Sporazum MUP-a Srbije i ruske Federalne službe obezbeđenja (FSO)

Proteklih dana, pred narodnim poslanicima u skupštini R. Srbije na dnevnom redu, između ostalog, našao se i predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i ruske Federalne službe obezbeđenja (FSO). Međutim, kada su u pitanju racionalni razlozi za potpisivanjem sporazuma te vrste, pravni aspekti potpisivanja sporazuma, kao i mogućnosti tehničke primene, deo stručne i šire javnosti nalazi se na dijametralno suprotnim stranama.

Kontroverze  sporazuma o saradnji MUP Srbije i Federalne službe obezbeđenja Rusije oslanjaju se na formalno – pravni postupak potpisivanja, sadržinu sporazuma, obim saradnje, primenjene procedure, način na koji je sporazum pripremljen, kao i na međunarodni kontekst u kojem se donosi.

Naime, potpisivanju sporazuma prethodio je niz događaja, od kojih je najzanimljiviji poseta sekretara Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa, u oktobru 2016. godine, koji je, tom prilikom, najavio potpisivanje sporazuma.

Prenosimo deo obraćanja Nikolaja Petruševa: “Radi uvođenja reda u naše kontakte predlažem revitalizaciju rada na memorandumu o uzajamnom razumevanju Saveta bezbednosti Rusije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije”, rekao je Patrušev na početku sastanka sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Nebojšom Stefanovićem. “Imamo tipski nacrt takvog dokumenta, koji imamo sa najpoverljivijim partnerima. Ja se nadam da ćemo uspeti i sa vama da usaglasimo takav nacrt i da ga potpišemo sledeće godine, na marginama međunarodne konferencije o bezbednosti”, rekao je Petrušev. (ostatak obraćanja možete pročitati na sajtu rs.n1info.com)

Kako je tom prilikom najavljeno, nacrt je potpisan 23. maja 2017. godine u Moskvi, između ministra unutrašnjih poslova u tadašnjoj tehničkoj vladi R. Srbije, Nebojše Stefanovića i Dmitrija Viktoroviča Kočneva ispred Federalne službe obezbeđenja Ruske federacije. Nakon potpisivanja sporazuma, u julu 2017. godine izvedena je zajednička pokazna vežba Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i ruske Federalne službe bezbednosti (FSO) u centru Nacionalne vozačke akademije u Subotištu. Deo atmosfere sa pokazne vežbe može se videti u emisiji SAT, koja je objavljena 14.08.2017.

U ovom delu se javljaju prva oprečna mišljena kada je potpisivanje sporazuma u pitanju. U nizu osporavanih činjenica, kao prva izdvaja se naziv i ugovorne strane: oktobra 2016. najavljeno je da bi trebalo da bude potisan „Memorandumu o uzajamnom razumevanju“, maja 2017. je potpisan „Ugovor o saradnji i zajedničkom delovanju“. Najava Nikolaja Petruševa je da akt „ne bi imao pravno obavezujući karakter niti status međunarodnog ugovora“, da bi u maju 2017. bio potpisan ugovor. Kao druga, izdvaja se činjenica, takođe pravne prirode, ustavnih i zakonskih ovlašćenja. 23. maja 2017. godine vlada Republike Srbije je bila u tehničkom mandatu, što, po članu 17. Zakona o vladi, znači da je mogla da obavlja samo „tekuće poslove“ i nije mogla da donosi „propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.“ Međunarodni ugovor je, svakako, propis, pošto on predstavlja sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije.

Kada je u pitanju potvrđivanje (ratifikacija) međunarodnih ugovora, u članu 14. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora (2013) predviđeno je da: „Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih zakona i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja.“ Svi ostali međunarodni ugovori ne podležu postupku potvrđivanja (ratifikacije). Ako pogledamo sadržinu Sporazuma, očigledno je da se radi o tzv. tehničkom sporazumu – njegov predmet je „jačanje i obezbeđenje odnosa saradnje u oblasti obezbeđenja štićenih lica“ – koji, već na prvi pogled nije vojne, političke ili ekonomske prirode, niti stvara finansijske obaveze za Republiku Srbiju, a ne zahteva donošenje novih ili izmenu važećih zakona. Da li onda postoji racionalan razlog zbog koga podleže proceduri potvrđivanja u Narodnoj skupštini? Drugi osnov zbog koga postoji potreba za ratifikacijom međunarodnih ugovora je „odstupanje od postojećih zakonskih rešenja“, – postavlja se pitanje, od kojih postojećih zakonskih rešenja u oblasti bezbednosti Republika Srbija odstupa potpisivanjem ovog sporazuma?

Problemi koji se tiču sadržine sporazuma, u prvom redu, odnose se na ugovorne strane.

Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata formirana je 2003, sa osnovnom namenom bezbednosne zaštite određenih lica, nosilaca najviših državnih funkcija, objekata koje oni koriste, državnih institucija, kao i stranih ličnosti i delegacija. Obuka pripadnika te jedinice sprovodi se u skladu sa programom stručnog usavršavanja policijskih službenika MUP-a i posebnim programskim sadržajem za policijske službenike koji obavljaju poslove neposredne fizičke zaštite određenih osoba.

Federalna služba obezbedjenja Ruske Federacije (FSO) je federalna vladina agencija koja se bavi poslovima vezanim za zaštitu nekoliko visokih državnih zvaničnika, u skladu sa zakonima, uključujući i predsednika Rusije, kao i određeni broj saveznih zvaničnika. Od 18. maja 2000. godine do 26. maja 2016. godine agenciju je predvodio general Evgeni Murov; od 26. maja 2016. godine šef službe je general Dmitrij Kočnev. FSO ima oko 50.000 uniformisanih radnika plus nekoliko hiljada u civilu i kontroliše Cheget koji se može koristiti u slučaju globalnog nuklearnog rata. Takođe upravlja sigurnosnim sistemom komunikacije za visoke vladine službenike. FSO je moćna institucija sa nizom prava i ovlašćenja, uključujući i pravo vršenja pretresa i nadzora bez naloga, hapšenje i izdavanje naloga drugim državnim organima.

„Međunarodni ugovor je ugovor koji Republika Srbija zaključi u pisanom obliku sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija…“ Dakle, u konkretnom slučaju, ugovorne strane nisu Republika Srbija i Ruska federacija, već dva državna organa Ministarstvo unutrašnjih poslova i Federalna služba obezbeđenja. Pitanje je, da li ovaj dokument uopšte spada u definiciju međunarodnog ugovora predviđenu članom 2. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora? U konkretnom slučaju postoji I određena neskladnost ugovornih strana, u smislu da pandan Federalnoj službi bezbednosti treba da bude Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a ne Ministarstvo unutrašnjih poslova u celosti. U članu 2. stav 1, tačka đ) Sporazuma, kao jedna od oblasti u kojoj Strane ostvaruju „zajedničko delovanje i koordinaciju“ navodi se i slučaj „razrade i realizacije zajedničkih aktivnosti za neutralizaciju kompjuterskih napada na državne informacione resurse od vitalnog značaja“. Zaštita od kompjuterskih napada spada u domen mera preventivno – tehničke zaštite. Ovde nisu u fokusu samo štićeni objekti, već svi državni informacioni resursi od vitalnog značaja, što je izuzetno širok pojam. Predmet saradnje nije samo razmena informacija u pogledu eventualnog ugrožavanja štićenih ličnosti (visoki državni zvaničnici prilikom međusobnih poseta) ili objekata (diplomatsko – konzularna predstavništva). Uzajamnost takvog činjenja ne ogleda se u potrebi donošenja posebnog međunarodnog bilateralnog ugovora koji podleže ratifikaciji, nego, po pravilu, tehničkim memorandumima između nadležnih službi. Ovaj član Sporazuma ukazuje na eventualnu mogućnost ekstenzivnog tumačenja i primene same norme u praksi.

Konačan sud o benefitima, kao i o praktičnom značaju i refleksijama ratifikacije ovog sporazuma na bezbednost i na pravni poredak u R. Srbiji, ne možemo da damo na osnovu izvršenih zajedničkih vežbi Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i ruske Federalne službe bezbednosti, već ćemo moći o tome da govorimo nakon određenog perioda vremena i nakon budućih zajedničkih aktivnosti ugovornih strana. Da li će ruska Federalna služba obezbeđenja moći da: ostvari uvid u operativne evidencije MUP-a, dobije kartoteke, podatke o građanima, preduzećima, državnim organima, operativne procene, identitete saradničkih veza, sve to uz garanciju međunarodnog ugovora?

Sadržaj sporazuma možete videti ovde.

 

Autor: Nikola Đorđević

Izvor fotografije: grey-shop.ru

More Stories
ŠTA IMA NOVO ?