U geografskom smislu poimano, ne postoji konsensenzus oko toga šta čini Balkan ili Balkansko polustrvo. Ta činjenica je još zamagljenija kada se upotrebi izraz Jugoistočna Evropa. Kompletno zamešateljstvo nastaje unazad dve decenije, kada je deo nepoznanice Balkan imenovan kao Zapadni Balkan, koji je posle prijema Hrvatske u EU, oznacen kao WB6 ili WB 5+1. Ako ne postoji konsenzus oko pojma Balkan i različitog tumačenja WB6-WB5+1 za Zapadni Balkan, jedno je sigurno – gotovo da nema onoga koji ne zna šta znači reč „balkanizacija“. Ta reč, najčešće, označava neslogu, razjedinjenst, sukobe i druge oblike nefunkcionisanja odredjene sredine.
U geopolitičkom smislu posmatrano, WB6 ili WB 5+1 (pet država i jedna teritorija) jeste „komšiluk“ EU koji se deklarativno i suštinski izjasnio za članstvo u Uniji. To izjašnjenje različito je ovaploćeno u praksi, po trenutnoj formuli 2+2+2. Formalno-analitički posmatrano, dve su države kandidati otpočele pregovore sa Unijom, dve su države u statusu kandidata i dve „nazovi države“ (jedna „država“ i jedna teritorija) u poziciji potencijalnog kandidata.
Do trenutne pozicije 2+2+2 WB5+1 došao je iz više razloga, od kojih su ključna dva: 1) stanje i procesi unutar samog WB 5+1 i 2) odnosom EU prema WB 5+1. Pri tome, sve tri „dvojke“ iz formule su na „klimavim nogama“.
Dvojka je postala matematički zaštitni znak WB 5+1. Prostor WB 5+1, po sadašnjem poimanju, u bližoj prošlosti činila su dva dela. Prvi, veći deo WB5+1 pripadao je federalnoj državi koja se raspala (razbijena) u gradjanskom ratu poslednje decenije prošlog veka, ili „mirnim“ razdruživanjem pojedinih delova. Dva dela te bivše federacije postala su članice EU. Drugi deo WB5+1 bila je samostalna i „nezavisna“ država, sa značajnim aspiracijama prema prvom delu – federalnoj državi koja se raspala (jš se raspada) i koji je svesrdno pomagao taj raspad i još ga potpomaže.
Unutrašnji sukobi prerastaju u gradjanski rat kada jedna strana u tom sukobu zadobije medjunarodnu podršku. To je poodavno rekao Horovic, a više puta primerima potvrdila praksa. U gradjanski rat bivše federalne države umešao se strani faktor, koji je najvećim delom bio iz sastava EU, preciznije iz NATO, kao „kišobrana“ Unije. „Tabanje tepiha“ federalne države počelo je od zapada. Dva dela su „poravnata“ (članice i EU i NATO), zapelo je u centralnom delu, a zaglavilo se na istoku. U nameri da kazni „istok“ bivše federalne države, NATO je u „proleće“ 1999. godine izvršio agresiju u najnesrazmernijem odnosu snaga koji je vidjen u istoriji ratovanja. Agresija NATO (njen oružani deo) formalno je obustavljena juna meseca 1999. godine. Epilog agresije bio je da se dvodelni istok (SRJ pa DZ SCG) razdruži, a krajnji istok „pocepa“ na dva dela.
EU, koja je formalno formirana u toku raspada prethodno navedene federalne države (Mastriht 1992), nastoji da izraste u globalnog igrača i nakon NATO agresije na istok federalne države, doživljava „bum proširenja“ (2004-2007). Poznato je da nema političke moći bez vojne snage, ma kako neka država (integracija) ekonomski jaka bila. U nastojanju da, pored ekonomske, zadobije i epitet vojne sile, EU otpočinje mirovne misije i operacije, baš na prostoru koji se danas imenuje kao WB 5+1 (ALTHEA i CONCORDIJA, 2003). Vrhunac upetljanosti u WB5+1 EU iskazuje 2008. godine, kada otpočinje misiju EULEKS.
Kraj prve decenije ovog veka dovodi do globalnih pomeranja. „Gubitnik“ Hladnog rata (i dalje najveća zemlja sveta) se snažno vraća na svetsku scenu, a prati ga ekonomski „dzin“ sa Dalekog istoka koji započinje „novi put svile“. To remeti unipolarizam poslednje decenije prošlog veka. Ujka Sem, pomalo uzdrman 11.09.2001, huška svog saveznika (EU) i pored već trustnih i ratm zahavćenih prostora nastalih „disciplinovanjem“ neposlušnih (tzv. autoritarni režimi), počinje „afričko proleće“. „Afričko proleće“ teče od zapada ka istoku tog kontinenta i tako i dobija na intezitetu. „Tabanje tepiha“, opet, ide lagano na zapadu, zapinje u centru (Libija) i zaglavljuje se na krajnjem istoku (Sirija). Najavu „odglavljivanja“ istoka Afrike, posle tobožnjih hemijskih napada u Siriji, moćni Ujka Sem i njegovi saveznici nameravaju da reše kao što su učinili 1999 na istoku nekadašnje federalne države na Balkanu. Ali, ovoga puta tu najavu moćnog Ujka Sema ne prihvataju najsnažnije sile Evroazije. Svet se nalazi u strahu od novog velikog rata.
Vratimo se EU. Na prelasku iz prve u drugu deceniju ovog veka, Unija se suočava sa ogromnim problemima: kriza identiteta (dalji put), finansijska kriza, migranstka kriza izazvana prilivom imigranata sa ratom zahvaćenih prostora, umešanost u „afričko proleće“ i sukob sa najvećom zemljom sveta. Takvu situaciju dodatno kpmplikuje BREXIT 2016. Ti problemi Unije prostor WB 5+1 stavili su izvan njenog fokusa. U takvoj situaciji, na širem prostoru WB5+1 jačaju uticaji drugih globalnih i regionalnih sila. Ti uticaji u pojedinim zemljama WB 5 i onome „1“ podgrevaju nade u šansu zadobijanja sopstvenih benefita, do te mere da sve počinje da liči na 90-te godine prošlog veka. Region se vraća na početak. A poznato je da se društveni procesi koji odmaknu daleko ne vraćaju na početak!
Zimi krčakna Strategija EU za WB5+1 obznanjuje se 06.02.2018. godine. Prva „2“ iz formule puta ka EU ocenjuje se kao najveći napredak i motivišuće joj se procenjuje ulazak u Uniju 2025. godine. Ostale „dvojke“ dobivaju razna usmerenja i uslove. Uslov svih uslova za sve „dvojke“ jeste Sporazum o normalizaciji odnosa izmedju dva veštački stvorena dela unutar jednog dela prve „dvojke“. Tako, matematička formula koja, samo formalno, ima linerani izgled (2+2+2) dobija više nepoznatih, podiže eksponenciju i ulazi u domen integrala.
Balkansko proleće raspolućeno je na dva dela. Jedan deo čini istorijski sveprisutni barut, dok je u drugom delu golub pismonoša. Barut se trenutno „krčka“ u svakom od WB5+1 ponaosob. Svaki deo WB5+1 se o svom jadu zabavlja (unutrašnja borba za vlast), a golubovi pismonoše na dnevnom nivou donose „pisma“ u kojima su poruke ktitora, kako za unutrašnu tako i za spoljnu situaciju. Zbog čuvanja tajnosti poruka, ktirtori često pozivaju pojedince sa WB5+1 kod sebe da u „4 oka“ izdiktiraju naloge. Više je nego očevidno da se formula 2+2+2 raspala.
Iako je matematika egzaktna i neumitna, ipak, na Balkansko proleće najveći uticaj imaće zakon „spojenih sudova“. Po tom zakonu, rudimentarno posmatrano , prlivanje ide iz punije u prazniju čašu. Medjutim, čaša može da bude više i mogu da stoje na različitim visinama (čitaj – prioriteti moćnika). U tom slučaju, opet važi zakon „spojenih sudova“, samo što čaša na najnižem nivou može da se prelije. Čaša WB5+1 je na najnižem nivou. Moguće je da: 1) dodje do postepenog punjenja čaše WB5+1 prelivanjem iz ostalih čaša, 2) da „neko“ začepi rupu ka čaši WB5+1 i 3) da se čaša WB5+1 razbije i pre prelivanja iz ostalih čaša, zbog naboja jedinki (baruta) od kojih je sačinjena.
Proleće je uvek simbol početka nečeg novog. Proleća na Balkanu, istorijski posmatrano, najčešće su bila previše burna. Viša matematika i spojeni sudovi karakterisaće Balkansko proleće.
Prof.dr Božidar Forca
