Promena godišnjih doba iz zime u proleće, pa zatim iz proleća u leto, donosi sa sobom i povećan boravak ljudi u prirodi, bilo šetajući, uživajući sa prijateljima u slobodnom danu ili na piknicima sa porodicom. Većina provodeći vreme u prirodi i ne razmišlja o posledicama koje mogu izazvati nepažnjom. Kako bismo to mogli sprečiti, neophodno je da znamo kako požar nastaje. Da bi požar nastao potrebno je da budu ispunjena tri uslova: prisustvo gorive materije koje su pogodne za sagorevanje, prisustvo kiseonika i toplotnog izvora. Kao jedan od najčešćih uzročnika požara se često navodi neugašena cigareta koju izbacujemo iz vozila u pokretu, većina to čini mahinalno ne razmišljajući o posledicama.
S obzirom da svi volimo da uživamo u lepotama šuma, da bismo to uspeli da očuvamo kako zbog nas tako i zbog budućih generacija, potrebno je da budemo obazriviji i da se pridržavamo par saveta kako ne bismo povećali rizik od izbijanja šumskog požara:
- Ukoliko ste pušaci, nemojte bacati upaljene cigarete na otvorenom prostoru i opuške ostavljati u šumi, a da ih prethodno ne ugastite,
- Nemojte se trave ili niskog rastinja oko vaše vikendice, obradive površine ili kuće rešavati njihovim spaljivanjem, takođe ovo nemojte raditi ni u blizini šuma,
- Ne palite ostatke smeća na otvorenom prostoru i nemojte ga ostavljati u šumi zbog mogućnosti samozapaljenja (primer za to su požari koji su nastajali u Grčkoj na ostrvu Peloponez),
- Ne palite roštilj na otvorenom prostoru u blizini šuma ili u blizini suve trave ili grana,
- Izbegavajte radove na otvorenom koji bi mogli da izazovu požar (jedan od uzročnika požara mogu biti varnice tokom radova).
- Tokom izvođenja poljoprivrednih aktivnosti, nemojte na vašoj obradivoj površini paliti strnjišta korova i ostale ostatke biljnog porekla,
- Poštujte znake zabrane pristupa u oblastima velike opasnosti od požara.
Ukoliko se nalazite u šumi i uočite požar, evo par korisnih saveta šta je potrebno uraditi:
- Ako uočite požar u šumi, potrebno je odmah nazvati lokalnu vatrogasnu jedinicu, kojima ćete dati tačne informacije o mestu gde se nalazite, kao i o lokaciji požara koji ste uočili,
- Bilo bi poželjno da opišete kakva je vegetacija zahvaćena požarom, to je veoma bitno zbog brzine širenja požara,
- Ukoliko ste u mogućnosti ukažite na pravac širenja požara.
Važno je naglasiti da trenutak nepažnje ili neodgovornost može izazvati trajne posledice po životnu sredinu. Pored ekonomske štete, tu su i mnogo ozbiljnije ekološke štete. Ekološke štete se manifestuju dugi niz godina nakon pojave požara i njihov uticaj se pre svega odnosi na:
- biološku raznovrsnost,
- nestajanje retkih, ugroženih i ranjivih biljnih i životinjskih vrsta,
- promenu pejzaža i lepotu predela zemljišta,
- klimu i mikroklimu,
- umanjuje se rekreacioni značaj šume,
- gubitak hrane u agroekosistemima,
- na požarištima dolazi do pojave klizišta i raznih oblika snažne erozije, itd.
Veći šumski požari izazivaju psihološki nemir kod stanovništva, a najveća šteta je vreme koje je potrebno da se šuma obnovi i da ponovo ispunjava sve svoje funkcije. Naravno važno je skrenuti pažnju da nije svuda u šumi zabranjeno loženje otvorene vatre, ono je dozvoljeno na vidno obeleženim mestima u skladu sa propisanim merama zaštite od požara.
Razlozi javljanja požara tokom proleća, letnjeg perioda, krajem leta i početkom jeseni su sledeći: naime u proleće na zemlji ima dosta suve trave i drugih otpadaka iz prethodne vegetacije, gorivi materijal je isušen zbog vetrova, a jedan od razloga jeste i sezonsko čišćenje korova koje se najčešće odvija njegovim paljenjem; u letnjem periodu razlozi su vezani za sušne periode, visoke temperature, malo vlage i povećan boravak ljudi u šumi koji za sobom ostavljaju otpatke koji mogu dovesti u kombinaciji sa svim navedenim elementima do požara. Iz tog razloga je korisno pridržavati se ovih par saveta, kako do požara ne bi došlo i šta učiniti ako do njega pak dođe.
Autor: Sandra Mitrović
Foto izvor: www.nature.com
