Pobeda Donalda Trampa na poslednjim američkim predsedničkim izborima iznenadila je mnoge. Američki biznismen i učesnik realiti programa, preko kojih je postao poznat široj javnosti, došao je na čelo svetske sile bez iskustva u politici i državnim poslovima. S obzirom na njegove očigledne nedostatke, brojni analitičari predviđali su da će politiku Sjedinjenih Država određivati “svi predsednikovi ljudi”, odnosno članovi predsednikovog kabineta. Dosadašnji mandat predsednika Trampa pokazao je, međutim, nešto drugačiju sliku. Uprkos tome što ne poznaje veštine vladanja, temperament i karakter američkog predsednika onemogućavaju njegove savetnike da u potpunosti određuju smer politike, naročito spoljnu politiku Amerike.
Od početka Trampovog predsedničkog mandata američka politika se nalazi u svojevrsnom “klinču”. Demokrate, koje očigledno nisu slutile da mogu izgubiti na izborima, pokušavaju da na sve načine delegitimizuju Trampovo predsedništvo, ne shvatajući da svojom retorikom stvaraju socijalnu i političku podelu u američkom društvu. Sa druge strane, predsednikove izjave na socijalnim mrežama, medijima i celokupni odnos prema unutrašnjim, ali i globalnim problemima, koji je u nekim trenucima komičan, pokazuje u najmanju ruku neinformisanost i nepoznavanje domaće i međunarodne politike od strane američkog predsednika. Iz ovih razloga smatralo se da će Donald Tramp biti umereniji u svom državništvu i da će dati više poverenja i slobode ljudima iz svog tima kako bi se političko stanje u zemlji konsolidovalo.
Otpuštanje Reksa Tilersona bila je kulminacija dužeg neslaganja sekretara Stejt dipartmenta i šefa države po brojnim pitanjima spoljne politike. Naime, otpuštanje Tilersona usledilo je nakon njegove izjave, ujedno i podrške Ujedinjenom Kraljevstvu, da iza ubistva ruskog dvostrukog špijuna najverovantije stoji Moskva. Iako je ovo možda bila kap koja je prelila čašu, neslaganja između Trampa i Tilersona mnogo su dublja. Sekretar Tilerson, zajedno sa Metisom (sekretar za odbranu), nastojao je da ublaži predsednikov stav po pitanju NATO-a, ali i da održi snažno savezništvo sa državama Evrope. Neslaganja su bila najočiglednija u načinu pristupa spoljnoj politici i načinu rešavanja međunarodnih problema. Tramp je imao oštar stav po pitanju iranskog nuklarnog programa, a retorika prema Severnoj Koreji, koja je nagoveštavala upotrebu sile, takođe je bila u suprotnosti sa Tilersonovim naporima da se međunardni problemi moraju rešavati mirnim putem bez podizanja nepotrebnih tenzija.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije najverovatnije će doći na čelo Stejt dipartmenta. Za razliku od Tilersona, Majk Pompeo ima mnogo “čvršće” stavove po pitanjima američke spoljne politike što će predsedniku verovatno odgovarati. Pre američkih izbora, tačnije 2015. godine, Pompeo se kao senator zalagao za prekid dogovora između Irana i Sjedinjenih Država koji su se ticali iranskog nuklearnog razvoja. Pretnje poput Islamske Države, islamskog ekstremizma i terorizma, Pompeo smatra za najveće izazove američke spoljne politike, ali i za najveće pretnje po državnu bezbednost. Generalno, Pompeo kao rukovodilac američke spoljne politike najavljuje promene koje će iziskivati agresivniji pristup Amerike u međunarodnim odnosima. Ovo može da zvuči preteće, pa čak i opasno za političku stabilnost u međunarodnoj zajednici, ali nije neočekivano. U unipolarnom međunarodnom sistemu u kome jedna država diktira uslove igre, diplomatija će biti defanzivno orijenitsana i nastojaće da održi status quo. Ipak, u tek nastajućem multipolarnom sistemu u kome revizionističke sile pokušavaju da izmeste centar moći, ili makar da ga oslabe, status quo počinje da bledi a diplomatija zadobija agresivne karakteristike. Stoga, neslaganja po određenim pitanjima spoljne politike nisu dovela Tilersona do gubitka funkcije koliko to što je njegov pristup međunarodnim odnosima i diplomatiji suštinski bio defanzivan. Takav politički stav mogao bi u predstojećem periodu skupo koštati Ameriku i njenu poziciju svetske sile u međunarodnoj zajednici, pa bi razloge za njegovu smenu upravo tu i trebalo tražiti.
Igor Pejić
Foto izvor spiegel.de
