Pomeranje datuma turskih predsedničkih i parlamentarnih izbora za više od godinu dana nagoveštava da sadašnja turska vlast, na čelu sa predsednikom Erdoganom, želi da iskoristi momentum državne politike ali i trenutnu podršku naroda. Iako Turska važi za demokratiju koja je prihvatila postulate zapadnog državnog uređenja, od pokušaja državnog udara 2016. godine politička situacija u zemlji značajno se promenila. Predsednik Erdogan, koji je svoju državničku karijeru započeo još 2002. godine, uspeo je da obezbedi široku narodnu podršku prvenstveno implementacijom dobre ekonomske politike, ali i obnavljanjem nacionalnog identieta, naglašavajući pri tom značaj Ataturkove političke zaostavštine.
Uprkos očiglednom napretku države, pogotovu u regionalnim okvirima, naizgled demokratsko uređenje Turske poprimilo je karakteristike polu-autoritarnog sistema. Snažna kontrola nad medijima, potiskivanje opozicije i njen ograničen pristup sredstvima informisanja pokazuju jasne namere turskih vlasti da demokratija i liberalizacija društva ne budu primarna obeležja državnog uređenja. Pomeranje turskih parlamentarnih i predsedničkih izbora takođe govori u prilog tome.
Pomeranjem izbora sa novembra 2019. na jun 2018. godine tursko rukovodstvo pokušava da smanji predizbornu neizvesnost koja se loše odražava na ekonomiju, naročito na ulaganja stranih investitora. Ubrzavanjem izbornog procesa predsednik Erdogan takođe ograničava izborne mogućnosti, odnosno razvoj ozbiljnije predizborne kampanje od strane opozicije. Ovakvo političko ponašanje je u mnogo čemu direktna posledica neuspelog puča. Gledano iz drugačije perspektive, neuspeli puč je verovatno najbolja stvar koja je mogla da se desi AKP-u (stranka Pravde i razvoja) i njenom rukovodstvu. Puč je, naime, samo legitimizovao predsednikovu nameru da parlamentarni sistem Turske pretvori u predsednički i time osigura političku stabilnost zemlje, pomerajući istovremeno fokus političke moći. Za unutrašnu politiku Turske najbitnija posledica predstojećih izbora jesu promene političkog sistema. Najverovatnija pobeda AKP-a i novi predsedniči mandat aktuelnog predsednika omogućiće realizaciju već najavljenih političkih promena, odnosno Turska će iz parlamentarnog preći u predsednički sistem. Iako ovo neće dovesti do nekih de facto promena u sistemu, može se reći da će predsednik i de iure imati znatno šira ovlašćenja s obzirom na najavljene promene ustava koje će omogućiti da kod njega ujedno bude skoncentrisana i moć egzekutive.
Izbori će svakako učvrstiti poziciju AKP-a na domaćem terenu, što će se verovatno odraziti na dalju “autoritarizaciju” političkog sistema Turske. Ali kakve posledice ovi izbori mogu da imaju na spoljnom planu? S obzirom da su šanse promene vlasti vrlo male, samim tim i neke radikalnije promene u turskoj spoljnoj politici ne mogu se očekivati. Trenutna-buduća vlast Turske će sigurno nastaviti svoju politiku na Bliskom istoku. Vojne operacije koje su se do sada sprovodile u Siriji protiv kurdskih oružanih snaga (YPG-a) najverovatnije će biti ojačane nakon izbora. Ipak, koncentracija američke vojske na teritoriji koju kontrolišu Kurdi, pogotovu u blizini grada Manbiž (Manbij), zahtevaće veće napore turske diplomatije kako bi se američki i turski bezbednosni interesi na ovoj teritorji usaglasili. Takođe, ovi izbori će se svakako odraziti na odnose Turske i Evropske unije. Nakon neuspelog puča i uvođenja vanrednog stanja u Turskoj, što je ujedno dovelo i do ograničavanja opsega građanskig prava, EU je suspendovala dalje pregovore sa Ankarom o priključenju. U poslednjih nekoliko godina odnosi država EU i Turske su u stalnom opadanju. Skepticizam Evropljana prema turskim vlastima mogao je da se vidi i tokom proteklog meseca. Nemačka i još par evropskih zemalja odbile su mogućnost održavanja predizbornih mitinga na svojoj teritoriji, koji su bili planirani za tursku dijasporu u tim zemljama. To je rezultiralo održavanjem velikog političkog skupa u Sarajevu protekle nedelje na kojem je učestvovao aktuelni turski predsednik.
Na skupu u Sarajevu bio je prisutan veliki broj bošnjačke populacije ali i turske dijaspore, koji očigledno podržavaju trenutnu vlast u Ankari. Ovaj skup je takođe bitan i za države Balkana. Održavanjem političkog skupa u Sarajevu Turska šalje jasnu poruku regionu i Evropi. Neo-otomanske ambicije imaju dva vektora ekspanzije: jedan ka Bliskom istoku, dok je drugi usmeren ka Balkanu. Snažan turski uticaj već može da se vidi u pojedinim delovima regiona, kao što je to slučaj na Kosovu ili u Bosni. Udaljavajući Tursku od EU, Brisel zapravo ojačava tursku inicijativu na Balkanu, s obzirom da je dobar deo zapadnobalkanskih država i dalje u nekom međuprostoru koji ne osigurava ulazak u Evropsku uniju.
Predstojeći izbori u turskoj neće dovesti do iznenađenja. Vladajuća partija koja je uspela da integriše centar sa konzervativnijim glasačima političkog spektra, omogućila je da sa dosta izvesnosti možemo očekivati rezultate ovih izbora. Daljim jačanjem uloge predsednika u turskom političkom sistemu, kao i način na koji se to manifestuje u društvu, udaljiće Tursku od evropske perspektive, ali teško da će se odraziti na njeno učešće u NATO-u. Sve u svemu junski izbori će omogućiti nastavak nove-stare politike AKP-a, ovog puta sa predsednikom koji je u potpunosti utemeljio svoju vlast na čelu države.
Autor: Igor Pejić
Foto izvor: restproperty.ru
