Postoje, kako u životu običnog čoveka, tako i u organizovanju i ponašanju raznih društvenih subjekata, odredjeni pojmovi koji imaju veliki značaj. Izmedju tih pojmova postji neraskidiva veza, te se oni, neretko, poistovećuju, zamenjuju ili nekorektno iskazuju. Na primer, očevidno je da postoji vrlo tesna veza između pojmova zdravlje, lekar (medicina) i bolesnik. Zdravorazumska logika nas upućuje da učinimo sledeću vezu medju navedenim pojmovima: zdravlje je opšte dobro; bolesnik je osoba koja nije zdrava, a lekar (medicina) je osoba (institut) koja leči bolesnika i time doprinosi njegovom, ali i zdravlju odredjene populacije. Dakle, bolesnik se leči, a zdravlje čuva (štiti), za šta treba lekar (medicina). Stoga možemo iskazati jedan složeni sud koji glasi: Da bismo zaštitili zdravlje ljudi moramo razvijati medicinu koja će (proaktivno i retroaktivno) da leči bolesnike.
Ovaj primer nas uvodi u pojmove vrednosti, interesi i ciljevi, koji su naša tema. Tom temom ćemo se baviti u domenu nacionalne bezbednosti. Povod za to jeste poziv na javnu raspavu o nacrtima strategije nacionalne bezbednsti Republike Srbije i strategije odbrane Srbije, koji je objavilo Ministarstvo odbrane na svom sajtu.
VREDNOSTI
Pojmom vrednosti, prvenstveno u etici i estetici, počele su se baviti filozofske discipline s početka antropološkog razdoblјa grčke filozofije, ali je taj pojam, kao izdvojen, prvi obradio Loce u delu “Mikrokosmos” I – III (1856-1864.godine), te se i smatra osnivačem Aksikologije – nauke o vrednostima. Polazeći od Loce-ove teze da su “vrednosti ono što u nama izaziva osećaj ugodnosti i ono što želimo “, razvile su se razne teorije – pravci o vrednostima.
Vrednost se može definisati kao: “…ono što je poželјno, ono što treba želeti, ono što utiče na selektivno ponašanje. Vrednost reguliše impulse, zadovolјenja u saglasnosti sa celom oblašću hijerarhijskih i trajnih sadržaja ličnosti, zahteve ličnosti i sociokulturnih sistema za redom, potrebe za poštovanjem interesa drugih grupa kao celine u društvenom životu”.
Vrednosti su, dakle, svojstva jednog dobra da zadovolјi neku potrebu. S tim u vezi, vrednosti su, ili individualno – subjektivne ili opšte – objektivne, odnosno važeće za veće zajednice lјudi. Postoje razne vrste vrednosti: etičke, estetičke, logičke, ekonomske, i druge. U teorijsko – praktičkom smislu, može se govoriti i o nacionalnim -državnim vrednostima. Iako bi se, aproksimativno, moglo pretpostaviti da postoje jedinstvene opštevažeće vrednosti, svaka država (nacija) proklamuje svoje. Kao osnovne nacionalne (državne) vrednosti, uobičajeno, smatraju se: opstanak države kao entiteta sa zaokruženim procesom nacionalne ili građanske pripadnosti, prostora i vlasti; sveukupni razvoj i prosperitet države u okviru međunarodne zajednice, zasnovan na principima ravnopravnosti i saradnje; integracija u međunarodnu podelu rada, i slično. Tako na primer, akademik Mihajlo Marković vrednosti grupiše u: (1) temelјene lјudske vrednosti, pod kojima podrazumeva slobodu, pravdu, mirolјubivost, nezavisnost i (2) specifične nacionalne vrednosti u koje ubraja tolerantnost prema drugim narodima, religijama i kulturama; istrajnost u samoodbrani; razvijeno osećanje dostojanstva; poverenje u namere drugih i sopstvenu samouverenost i drugo.
INTERESI
Pojam interes ne poznaje klasična filozofija. Taj pojam nastaje u eri pragmatizma i rasprostranjuje se. Poznata je izreka lorda Palmerstona da Velika Britanija nema stalne prijatelje ili neprijatelje već trajne interese. Tu Palmerstonovu misao kasnije su pripisivali raznim ličnostima, koji su je stvarno izrekli, ali izvorno nije njihova.
Interes (lat. interesum, interese – učestvovati, uzeti udela) ima više značenja: udeo, učešće; odnos, privlačnost, zanimljivost; pažnja, ljubav, naklonost; značaj, važnost, vrednost; korist, dobit, dobitak…prav. korist ili šteta koju neko ima od radnje nekog drugog lica ili događaja; per intertese (lat. per interese) iz koristoljublja… politika interesa, sebična politika. U savremenoj nauci pojam interesa obuhvata vrednosti, stavove, očekivanja i težnje. Stoga, kako zaključuje profesor Miroslav Živković: “… pojam interesa se izjednačava sa motivacionim faktorom. U tom smislu, pojam interesa uklјučuje u sebe i različite vrednosti, ideje i stavove, usled čega dolazi do prevazilaženja dualizma između koncepta interesa, sa jedne, i ideja i vrednosti, sa druge strane”
Interes kao kategoriju ne poznaje ni antička ni srednjevekovna filozofija. Taj pojam nastaje u građanskoj filozofiji i u njoj zauzima centralno mesto. Tako, u praksi političkih odnosa među državama, dolazi do svojevrsne zamene sistema vrednosti sistemom interesa.
CILJEVI
Uz termin “interes”, najčešće, dodaje se i termin “cilј(evi)”, koji izražava svojevrsnu operacionalizaciju i kvalitativno – kvantitativni nivo dostizanja proklamovanih interesa. U savremenim međunarodnim odnosima države proklamuju sopstvene interese i cilјeve, koji se pojavlјuju kao jedan od osnovnih uzroka sukoba meću njima. Naime, pod plaštom ostvarivanja sopstvenih, nipodaštavaju se, ograničavaju pa i ugnjetavaju interesi drugih. Groteksnost takve pojave sadržana je u činjenici da nijedna država, bar ne zvanično, ne proklamuje agresivnost i usmerenost svojih napora ka suzbijanju tuđih interesa i cilјeva, što, kako zaklјučuje pukovnik Višnjić, samo potvrđuje Marksovu tezu da “interesi nisu ništa drugo do “potrebe svedene na pohlepu”.
Vrednosti su konstanta i kao takve utvrdjuju se najvišim pravnim aktom države. Interesi i ciljevi su promenljiva kategorija i izraz su političke zrelosti i mudrsti demokratski izabrane vladujeće većine da ih utvrdi radi zaštite nacionalnih interesa (npr. interes ulaska u EU nije bio utvrdjen u bivšoj SFRJ, a danas jeste, da li će sutra biti?).
Kratak teorijski osvrt na pojmove vrednosti, interesi i ciljevi zaokružićemo relacijom medju njima, od pojedinačnog, preko posebnog, ka opštem. Ciljevi se realizuju da bi se ostvarili interesi kojima se štite nacionalne vrednosti.
ŠTA SE PREDVIDJA?
U Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije govori se o nacionalnim interesima i ciljevima, dok se vrednosti samo taksativno nabrajaju. Tako, za nabrojanih 10 osnovnih nacionalnih vrednosti utvrdjeno je 6 nacionalnih interesa i 28 ciljeva (Tabela).
| OSNOVNE NACIONALNE VREDNOSTI | NACIONALNI INTERESI | CILJEVI |
|
· sloboda, · nezavisnost, · mir, · bezbednost, · demokratija, · vladavina prava, · socijalna pravda, · lјudska i manjinska prava i slobode, · rodolјublјe i · zdrava životna sredina. |
Očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije |
– odvraćanje od oružanog ugrožavanja i efikasna odbrana; |
| – očuvanje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije; | ||
| – jačanje ugleda i međunarodnog položaja Republike Srbije; | ||
| – prevencija i otklanjanje separatističkog delovanja. | ||
|
Očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana |
– zaštita lјudskih i manjinskih prava i sloboda građana; | |
| – vladavina prava i dalјi razvoj demokratije i demokratskih institucija; | ||
| – unapređenje bezbednosti građana, države i društva; | ||
| – normalizacija prilika i odnosa u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija; | ||
| – efikasna državna uprava. | ||
|
Očuvanje srpskog naroda i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta |
– razvoj demografskog potencijala; | |
| – nacionalno jedinstvo i razvoj kulturnog, verskog i istorijskog identiteta; | ||
| – unapređenje položaja nacionalnih manjina; | ||
| – pobolјšanje položaja i zaštita prava i interesa dijaspore i Srba u inostranstvu; | ||
| – zaštita kulturnih i istorijskih dobara značajnih za Republiku Srbiju i njene građane. | ||
|
Očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu |
– doprinos razvoju međunarodnih odnosa u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama; | |
| – doprinos očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti; | ||
| – poštovanje međunarodnog prava i unapređenje međusobnog poverenja; | ||
| – doprinos jačanju regionalne stabilnosti i unapređenje dobrosusedskih odnosa; | ||
| – jačanje svestranih bilateralnih odnosa sa svim državama, uz uvažavanje uzajamnih interesa; | ||
| – jačanje aktivnog učešća u radu međunarodnih organizacija. | ||
| Evropske integracije i članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji | – oblikovanje modernog i razvijenog društva zasnovanog na zajedničkim evropskim vrednostima koje su deo srpskog nacionalnog identiteta i istorijskog nasleđa; | |
| – dostizanje unutrašnje spremnosti za članstvo u Evropskoj uniji; | ||
| – unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija. | ||
|
Ekonomski razvoj i ukupni prosperitet |
– pobolјšanje životnog standarda građana; | |
| – ekonomski napredak | ||
| – zaštita prirodnih bogatstava i dobara od opšteg interesa i očuvanje zdrave životne sredine; | ||
| – unapređenje obrazovanja, naučni i tehnološki razvoj; | ||
| – unapređenje ekonomske i energetske bezbednosti. |
Dakle, u Nacrtu strategije se govori o 10 nacionalnih vrednosti (koje u tekstu ponekad imaju atribut „osnovne“, a pnekad ne ), 6 nacionalnih interesa i 28 ciljeva (nacionalnih i/ili strateških). Iz navedenog možemo uspostaviti relacije: 1) ciljevi se realizuju, interesi ostvaruju, a vrednosti štite; 2) realizacija više ciljeva ostvaruje jedan interes (prosečno 4,3 cilja po jednoj vrednosti), 3) ostvarivanje više interesa može da štiti jednu vrednost; i 4) ostvarivanjem jednog iteresa može da se štiti više vrednosti.
Ne treba robovati brojkama kad su interesi i ciljevi u pitanju. Stoga, samo poredjenja radi, navedimo da su u najnovijoj strategiji nacionalne bezbednosti SAD (2017) utvrdjena 4 nacionalna interesa 14 ciljeva i 100 akcija (mehanizama) za njihovu realizaciju i ostvarivanje. Sa druge strane, u najnovijoj strategiji nacionalne sigurnosti Hrvatske (2017) utvrdjena su 4 nacionalna interesa i 9 ciljeva.
Nacionalni interesi i ciljevi jesu izraz trenutne pozicije i budućih aspiracija države u okruženju. Stoga, oni su različiti od države do države. Na primer, Hrvatska nema interes ulaska u EU, jer je to već ostvarila, dok Srbija ima (bar trenutno) taj interes. Svakako, ni Srbija ni Hrvatska nemaju interes kao što ga ima Amerika – biti lider u svetu.
Ključ za realizaciju ciljeva i ostvarivanje nacionalnih interesa jesu MEHANIZMI i INSTRUMENTI. U Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije to se podvodi pod Politiku bezbednosti. U nacionalnoj strategiji bezbednosti SAD to se imenuje kao „akcije“, dok se u nacionalnoj strategiji sigurnosti Hrvatske to imenuje pravim imenom – mehanizmi i instrumenti. Politika jeste u svemu, ali nije sve politika! Ovo s razloga što strategija, u suštini, jeste način (put, mehanizmi i instrumenti) i odgovara na pitanje KAKO će se ostvarivati nacionalni interesi i icljevi radi zaštite nacionalnih vrednosti. Politika utvrdjuje strategiju, a ne obrnuto!
Prof.dr Božidar Forca
