Vojska Srbije 23. aprila obeležila je svoj dan, sad već tradicionalno, organizujući manifestacije u brojnim gradovima Srbije. Datum početka Drugog srpskog ustanka simbolizuje početak ostvarivanja veće autonomije srpske države, a što se ujedno i odrazilo na istorijski razvoj srpskih oružanih snaga. Vojska Srbije prešla je dug put razvoja od 19-tog veka do danas. Ostvarivanje srpske državnosti tokom 19-tog veka bilo bi nezamislivo bez formiranja oružanih snaga. Tokom prošlog veka srpska vojska učestvovala je u oba svetska rata, a kraj milenijuma dočekala u borbi protiv najveće svetske sile. U današnje vreme vojska Srbije takođe ima značajno mesto u društvu. Strateško pozicioniranje Srbije kao neutralne države bazira se na ukupnom borbenom potencijalu njenih oružanih snaga. Iako se država ne suočava sa otvorenim eksternim pretnjama, uloga vojske bitna je i u pogledu održavanju balansa moći u regionu. Sveukupnim razvojem oružanih snaga takođe se deluje i preventivno, odnosno uvećanjem kvalitativnog i kvantitativnog kapaciteta vojske povećava se faktor odvraćanja kod potencijalnih protivnika.
Srpska vojska raspolaže sa oko 28150 aktivnih (raspoređenih u kopnene snage, vazduhopolovstvo i ministarstvo odbrane) i oko 50150 rezervnih vojnika.
Oružije kopnene vojske sastoji se od velikog broja oklopnih vozila, artiljerije, raketne artiljerije i pešadijskog naroužanja.
Tenkovi srpske vojske (MBT): 199 kom. M-84 i 13. kom. T-72
Borbeno vozilo pešadije: 323 kom. M-80
Oklopni transporeteri pešadije: 39 kom. M-86
Anti-tank samohodni raketni sistem/vozilo: 48 kom. M-83 sa 9K11 Malyutka raketama
Srpska kopnena vojska takođe raspolaže sa MANPAT-ovima poput 9K11 Malyutka, 9K11 Fagot sistemima.
Kopnene snage raspolažu sa 67 kom. 122mm 2S1 Gvozdika samohodne artiljerije i velikim brojem vučne (TOWED) artiljerije od 122mm, 130mm, 152mm i 155mm. Takođe u arsenalu je i raketna artiljerija koja se sastoji od 81 kom. 128mm Plamen i Oganj raketnih sistema i 3 kom. 262mm Orkan raketnog sistema.
Oružije protivazdušne odbrane pešadije uključuje rakete zemlja-vazduh poput 2K12 Kub 77 kom.; oko 17 kom. Strela 1M i 2M kao i Šilo; kopnena vojska raspolaže i sa oko 40 kom. protivvazdušnih topova Bofors L70.
Srpska vojna avijacija raspolaže sa brojnim borbenim avionima od kojih su najpoznatiji MiG-ovi ruske proizvodnje koji uključuju modele MiG-21 (Fishbed i Mongol) i MiG-29 (Fulcrum). Naravno u sklopu avijacije se nalaze i brojni avioni za transport, izviđanje i trening. Helihopteri srpske avijacije čine: 2 Mi-24 Hind borbena helihoptera, 8 Mi-8T Hip transportna helihoptera i oko 52 MRH (multi role helicopter) koji uključuju modele poput Gazele.
Protivvazdušna odbrana avijacije poseduje mnogobrojne raketne sisteme zemlja-vazduh: 15 kom. S-125 Pechora i 2K12 Kub raketa i veći broj 9K32 Strela i 9K310 Igla raketnih sistema.
Srpska namenska industrija idalje je vrlo bitan faktor za razvoj oružanih snaga, iako se nabavka oružija i vojne opreme vrši i u saradnji sa inostranim proizvođačima. Neutralnost države, odnsno ne pripadanje nijednom vojnom savezu omogućava Srbiji da održi “raznolikost” vojne opreme i oružija. Ovakav vid opremanja srpske vojske, iako u nekim slučajevima može biti ne praktičan, vrlo je efektivan sa ekonomske tačke gledišta. Kao neutralna država, Srbija ne trpi ograničenja i pritiske standardizacije koji se očekuju od država kada pristupe određenom savezu. Ovo je od izuzetnog značaja za Srbiju jer joj dopušta da uskladi finanjsiksa sredstsva predviđena za vojsku sa ukupnim mogućnostima državne ekonomije.
Srpska vojska predstavlja bitan strateški faktor stabilnosti Balkana, ali takođe učestvuje i u brojnim međunarodnim misijama. Prisustvo srpskih oružanih snaga u Africi u sklopu misija EU i UN može se videti u državama poput Somalije, Konga, Malija i Centralnoj Afričkoj Republici. U velikom broju ovih misija učestvuju i sanitetski timovi srpske vojske. Učestvovanje u međunarodnim misijama za razvoj vojske može biti od velikog značaja jer pruža šira iskustva i mogućnosti usavršavanja vojnika i oficirskog kadra na nepozatnim terenima.
Dalji razvoj srpske vojske biće ograničen ekonomskim ali i političkim faktorima u regionu. Reakcije susednih vlada, pogotovu Hrvatske, na bilo kakve promene koje se dešavaju u srpskim oružanim snagama pokazuju značaj ove državne institucije u pogledu regionalne politike. Iako je prisustvo Evropske unije, kao i drugih svetskih sila, na Balkanu smanjilo mogućnosti međudržavnog sukoba ili lokalnih ratova ne znači da treba prestati sa razvojem oružanih snaga. Održanje mira, a pogotovu neutralnosti Srbije svakako podrazumeva i snažnu vojsku. Ne treba izgubiti iz vida da vojska idalje predstavlja instrument države i njene spoljne politike u svetskim i regionalnim okvirima.
NAPOMENA: U tekstu su prikazani neki od segmenata naoružanja i opreme srpske vojske. Korišćena literatura: The Military Balance: Anuall asestment of global military capabilities and defense economics, IISS – International Institute for Strategic Studies 2017.
Autor: Igor Pejić
Foto izvor: http://www.mod.gov.rs
