Kineski projekat “jedan put jedan pojas” (OBOR) predstavlja veliki strateški projekat kineskog predsednika koji je predstavljen javnosti 2013 godine. Ovaj ekonomski projekat svetskih razmera ima za cilj da poveže Kinu kao velikog proizvođača materjalnih dobara sa ostalim zemljama Evroazije, sa glavnom idejom ekonomskog povezivanja Centralne i Zapadne Evrope sa Kinom. Iako ovaj projekat ima implikacije za veliki broj priobalnih i kontinentalnih zemalja Azije i Bliskog istoka, ono što je za nas od velike važnosti jeste uloga balkanskih država u ovom kineskom poduhvatu.
OBOR (One Belt One Road) ili BRI (Belt and Road Initiative) nije nova inicijativa kineskih vlasti. Kina već dugo vremena pokušava da se bolje poveže sa ostatkom Evroazijkog koninenta kako bi lakše plasirala svoju robu i iskoristila nova tržišta. Projekat ovog kapaciteta za kineske vlasti nije od važnosti samo u pogledu ekonomije, što je ujedno i glavni cilj OBOR-a, već i u pogledu plasiranja uticaja, odnosno meke moći na ostatak država zahvaćenih ovim projektom. Što se tiče Balkana, Peking je još u vreme Hladog rata održavao dobre diplomatske odnose sa Jugoslavijom. Problemi devedesetih godina koji su zadesili države Balkana loše su uticali na razvoj odnosa sa Kinom, ali na sreću bez trajnih posledica. Vraćanje Kine na Balkan obeležilo je veliko investiranje kineske pomorske kompanije COSCO koja je u Pirejsku luku uložila preko 4 milijarde dolara zarad razvoja lučne infrastrukutre i neophodnih instalacija. Glavni cilj ovoga jeste da Pirejska luka u budućnosti posluži kao prva tačka pristajanja kineskih brodova u Evropi iz koje će se roba dalje transportovati na sever u zemlje Centralne i Zapadne Evrope preko država Balkana.
Kineski ekonomski projekat ima evropsku formu 16+1 (16 država Evrope koje trebaju da učestvuju u projektu) koja uključuje i države Balkana poput Grčke, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Albanije, BiH i Hrvatske. Svaka od ovih zemalja predstavlja jednu od infrastrukturnih karika za ostvarivanje BRI ideje. Grčka, kao što je već napomenuto, već ima iskustva sa velikim investicijama koje dolaze iz Kine. Naravno, ovo je i logično s obzirom da ova zemlja predstavlja prvu tačku evropskog koncepta novog puta svile, tj. jednu od poslednjih tačaka kineske pomorske rute “String of Pearls”. Ovo ne znači da su ostale države regiona manje značajne za kineske interese.
Pored Grčke, ključna država za kineske interese na Balkanu je Srbija. Iako ne izlazi na more Srbija pruža odličnu tranzitnu rutu kineskoj robi dalje ka Mađarskoj. Šta više, srpska vojna politika neutralnosti, ali takođe i spoljno politički stav da Srbija želi da gradi dobre odnose i sa zapadnim i istočnim silama, odgovara kineskim vlastima da se fokusiraju na Srbiju, a ne možda ne neke druge države regiona koje su izrazito pro-zapadno opredeljene. Procenjuje se da je do sada Kina investirala oko milijardu dolara u Srbiji, uglavnom na infrastrukturne projekte i projekte koje se tiču energetske stabilnosti. Pupinov most i smederevska železara verovatno su dve najznačajnije kineske investicije u državi, takođe početkom 2017 godine banka Kine otvorila je prvo zvanično predstavništvo za balkanski regionu upravo u Begradu. Doduše, najveća kineska investicija za Srbiju tek predstoji. Izgradnja železničke pruge koja bi trebalo da spoji Beograd sa Budimpeštom nailazi na probleme u evropskom zakonodavstvu. Ovaj infrastrukturni projekat bi u mnogočemu i dodatno utemeljio kinesko prisustvo u regionu, ali to ne bi odgovaralo određenim krugovima u Evropskoj uniji.
Ostale države Balkana takođe se uklapaju u kineski plan razvoja. Kina je obezbedila Crnoj Gori zajam od skoro 700 miliona dolara za izgradnju puta Podgorica-Kolašin, što bi omogućilo spajanje Bara i jadranske obale sa srpskom granicom. U BiH Kina aktivno finansira izgradnju dve termo elektrane, jednu u Republici Srpskoj-Stanari a drugu u Tuzli. Makedonija je, poput Srbije, takođe vrlo bitna za Balkanski deo BRI-a s obzirom da povezuje Srbiju i Grčku. Kina već učestvuje u izgradnji puta Skoplje-Štip, kao i puta Kičevo-Ohrid. Postoje naznake da će Kina biti spremna da ulaže i u železnički saobraćaj u ovoj zemlji, ali to u mnogome zavisi od realizacije pruge između Mađarske i Srbije. Albanija isto tako predstavlja državu za potencijalna kineska ulaganja. Njena obala na Jadranskom moru omogućila bi kineskim brodovima lakši pristup Balkanu, a Peking je zainteresovan za energetski sektor u ovoj državi što se moglo uočiti posle kupovine dve naftne platforme od kanadskih firmi u Albaniji.
Kineski angažman na Balkanu može da ima velike prednosti za države regiona, prvenstveno u ekonomskom pogledu. Većina država Balkana i dalje predstavlja nesigurno tržište za velika ulaganja zapadnih kompanija. Iako više nema sukoba i države regiona imaju relativno dobru političku stabilnost, administrativni problemi i visok stepen korupcije uglavnom loše utiču na zapadne investitore. Sa druge strane, kineskim investitorima ovo nužno ne mora da predstavlja problem. Kina već ima dosta iskustva sa relativno loše uređenim sistemima u državama jugoistočne azije i Afrike, u kojima je stepen korupcije isto tako na visokom nivou. Kineski investitori su postali vešti u smislu “podmazivanja stvari koje škripe” kod određenih projekata. Treba imati u vidu i da Kina ima tendenciju da velike infrastrukturne projekte poverava svojim kompanijama na izvršavanje, te na taj način zaobilazi nesigurne izvođače radova domaćih država. Geopolitičke implikacije kineskog ekonomskog poduvata svakako će se odraziti na ruske i američke interese na poluostrvu. Balkan je do sada uglavnom imao bipolaran sukob interesa predstavljen u vidu Rusije, na jednoj i Amerike sa Evropom (Nemačkom), na drugoj strani. Pojava novog igrača na ovim prostorima neće odgovarati ni jednoj strani s obzirom na ekonomsku snagu Kine i uticaj koji može da ostvari na relativno siromašne zemlje regiona. Sa druge strane, ova pojava može omogućiti i stvaranje novih sfera uticaja i svojevrsno novo balansiranje snaga na jugoistoku Evrope.
Foto izvor : Intelli News
