Jedna od poruka Strategije EU za Zapadni Balkan, kad je Srbija (i Kosovo) u pitanju, jeste da je uslov za prijem u EU jasan i potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (Srbije i Kosova). Niti je jasno šta znači jasan Sporazum, a pogtvo ne ko će takav sporazm da potpiše. Za Albance na Kosovu i dobar deo njihovih „prijatelja“, stvar je završena – Kosovo je nezavisna država. Srbi su u rasponu od ne damo Kosovo do ne znamo šta hoćemo. Pojedine zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova, što dodatno uliva nadu Srbima da ima nade. Evropska unija nije jedinstvena, ali Evropska komisija, uvijeno po običaju, dala je okvirni kriterijum za dalje napredovanje ka člnastvu Srbije i Kosova u svom sastavu – Sporazum o nomalizaciji odnosa.
Pokušajmo (izokola) pronaći kvaku.
KVAKA 1: KRIM – KOSOVO
Krim је dо 1954. godine pripadao Rusiji, u sastavu SSSR-a. Te, 1954. godine, političkom odlukom sovjetskih vlasti Krim je predat ukrajinskoj federalnoj jedinici SSSR, verovatno ne sluteći da će do raspada SSSR-a doći. Nakon raspada SSSR, Krim ostaje deo Ukrajine. Do 2014. godine, posebnim sporazumom Rusija-Ukrajina, na Krimskom poluostrvu (Sevastopolj) je stacionirao deo Crnomorske flote koji je pripao Rusiji. Rusija je plaćala Ukrajini zakup za boravak flote, što znači da je do tada (de iure) „priznavala“ suverenost Ukrajine na Krimu. Po nekima proruska vlast Ukrajine (predsednik Janukovič) je sporazum o stacioniranju Crnomrske flote u Sevastpolju produžila do 2047. godine. Iako je Ukrajina, nakon raspada SSSR-a proklamovala vojnu neutralnost, deo političkih elita očevidno je bio orijentisan ka evroatlanskim integracijama (NATO i EU). Janukovič je 2013. godine odbio da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, („klackanje“ EU-Rusija), čime je zaoštrena situacija u Ukrajini, a sam Janukovič je svrgnut, te pobegao na Krim pa u Rusiju. Zaoštravanjem odnosa Ukrajina – Rusija, stanovništvo Krima, koje je gotovo 2/3 ruske nacionalnosti, referendumom se izjašnjava za prisajedinjenje Rusiji, do čega i dolazi marta 2014. godine. Dana 16.03.2014.godine, 83,1% od broja upisanih glasača na Krimu je glasalo na referendumu, a njih 96,7% se izjašnjava se za pripajanje („povratak“) Krima Rusiji. Bilo je za očekivati da nova vlast u Ukrajini, kao ni EU i SAD neće priznati rezultate referenduma, smatrajući Krim neotudjivim delom Ukrajine. Svakako, lokalne vlasti na Krimu, kao ni Rusija, nisu mnogo pridavale značaju takvim stavovima SAD i EU, a pogotovo ne novih vlasti u Ukrajini. Zvaničnim aktima Krima i Rusije, Krim je postao 22 ruska Republika, a Sevastopolj treći grad od federalnog značaja (pored Moskve i Sent Peterburga). Dana 21.03.2014. godine formiran je i Krimski federalni okrug, koji objedinjava Republiku Krim i Sevastopolj – grad od federalnog značaja. SAD i EU ne priznaju prisajedinjenje Krima Rusiji, ali Rusija to priznavanje i ne traži, jer joj je Krim već pripadao i sada se samo „vratio“ u njen sastav.
Kosovo i Metohija je, u raznim ustavnim rešenjima, deo Srbije i u bivšoj SFRJ i u SRJ i DZ SCG. Po Ustavu Republike Srbije (2006) KiM je njen sastavni deo – autonomna pokrajina. Nakon agresije NATO na SRJ (1999), Ujedinjene nacije su uvele protektorat nad južnom srpskom pokrajinom (Rezlucija 1244 SB UN) i otpočele mirovnu misiju UNMIK, čiju vojnu komponentu čini KFOR. Ni Rezlucija 1244 SB UN ne negira činjenicu da je Kosovo u sastavu SRJ (tada), odnosno sukcesora (Srbija) – sada. Nakon neuspele misije Ahtisarija (2007), svesrdno potpomognuti od nekih zapadnih zemalja, pre svega SAD, Albanci na KiM, 17.02.2008. godine, jednostrano (i protivpravno) proglašavaju nezavisnot Kosova, koju priznaje veći broj zemalja sveta. Medju državama koje su priznale nezavisnost Kosova su SAD, Velika Britanija i Francuska, kao stalne članice SB UN, te naši susedi, izuzev Rumunije i BiH, kao i 23 od 28 članica EU. Na „volšeban“ način, problem Kosova se sa nivoa UN izmešta na nivo EU i te 2008. godine otpočinje misija EU – EULEKS. Tako, 2013. godine, pod okriljem EU, potpisan je Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kako kažu u Beogradu, odnosno Srbije i Kosova, kako tvrde kosovski Albanci, ali i veliki deo zapadnih zemalja. Nezavisnost Kosova, izmedju ostalih, nisu priznali Rusija i Kina, kao stalne članice SB UN. Evrpska unija, sa svoje strane, ulazi u predpristupni proces (priključenje Uniji) i sa Srbijom i sa Kosovom, jer su se potpisnice Briselskog sporazuma, (Beograd i Priština), tačkom 14., obavezale da jedna strana neće drugu stranu ometati na tom putu!!!
Ima li „kvake“ Krim-Kosovo? Istina je jedna, ali vidjenja odredjene stvarnosti mogu da budu različita. „Kvaka“ postoji, ako uvedemo analogiju – Krim se vratio Rusiji i Kosovo će Srbiji. (Krim je za Rusiju, što je Kosovo za Srbiju)! Ali, ko će da uzme u obzir tu analogiju, kad je „kvaka“ rešenje koje samo sebe poništava – Krimljani nisu Kosovari. Sa druge strane, Srbija nije Rusija, ma koliko Krim ličio na Kosovo (istorijski, kulturološki, pitanje identiteta…). Kvaka „nas i Rusa…“?.Ili, „kvaka“ Cara Dušana – „kakvo je stanje u nas, odrediće kako ćemo se ponašati, a ne prema sili koja nadire“.
A kakvo je stanje u nas?
KVAKA 2: KATALONIJA – KOSOVO
Jedan od političko-teritrijalnih kolektiviteta (autonomna zajednica – comunidades autnomas) Španije – Katalonija, već duži niz godina traži mehanizme za proglašenje nezavisnsti i formiranje samostalne države. Tako, bezuspešan pokušaj dogodio se 2014. godine, paralelno sa sličnom inicijativom Škotske u okviru Velike Britanije. Drugi i snažniji pokušaj odigrao se oktobra meseca 2017. godine, kada je održan referendum u Kataloniji za odvajanje od Španije. Zvanični Madrid se pozvao na član 155 Ustava Španije, poništio rezultate referenduma, pohapsio neke od vodja, a lider Katalonaca (Pudjdemon) se sklonio u Brisel. Time je i taj pokušaj Katalonaca da steknu nezavisnost propao. Zvanična EU je podržala zvanični Madrid, pojašnjavajući svoj stav (Junker) da je referendum u Katalojiji bio neustavan. Nakon izbora u Kataloniji, koje je naredio zvanični Madrid, koji su održani 21.12.2017. godine, pnovo je pobedila struja Pudjdemona, što stvar „vraća“ na početak, ili?
U „brzim“ potezima naših vlasti „potražena“ je kvaka Katalonija – Kosovo, koja je diplomatski obustavljena (pismo nije odaslato…). Inače, Španija je jedna od pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Na impresivnom predavanju koje je nedavno održao na Fakultetu za poslovne studije i pravo u Beogradu, ambasador Španije u Srbiji NJE Migel Fuertes Suares je istakao da, bez obzira na stav Srbije, Španija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. To je Španija nedvosisleno pokazala i pri najavi Strategije EU za Zapadni Balkan (non paper). Jedan od odgovora na „kvaku“ Katalonija – Kosovo, koji dolazi iz Brisela, jeste da je Španija članica EU, a Srbija to nije. Treba li tu uopšte tražiti kvaku?
Kosovo, Južna Osetija, Abhazija, Krim, Donjeck, Lugansk, Katalonija, Baskija, Škotska, „Makedonija“, Republika Srpska…
Gostujući u emisiji „Ćirilica“ (kod Marića), 23.01.2018. godine, predsednik Republike Srpske (Milorad Dodik), izjavio je da će predložiti predsedniku Srbije (Aleksandar Vučić) da pri zauzimanju stava prema Kosovu i Metohiji pravi analogiju sa pozicijom Republike Srpske u BiH. KVAKA???
Kvaka za kvakom nateraće bravare da se, ipak, malo ozbiljnije pozabave ovim pitanjima. Ima tu neka kvaka, samo, kao i u svim profesijama, ni bravari nisu kod istog majstora zanat izučili.
Prof.dr Božidar Forca
