PROLOG
PRIČA 1 – ZIMA: Postoji anegdota o metereolgu i indijanskom vraču. Indijanci pitaju vrača – kakva će zima da bude. Vrač, kome se bezrezervno veruje, reče – duga i hladna. Indijanci počeše da seku šumu. Uplaši se vrač šta će da bude ako zima ne bude duga i hladna, a poseče se šuma, te ode kod metereologa u grad. Na pitanje vrača kakva će zima da bude, metereolog mu iz taka odgovori – duga i hladna. Obradova se vrač odgovoru, pa će opet – otkud znate? Metereolog mu odgovori – pa eno Indijanci seku šumu.
PRIČA 2 – PROLEĆE: Prilikom službene posete Ministarstvu odbrane i Oružanim snagama Alžira, 2011. godine, opisujući prilike na severu Afrike, general domaćin mi ukratko objasni šta se to dogadja i sprema u Africi. Opisujući potanko genezu sukoba od Maroka do Libije (Sirija se tek zahuktavala), alžirski general zaključi: “Svi govore o Afričkom proleću, a mi ćemo da se smrznemo. Videćete kad pukne u Siriji”.
ZAPLET
Zima koja broji poslednje dane, na našim prostorima, osim nekliko “ledenih” dana, i nije bila neka. Sa druge strane, kod naših komšija u većem delu Evrope, SAD i u Rusiji zima je odnela na desetine ljudskih života, paralisala saobraćaj i normalan život.
Sneg se posebno obrušio na Davos, malo mesto u švajcarskim Alpima.
Okupila se svetska tušta i tma u Davosu, koji već duže vreme godini koja dolazi sapštava kakva će da bude. Koliko je samit u Dvosu “ekonomske prirde”, pokazuje podatak da je 4.377 vojnika mralo da obezbedjuje svetsku elitu. Svetski lideri, obično, sreću se neslužbeno na marginama ovakvih dgadjaja, jedino ne u Davosu. U tom švajcarskm gradiću unapred se zna “glavni gost”, tako da ostali “veliki” nastupaju pre ili posle njega. Oni “mali” u Davos se probijaju iz dva osnovna razloga: 1) da budu vidjeni i 2) da ugrabe šta mogu (mig, stisak ruke, osmeh) od velikih.
Ove godine Davos je (nezapaženo) otvorio premijer Indije, zatim su se redjali lideri evropskih i drugih zemalja sveta, a svi su čekali “deda mraza” s one strane Atlantika. Nisu ga čekali toliko u fizičkom smislu, koliko su isčekivali šta će da donese.
Spektakularno se spustivši helikopterom u zavejani Davos, “deda mraz” s one strane Atlantika priredi gala večeru i prisutnima i onima koji nisu tu, ali im i oči i uši ostadoše u Davosu, poruči – Amerika na prvom mestu.
Šta znaci – Amerika na prvom mestu, malo šire je pojašnjeno u govoru “deda mraza” pri predstavljanju njegove strategije nacionalne bezbednosti, novembra meseca prošle godine: 1) Rsuija i Kina su revizionističke države i glavni rivali SAD, 2) zapadni saveznici moraju dati veći doprinos zajedničkom putu u budućnost i 3) svi ostali, “neodgovorni režim” u Severnoj Koreji, teroristi i drugi remetilački faktori su ostali i Amerika će lako sa njima izaći na kraj.
Govorio patak o vrlini mira
I da niko nikoga ne treba da dira
Slušale ga žabe velike i male
Slatke su mu reči jedva dočekale… (Zmaj)
Razišli se gosti iz Davosa. Poruke iz Davosa svi su na svoj način shvatili. Počeo je da se topi sneg, a sa njim poče lavina javnih rasprava o tome kuda će svet posle Davosa. Kako to obično biva, “veliki” ćute i rade, a kad se izjašnjavaju čine to kratko i ubedljivo. Sa druge strane, mali, iako ih niko ništa ne pita, upiru se da objasne (KOME?) šta se to zbiva.
RASPLET
Otopi se sneg Davosa, rasplinu po koritima reka i rečica, koje nemogavši da prime toliku količinu vode prete da se prerastu u poplave neslućenih razmera.
Što delima, što rečima, počeše da se oglašavaju i veliki i mali.
U novoj predizbornoj kampanji, (ponovna kandidatura za predsednika Rusije), ruski predsednik Putin prikaza moćno nuklearno sredstvo, koje nikakav štit ne može da spreči na putanji ka cilju.
Da li je kineska svila tanka ili dovljno jaka da se ne prekine na “Novom putu svile”, pojasnio je kineski predsednik Si Đinping na prošlgdišnjem samitu u Davosu, stoga na ovogodišnji i nije došao. Kinezi promišljaju dugorčno i ne govore danas jedno, a sutra drugo. Sa bezbednosnog aspekta posmatrano, Kina je jasno stavila tapiju na Južno kinesko more (Malaka moreuz).
SAD i dalje prete Rusiji i Kini, a najvljuje se i majski susret predsednika SAD i predsednika Severne Koreje.
Delimično bačena u senku nakon početka procesa izlaska iz EU, Velika Britanija iskoristi trovanje ruskog obaveštajca na svojoj teritoriji da za to optuži Rusiju, te se ponovo pojavi u žiži medjuanrodnih odnosa. Stav Tereze Mej da je Rusija kriva za smrt obaveštajca, podržavaju SAD i vodeće zemlje EU.
Lideri EU su čekali da se okonča epilog izbora u Nemačkoj. Nakon pregovora ključnih partija, Merkel je ponovo kancelar. Sledi zalet EU politike u više pravaca: 1) brzi izlazak V.Britanije iz Unije, 2) jasnija vizija Evrope u više brzina, do disciplinovanja “neposlušnih” članica, 3) odnosi sa Rusijom i Kinom i 4) redefinisanje odnosa sa SAD i 5) Strategija EU za Zapadni Balkan. Da li se kriza EU produbljuje, ili sledi zaokret, tek ćemo da vidimo.
Region (tzv. Zapadni Balkan) posebno teško se nosi sa bujicama problema. U Sloveniji (nije na Zapadnom Balkanu) ostavku podnosi predsednik Vlade, a predsednik države najavljuje da će se angažovati da države EU koje nisu priznale jednostranu proglašenost nezavisnosti Kosova to učine, a pri tme Srbi u toj zemlji ni nacionalna manjina nisu; u Hrvatskoj (i ona je 2013. pobegla sa Zapadnog Balkana) se ponovo veliča ustaški pokret; u BiH je pravi bosanski lonac – bošnjačka strana teži unitarnoj BiH; Federacija traži put ka NATO, a Dodik ubedjuje javnost da je Republika Srpska država; u BJRM ključa podeljenost nakon što je Sobranije usvojilo zakon o ravnopravnosti albanskog jezika, a predsednik Ivanov najavljuje (po koji put) da neće potpisati taj zakon, s druge strane, Makednija ruši sve što u nazivu iritira Grke (aerpdrom, autoput), samo da prokrči put u NATO i EU; relativno je mirno u Crnoj Gori – mala država, manji i problemi, traži (polse prijema u NATO) što kraći put za beg sa Zapadng Balkana; u Albaniji sve glasnije najavlju rešavanje albanskog pitanja – jedan predsednik i jedna politika za sve Albance na Balkanu.
Srbija je “pregrmela” i Beogradske izbore i vratila se realnsti koju najviše opterećuje situacija na i oko Kosova i Metohije. Iako je Evropska komisija (06.02.2018) obznanila Strategiju EU za Zapadni Balkan, evidentno je da su uticaji i velikih i regionalnih sila prisutni. Istraga o ubistvu Olivera Ivanovića tapka u mestu. Amerika učvršćujući stav o priznavanju nezavisnosti Kosova (izaslanik Mičel) javno podržava formiranje oružanih snaga Kosova, čemu se, po difoltu, suprstavlja Rusija. Diskurs diplomatsko-vojnih aktera na relaciji SAD – Srbija se zaoštrava. Deklaracija o identitetu srpskog naroda, najavljena sa Sretenje, odlaže se do daljnjeg.Unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji se “privodi kraju” i čeka saopštenje predsednika Srbije. Kineski predsednik je najavio ponovnu posetu Srbiji krajem godine.
EPILOG
Stihovi čika Jove Zmaja imaju i nastavak:
Jedan žabac mali pobliže je stao
A patak ga zgrabi, pa ga progutao.
Iz ovog se nešto i naučit dade
Hulje lepo govore, al’ nitkovski rade.
Vreme koje dolazi, očevidno, biće KAKO GDE. Dok čekamo da se utvrdi da li je u pravu vrač ili metereolog, (ko je vrač, a ko metereolog), pripremajmo se za dolazak proleća. Po svoj prilici, neće nas baš grejati sunce, jer “inadijanci” opet seku šumu.
“Leti obuci kožun, a zimi ako hćeš”, kaže naša narodna. A ako je narodna, ne treba je dokazivati.
Prof. dr Božidar Forca
