opšte (nacionalne) strategije. U vreme prodora novih naučnih disciplina i veština, pre svega menadžmenta, strategija se „seli“ u sve sfere ljudske delatnosti i poprima jedan opšti smisao – put kojim se ograničenim resursima ostvaruju dugoročni ciljevi organizacije (sistema). U savremenim uslovima taj pristup strategiji poznat je u nizu Means (resursi) – Ways (putevi) – Ends (krajnje željeno stanje-strateški ciljevi organizacije). Tako, strategija postaje izuzetno rasprostranjen pojam, koji se, na nivou pojedinih država, rasprostire na izuzetno veliki broj. Na primer, samo u Srbiji postoje 162 strategije, u Hrvatskoj 167 itd.

 

2. Strategija u EU, takođe,  jeste vrlo „popularan“ i rasprostranjen oblik determinisanja pojedinih sfera delatnosti u organizovanju i funkcionisanju Unije. S obzirom na izuzetan značaj politika u Uniji, strategije, obično, prate te politike, odnosno ukazuju na put njihove realizacije. Iako se usvajanjem Lisabonskog ugovora (2009) smatralo da zajedničke strategije gube na značaju, to se, ipak, nije dogodilo. Od Strategije 2020 do Globalne strategije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (2016), praktično, sva značajnija područja funkcionisanja EU obuhvaćena su strategijom.

Strategija proširenja EU na Zapadni Balkan je dugo „krčkani“ dokument koji jeste i nije očekivan. Nakon prijema Hrvatske (2013) dolazi do opšte rasprostranjenog stava da se Unija „umorila“ od proširenja. Taj zamor EU različito je tumačen, a suština mu je u činjenici da Unija nastoji da u svoje članstvo primi što manje otvorenih i nerešenih problema, kakvih je na pretek na prostoru koji je imenovan kao Zapadni Balkan. U tom smislu, dva su stava preovladavala o daljem proširenju Unije: 1) Zapadni Balkan kao kolektivitet i 2) svaka zemlja Zapadnog Balkana pojedinačno. Uzdrmanost Unije brojnim problemima u drugoj deceniji ovog veka, a posebno izlazak Velike Britanije (Brexit) odmakli su EU od Zapadnog Balkana, što su iskoristili drugi činioci međunarodnih odnosa za vaspostavljanje (oživljavanje) sopstvenog uticaja u regionu. Prirodno usmerena na prostor Zapadnog Balkana, EU nastoji da se pokaže kao „veliki igrač“ koji će da reši situaciju u „sopstvenom dvorištu“. Ključno pitanje postaje – odakle da se počne sa „čišćenjem“ dvorišta?

 

KVAKA

 

Premise koje čine problem zamršenim (kvaka), čije rešenje samo sebe potire, mogu da se iskažu na sledeći način:

– rasturanje bivše SFRJ još nije dovršeno (Kosovo),  a treba početi ponovno ujedinjavanje u EU, ili – kome odgovara, a kome ne da se ponovo nađu u istoj integraciji bivše republike SFRJ, sada nezavisne države,

– homogenizacija prostora na nacionalnoj osnovi, kao jedan od ciljeva rasturanja SFRJ, nije završena u BiH, Makedoniji i Srbiji, sa opterećujućim problemima u Hrvatskoj i Crnoj Gori (uglavnom srpski i albanski živalj),

– ekonomski najzaostaliji deo Evrope jesu zemlje Zapadnog Balkana, koje imaju najrazvijenije odnose sa EU, (uglavnom investicije iz EU), a međusobno se ni za jedan evro nisu unapredile,

– migracije sa ratom zahvaćenih prostora Afrike i Bliskog Istoka, koje su uglavnom usmerene ka razvijenim zemljama EU, samo će se pojačati sa Zapadnog Balkana, njegovim eventualnim prijemom u članstvo Unije (iskustva Hrvatske, Rumunije i Bugarske su više nego upozoravajuća),

– EU je (2008) prihvatila „vruć krompir“ (Kosovo), te ga i prebacuje iz ruke u ruku,

– izvan evropski uticaji na Zapadnom Balkanu su više nego očevidni, te ih ni ekonomske (finansijske) „injekcije“ Unije ne mogu neutralisati,

– sve zemlje Zapadng Balkana su deklarativno opredeljene za članstvo u EU, ali je mnogo pitanja tipa AKO („if“) u svakoj od njih ponaosob i međusobno, koja manje do značajno odudaraju od kriterijuma za članstvo u EU.

 

GDE JE KVAKA?

 

EU se, naizgled,  „zaletela“ i obznanila Strategiju proširenja na Zapadni Balkan. Obznanjivanje te strategije nije učinjeno zbog interesa zemalja Zapadnog Balkana, već zbog projekcija najmoćnijih država Unije. Projekcije su za sada takve kako su navedene (između redova) u Strategiji. Ko voli – nek’ izvoli!

Mnogi danas žive onako kako mogu. Mali je broj onih koji žive kako hoće. Sve je veći broj onih koji životare – kako mora!

 

Možeš da nećeš koliko hoćeš, biće kako mora!

 

Prof.dr Božidar Forca