Jezik je osnovno sredstvo sporazumevanja medju ljudima. U svakodnevnom govoru, kao i jeziku neke delatnosti, naročito u poeziji, često se koriste stilske figure. Ponekad, upotreba stilskih figura daje baš onu tananu nit koja nedostaje govorniku (pesniku) da izrazi neko osećanje ili da protumači neki dogadjaj, ( “ kad je vidjeh dje se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti”, “vuk na ovcu svoje pravo ima”, “četvrti svetski rat će se voditi strelama i kopljima”, …). Medjutim, takva upotreba jezika može da stvori zabunu na relaciji govornik – slušalac (“progutati žabu”). Tako, često ćemo čuti različita tumačenja istog govora ili teksta, u zavisnosti od toga kako taj govor, ili tekst, razumeo onaj ko ga analizira (ukoliko mu nije “dirigovano” da ga baš tako komentariše). Diskurs u domenu bezbedonsti posebno je plodno tlo za primenu stilskih figura. Umberto Eko je takav govor nazivao “novgovor”, po ugledu na Orvela (1984) ili populizam, što je danas vrlo česta pojava. Takođe, široko je rasprstranjeno saznanje da Kinezi vrlo često, kad je bezbednost u pitanju, ali i druge oblasti ljudskog života, koriste preneseno izražavanje – “Namamiti tigra u dolinu” (“Kineske strategeme” – Haro fon Zenger).
ČESTO KORIŠĆENE STILSKE FIGURE
Davanje rečima novih, širih i prenesenih značenja, u najkraćem, jeste stilska figura. Prikazaćemo samo neke koje često srećemo u govoru i pisanju, a ne samo u poeziji.
POREDJENJE i METAFORA: Vrlo česte i slične ali ipak različite stilske figure. U poredjenju pstoje tri člana: 1) nešto što se poredi (manje poznato), 2) poredbena kopula „kao“ i 3) nešto sa čim se poredi (opštepoznato). Na primer: „ (neko) brz kao zec“. Metafora se poima kao skraćen poredjenje, gde izostaju prva dva člana i koristi samo treći, na primer „zec“. E, sada to „zec“ ne podrazumeva samo brz, kao u poredjenju, već može imati više značenja: plašljiv, umiljat, brz…Danas, nažalost, vrlo često čujemo da neko nekome kaže – majmune, slone…
METONIMIJA: Vrlo česta stilska figura u kojoj se vrši poredjenje i metafora, ali ne po sličnosti i različitosti već po logičkoj zavisnosti. Na primer: „živi od svojih deset prstiju“ (živi od svog rada, a ne nekih drugih sredstava), „od kolevke pa do groba…“ (od rodjenja do smrti).
HIPERRBOLA: Preuveličavanje osobina predmeta ili inteziteta neke radnje („sto puta sam ti rekao da to ne radiš“, „bićeš manji od makova zrna“, „svi mi u so da se pretvorimo, ne bi Turcima jelo osolili“).
PARADOKS: Misao koja na prvi pogled izgleda protivurečna, a u suštini je tačna i istinita
IRONIJA: Davanje rečima suprotnog smisla od njihovog pravog značenja. Obično se u pisanom obliku stavlja pd znake navoda. Na primer, kada za lažova kažemo: Znam čoveka, „prava poštenjačina“.
SARKAZAM: Kad je ironija značajno zajedljiva i uvredljiva postaje sarkazam.
OKO NAS, U NAS i O NAMA
Ako se fokusiramo na period medjunarodnih odnosa posle Drugog svetskog rata uočavamo da su stilske figure ostale značajno sredstvo bezbednosnog diskursa. Pomenućemo samo neke koje su široko poznate.
GVOZDENA ZAVESA: Iako se smatra da termin „gvozdena zavesa“ datira s početka 19. veka (neprobojna barijera), njegovu vezu sa tadašnjim SSSR-om i njegovim uticajem na neke zemlje Evrope lansirao je Vinston Čerčil u svom govru 1946. godine: Od Šćećina na Baltiku do Trsta na Jadranskom moru, „gvozdena zavesa“ se spustila širom kontinenta. Iza te linije leže sve prestonice starih država Centralne i istočne Evrope. Varšava, Berlin, Prag, Beč, Budimpešta, Beograd, Bukurešt i Sofija; svi ti čuveni gradovi i stanovništvo oko njih leži u onom što moram nazvati sovjetskom sferom, i svu su subjekti, u ovom obliku ili onom, ne samo sovjetskog uticaja, već i vrlo velike i u nekim slučajevima povećane kontrole iz Moskve.
ČETVRTI (SVETSKI) RAT. Svetski priznati naučnik Albert Ajnštajn je u eri trke u naoružavanju (Hladni rat), pogotovo u nadmetanju nuklearnim arsenalima, o karakteru ratova rekao: Mislim da će se četvrti svetski rat voditi kopljima i strelama (po nekima je reko: lukom i strelom). Dakle, dogodila su se dva svetska rata i, ukoliko se desi treći, a svet je toliko naružan nuklearnim oružjem, to mže dovesti do samouništenja, a onda iznova amebe – majmun – čovek…(Darvin ili Bog iznova).
KINESKE STRATEGEME: Prema nekim izvorima, za vreme dinastije Čin u Kini, izmedju 800 i 300. godine PNE, nastale su 36 strategija kako da se obmani neprijatelj. Krajem prošlog veka objavio ih je Hans fon Zero. Mogu se svrstati u 6 grupa, koja ima po 6 osnovnih poruka (strategema).
– Pobednička strategija: Na primer – Predjite more bez znanja cara,
– Zavaravanje (podela) neprijatelja: Napravite nešto od ničega,
– Napadačke strategeme: Namamite tigra sa planisnkog jezera
– Haos strategeme: Uklonite drva za ogrev
– Aproksimative strategeme: Donsite drvo sa lažnim cvećem
– Očajničke strategeme: Učoinite sebi štetu da steknete poverenje neprijatelja
I u našem političkm diskursu, a koji ima implikacije na bezbednost, koriste se stilske figure. Vrlo pozanti po slikvitom izražavanju jesu bivši premijer dr Zoran Đinđić (pok.) i Vuk Drašković. Jedna od najpoznatijih izreka Đinđića jeste ona „progutati žabu“ (kmpromis ili kako se nositi sa problemima, prim.autora). Na tribini u Šapcu 17. maja 2002, koja je nosila naziv “Kako do boljeg života”, premijer je rekao: “Stara indijanska poslovica kaže: ‘Ako moraš da progutaš žabu, nemoj da je mnogo gledaš, već je progutaj, a ako moraš da progutaš nekoliko žaba, progutaj prvo najveću’. Takodje, bivši srpski premijer, kada se povelo pitanje vraćanja imovine oduzete 1945. godine, na TV je izjavio: “Od ribe iz akvarijuma možete da napravite riblju čorbu, ali ne možete da vratite ribu iz riblje čorbe u akvarijum”. Takđe, poznate su Đinđićeve slikvite izreke o kravama koje daju mleko i prospu, pa o državi kao biciklu ili formuli 1 i druge. Vuk Drašković, koji je i pozanti pisac, često se slikovito izražava. Poznat je njegov stav o uticaju Šešelja na unutrašnju političku scenu kada su ga “pustili” iz Ševeningena, pre izricanja prvstepene presude. Drašković je tom prilikom rekao: “Ako ti budala nabaci loptu, nemoj da je primetiš, umesto da skočiš i daš gol”.
I u sadašnjem trenutku medjunardnih odnosa vrlo su popularna slikovita izražavanja, korišćenjem stilskih figura. Kao i uvek, nije bitno šta se kaže, već ko to kaže. Slikovito izražavanje mžemo posmatrati sa više aspekata. Prvo, kao nedostatak zvanične (de iure) regulative u najavi nečeg novog. Tipičan primer za ovaj aspekt jeste najava EVROPA SA VIŠE BRZINA, koju je prvo izrekla Angela Merkel, a onda podržali ostali lideri EU bliski Merkel. Iako, principijelno, može da se shvati šta podrazumeva iskaz Evropa sa više brzina, svako će imati svoje tumačenje, dok se normativno ne ozvaniči ta strategija EU, koja se, svakako, neće tako zvati. Drugi aspekt korišćenja stilskih figura, kojem, pre svega, pribegavaju moćnici, jeste IRONIJA (neslaganje, ne pridavanje značaja) na no što je rekla suprotna strana. Tako naprimer, na objavu „crne Putinove liste“ (milijarderi), koju je nedavno objavio Vašington, Putin je odgvorio – PSI LAJU, A KARAVANE PROLAZE. Treći aspekt primene stilskih figura u izražavanju, tzv. diplmatski odgovor, jeste izbegavanje direktnog odgovora (stava) na neko pitanje, ili čak njegovo zamagljivanje. Tu se radi o svjevrsnoj namernoj višesmislenosti onog ko pribegava takvom izražavanju, tako, u svakom budućem trenutku, onaj ko je koristio takav pristup može da kaže – nisam tako rekao (mislio). Četvrti aspekt slikovitog izražavanja jeste OBMANA, odnosno vrlo vešto prikrivanje sopstvenih namera, koje je često korišćeno u obaveštajnoj delatnosti istorijski posmatrano. Na kraju, poseban oblik slikovitog izražavanja jeste populizam, pogotvo kod osoba koje imaju stila i smisla („rečiti“, „svaka mu ka’ Njegoševa“, kako bi se u nas reklo) za korišćenje stilskih figura. Oni koji pribegavaju ovakvom izražavanju, u suštini, sami sebe slušaju, a osnovna namera im je da se „dopadnu“ publici.
